Specijalni Hitlerov izaslanik za Balkan: Crnogorci su Srbi koji imaju posebnu samosvest da su oni najbolji Srbi
1 min read
Herman Nojbaher, specijalni izaslanik za Balkan u ministarstvu spoljnih poslova Trećeg Rajha, o čijim smo iskustvima – opisanim u knjizi “Specijalni zadatak Balkan” izdatoj kod nas od strane “Službenog lista SCG” 2005. godine – u ratu na prostoru okupirane Kraljevine Jugoslavije u dva navrata pisali (prvo o saradnji sa Dražom i četnicima, a potom i o Titu i partizanima), jedan je od retkih bliskih saradnika Adolfa Hitlera koji mogu da nam pruže zanimljiv uvid u to šta je ovaj mislio o Srbima.
Ovako on ukratko sublimira stav nemačkog firera:
“Hitler je pripadao onoj vrsti Austrijanaca, koja polako izumire, a koja od godine 1914. ima antisrpski kompleks i to zbog ubistva prestolonaslednika u Sarajevu i izbijanja Prvog svetskog rata. Srbi su za njega: bombaši, ubice kraljeva, zaverenici, pučisti i krivci za svetske požare i evropske ratove. Ovo su bile uobičajne titule koje su Srbi stekli u austrougarskim krugovima”.
– Mi nikada ne smemo da dopustimo da na Balkanu jedan narod koji poseduje osećaj političke misije i istorijske uloge postane suviše moćan. Upravo su Srbi taj narod. Oni su dokazali da imaju veliku državotvornu snagu, kao i velike, ambiciozne ciljeve, koji idu čak do Egejskog mora. Imam ozbiljne rezerve prema tome da takav narod u njegovim nastojanjima i ambicijama, ja još posebno ohrabrim i podržim!
U nemačkom državnom i vojnom vrhu svima je bio poznat stav Hitlera, koji se protivio svakoj ideji koja vodi jačanju Srba, zbog čega je uporno odbijao od strane Nojbahera predloženo stvaranje Velikosrpske federacije i Dražin zahtev za naoružavanje 50.000 četnika za borbu protiv partizana.
Ribentrop i Himler su podržali Nojbaherov predlog da se na slobodu puste visoki dostojanstvenici Srpske pravoslavne crkve, patrijarh Gavrilo Dožić i vladika Nikolaj Velimirović. Njegov plan je propao zato što je Hitler bio decidno protiv toga, pošto je “patrijarh Gavrilo neprijatelj”.
Premda će se mnogima učiniti suvišnim, smatramo da je izuzetno zanimljivo pružiti uvid čitaocima u to kako je sam Nojbaher gledao na Srbe, i kakvo je mišljenje u toku rata razvio.
On, između ostalog, piše:
“Srbija ima pretežno agrarni karakter. Preko osamdeset odsto stanovništva čine seljaci. Seljaštvo ove zemlje je vaspitano u patrijarhalnom duhu, a prema svemu novom odnosi se sa dubokim nepoverenjem. Kako su vekovima bili turski podanici, naučili su do savrsenstva lekciju o pružanju otpora i to na lukav i uporan način. U srpskom seljaku video sam jednu od najjačih poluga protiv boljševizacije Balkana.”
Dalje kaže: “Srbi, kao i Bugari imaju u socijalnom pogledu seljačko-demokratsku strukturu (…) Hrvat ima svest o tome da pripada istoriji koja je kulturno i civilizacijski nadmoćna, dok Srbin, u poređenju sa njim, poseduje superiornu državotvornu snagu.”
Nojbaher misli da su Srbi čisti Sloveni, a da su “Crnogorci Srbi koji imaju posebnu samosvest o tome da su upravo oni najbolji Srbi.”
Govoreći o otporu koji su komunističkoj kolektivizaciji pružali Rumuni Nojbaher kaže: “Šta je sve, međutim, srpski seljak u stanju da podnese, u pogledu pasivnog otpora, upornosti i lukavosti, daleko prevazilazi snage mekšeg Rumuna. Tokom pet vekova turske vladavine, Srbin je bio prisiljen da gotovo automatski ima jedno svoje lice, a drugo koje pokazuje osmanlijskom gospodaru.”
Takođe: “Najjače tkivo, najsnažniji narod na okupiranom Balkanu je srpski, a on je najgore prošao. Od 1941. godine Srbe su Nemci tretirali kao poražene neprijatelje, kao glavne krivce zbog izbijanja nemačko-jugoslovenskog rata. Zbog toga su Srbi zaslužili da se sa njima tako strogo postupa. Srbi su toliko krivi, da ma kako se sa njima nemilosrdno postupa, zaslužili su još goru sudbinu. Teritorij gde žive Srbi bio je potpuno pocepan i unakažen.”
O tome zbog čega je na prostoru Jugoslavije došlo do ustanka u obimu kakav nigde drugde u okupiranoj Evropi nije viđen, Nojbaher piše: “Specifična konfiguracija tla, nasledna obdarenost naroda za konspirativne delatnosti i njihova sklonost da nezadovoljstvo rešavaju upotrebom oružja, sve je to pogodovalo tome da dođe do ovih oblika otpora. Svemu navedenom treba dodati i često prisutnu anarhičnu individualnost, koja je savršeno ravnodušna prema aktu kapitulacije koji je potpisala njihova legitimna vlast, a koji je i deo međunarodnog prava. Ne treba zaboraviti ni revolucionarne ideologije, jer za njih otpor predstavlja put da se dokopaju vlasti. Kada u takvom svetu ljudi prime podršku, instrukcije i naoružanje sa strane, onda dobijemo pakao na zemlji. Ubistva smenjuju represalije, pa su opet na dnevnom redu ubistva, zatim represalije, i tako redom.”
A kakav su na njega utisak ostavili Crnogorci?
“Veliki ponos Crnogorci nalaze u činjenici da svemoćnim Turcima nije nikada pošlo za rukom da potpuno ovladaju njihovom malom zemljom.
Jednom sam nekom uglednom Crnogorcu u šali kazao: ‘Moguće da Turci i nisu bili toliko zapeli da osvoje taj komadić kamene pustinje, koja se zove Crna Gora?’. On to uopšte nije razumeo kao šalu, već se naljutio.
Drugom Crnogorcu sam rekao: ‘Vi, Crnogorci, ste neka vrsta srpskih Tirolaca. Ono što u očima Nemaca predstavljaju Tirolci, to su Crnogorci za Srbe!’ Ja sam pri tome, naravno, mislio da dam kompliment Crnogorcima, jer se svako seća Andreasa Hofera, koji se borio protiv Napoleona i francuske okupacije. Crnogorac mi je na to mirno ovako odgovorio: ‘Bolje da kažete: Crnogorci su srpski Prusi!‘
Oni jednostavno ne žele da ih čovek drugačije vidi, sem u velikim, svetskim okvirima.”
Nojbaher govori i o svojim iskustvima sa patrijarhom Srpske pravoslavne crkve Gavrilom i vladikom Nikolajem Velimirovićem koje je izvukao iz logora i smestio u jedno bavarsko selo u kome su se, kako tvrdi, osećali dobro i “bili duboko impresionirani činjenicom da u Nemačkoj živi tako mnogo religioznih ljudi. Patrijarh i mitropolit posebno su bili dirnuti načinom kako Nemci slave Božić uz božičnu jelku, uključujući i predivnu, besmrtnu božičnu pesmu ‘Spokojna noć, sveta noć’. Obojica su iskreno izjavila, da su o nemačkom narodu do sada imali sasvim drugačiju predstavu“. Nojbaher kaže i da su patrijarha deca u tom nemačkom selu pozdravljala kao Svetog Nikolu (Deda Mraza), zbog njegove duge i sede brade.
Pred sam kraj rata bili su zajedno u protivvazdušnim skloništima bečkih hotela “Imperijal” i “Bristol” kako bi se zaštitili od kiše američkih bombi. Ovako on opisuje bombardovanje Beča 12. marta 1945. godine, koje mu je ostalo u naročitom sećanju:
“Bombe su pljuštale oko hotela ‘Bristol’, a u podrumu tog hotela sedeli smo Nikolaj i ja i vodili filozofske razgovore. Tema nam je bio francuski mislilac Paskal i njegovo delo ‘Misli’. S vremena na vreme, teške ekplozije potresle su naš podrum i punile ga prašinom. U tom trenutku ja bih ustao i kazao nekoliko reči, kako bih umirio i ohrabrio brojnu decu i žene, koji su bili sa nama u skloništu.
Istovremeno bi se u svoj svojoj veličini uspravio srpski patrijarh sa dugom, belom bradom i zlatnim velikim krstom obešenim o grudi, koji je do tada sedeo pored mene. Podigao je ruku u pravcu ljudi, koji su bili uplašeni i plakali su. Boljeg čoveka i veću pomoć u borbi protiv panike ne bih mogao da nađem. Posle svega nekoliko sekundi, u podrumu je opet vladao mir.”
Meni su se pra djed i djed izjasnjavali ko srbi i sva crna gora se do drugog svetskog rata tako izjasnjavala a sad kako mi se cini malo fali da budemo japanci ako milo naredi
SRBIJANCI I CRNOGORCI SU STEREO SRBI.DVA ZVUCNIKA KOJI KRCE SAMO KAD IM OLOS UPRAVLJA BIRANJEM STANICA, KAO NA RADIJU KOJI JE IZMISLIO LICKI SRBIN-TESLA!
ciju stampu pratis Vojislave?
akorazmislimo malo….. vecina stampe namje servirana od sorosa i njegove bande!
zato prst na glavu i niko vas ne mrzi,niti vi nas….. ima tu nekih trecih!
E bogami kad je ovi Hitlerov izaslanik zapisa da nijesmo crnogorci reću tati i đedu da su nešto pobrkali što nijesu ovog Hansa pitali ko su i šta su , pa ćemo se odreć svoje države , istorije , običaja , nacije … i sve predat u Bijograd na raspolaganje i upravljenje , samo da ste mi vi zadovoljni .
Srećna vam pravoslavna nova godina .
Srbi neizmjerno mi Vas je žao. Ni u ogledalo se ne možete pogledati ! Ponosite se ovakvim patrijarhom i vladikom, nosiocem Hitlerovog gvozdenog krsta, i takve proglašavate svecima. Hoćete da budete Crnogorci, tj da Crnogorci budu Srbi da biste Nam uzeli istoriju, jer se Vaša sastoji iz viševjekovnog ropstva (Vizantija, Turska…).Džaba ste upregli ove posrbice…
A, ako Vas Mi ljutimo svojim komentarima evo poruke od Njegoša:
“ NO KRŠNA I SIROMAŠNA CRNA GORA NE HAJE NI ZA NEMANJE NI ZA MURATE NI ZA BONAPARTE: SVI ONI BIŠE PA I PREMINUŠE, I MAČ SVOJ O CRNOGRCE ĐEKOJI OPITAŠE PA NESTAŠE, A CRNA GORA OSTADE DOVIJEKA I STRAŠNOGA SUDA, U SVOJOJ VOLJI I SLOBODI“.
Njegoš- S. Milutinović
(Golubica za 1843-44)
Turcine, ponekad i ja prozborim koju protiv kralja nikole ili kralja aleksandra, sto ne znaci da nijesam srbin ili crnogorac.
Uostalom, ne znam jel ti ovaj citat vjerodostojan jer cesto citam Njegosa i nikad nisam naisao na antisrpstvo. Uostalom, za Njegosa se moze reci da je otac modernog srpstva! Bolje ti je da odes u Cetinjski manastir i krstis se, kako su ti se krstii preci koji silom primise turska imena i vjeru. Srecom, zadrzali ste srpski jezik pa mozete slijediti primjere Lepe Brene i Seki Turkovica.
„Nojbaher govori i o svojim iskustvima sa patrijarhom Srpske pravoslavne crkve Gavrilom i vladikom Nikolajem Velimirovićem koje je izvukao iz logora i smestio u jedno bavarsko selo u kome su se, kako tvrdi, osećali dobro i “bili duboko impresionirani činjenicom da u Nemačkoj živi tako mnogo religioznih ljudi. Patrijarh i mitropolit posebno su bili dirnuti načinom kako Nemci slave Božić uz božičnu jelku, uključujući i predivnu, besmrtnu božičnu pesmu ‘Spokojna noć, sveta noć’. Obojica su iskreno izjavila, da su o nemačkom narodu do sada imali sasvim drugačiju predstavu“. Nojbaher kaže i da su patrijarha deca u tom nemačkom selu pozdravljala kao Svetog Nikolu (Deda Mraza), zbog njegove duge i sede brade.
Pred sam kraj rata bili su zajedno u protivvazdušnim skloništima bečkih hotela “Imperijal” i “Bristol” kako bi se zaštitili od kiše američkih bombi. Ovako on opisuje bombardovanje Beča 12. marta 1945. godine, koje mu je ostalo u naročitom sećanju:
“Bombe su pljuštale oko hotela ‘Bristol’, a u podrumu tog hotela sedeli smo Nikolaj i ja i vodili filozofske razgovore. Tema nam je bio francuski mislilac Paskal i njegovo delo ‘Misli’. S vremena na vreme, teške ekplozije potresle su naš podrum i punile ga prašinom. U tom trenutku ja bih ustao i kazao nekoliko reči, kako bih umirio i ohrabrio brojnu decu i žene, koji su bili sa nama u skloništu.
Istovremeno bi se u svoj svojoj veličini uspravio srpski patrijarh sa dugom, belom bradom i zlatnim velikim krstom obešenim o grudi, koji je do tada sedeo pored mene. Podigao je ruku u pravcu ljudi, koji su bili uplašeni i plakali su. Boljeg čoveka i veću pomoć u borbi protiv panike ne bih mogao da nađem. Posle svega nekoliko sekundi, u podrumu je opet vladao mir.”
ToU tome se sastojalo ropstvo patrijarha i vladike Nikolaja?
Nemaš ti pojma u čemu se što „sastojalo“. Da nijesi ti udbin ćiriličar?!
NIJESU NJEMCI NEKULTURAN NAROD ONI ZNAJU SVE O SEBI I O DRUGIMA .IMAJU PISMENE LJUDE PLEJADU OD GETEA DO HEGELA A NAŠI KONVERTIRANI SRBI TZ. MONTENEGRINI SU VIŠE USMENEI NEGO PISMENI VOLE BAJKE O SEBI , VOLE DA IH STRANCI ZOVU MONTENEGRINI JER IM SE ČINI DA JE TO VRLO HOH . NE VOLE DA IH ZOVU PO TURSKI KARADAGLIĆI , MOŽDA BI IM ODGOVARALO DA SU IH NJEMCI ZVALI ŠVARCVALDCI ALI TOGA NIJE BILO NAŽALOST . OVAJ NJEMAC IH JE MONTENEGRINE SNIMIO DO SRŽI . A ODUŠEVILI SU GA PATRIJARH SRPSKI DR. GAVRILLO DOŽIĆ IVLADIKA ŽIČKI DR, NIKOLAJ VELIMIROVIĆ LOGORAŠI IZ DAHAUA SVOJIM DOSTANSTVOM I KULTUROM . NJEMAC JE VIDIO ODMAH KO JE KO , RAZGOVARAO JE SA NJIMA O PASKALU A NE O RATU . TAKO DAKLE ,NIJE ŠKOLA POJATA KOJU SU UČILA OVA DVA VELIKA ČOVJEKA I TO JE PREPOZNAO OVAJ NJEMAC .
A čoče da se zna i bez njih da su crnogorci SRPSKI SPARTANCI….!
Čak nas ni Njemci nijesu razlikovali, i za njih smo bili jedan narod. SRPSKI!
Pa vrijeme je da počnete da nas razlikujete od sebe!
Pa vi ste se sami razlučili. Nijeste Crnogorci no Montenegrini.
Sad će Crnogorci da se zgranu zbog ovog teksta i odmuke da skoče u maglu, takozvanu jarinu, da se izgube od silne mržnje prema svojim korijenima!
Poštovani Komnene, neće Crnogorci da se zgranu, jer se Crnogorci ponose svojim porijeklom. Ponose se Crnogorci prvom srpskom državom koja je nastala na njihovoj teritoriji. Ponose se svojom slavnom prošlošću, svojim vladarima i svetiteljima. Zgranuće se ona šaka odrođenih i odnarođenih koji danas ruže sve crnogorsko i zbog kojih se širi mržnja naše srbijanske braće prema nama. Tome doprinose i mediji srbijanski i pojedini crnogorski koji potenciraju vijesti o djelovanju takozvane CPC, koju, poznato je, ne poštuje ni 1% pravoslavnih Crnogoraca. Prema tome, budite pametniji od rulje, shvatite da narod nije vlast u Crnoj Gori i da je srpstvo i dalje veoma jako kod Crnogoraca. Shvatite i to, da takvim komentarima vrijeđate Srbe u Crnoj Gori.
E pa vidiš Vojislave, mene Komnenov komentar uopšte nije uvrijedio. Ne znam čime se Crnogorci ponose i baš me briga, jer mene, kao Srbina koji živi u Montenegru, isključivo zanima srpski narod i njegove potrebe. Drugima želim onoliko dobrog koliko i oni nama čine. Živio!
Evo odgovoriću Vam zbog čega mi je zasmetao Komnenov komentar. Pratim politička strujanja u svim zemljama u kojima žive Srbi u većem broju pa tako najviše pratim pisanje štampe u Srbiji, Crnoj Gori i Srpskoj. Osim samih tekstova pročitam i komentare čitalaca na tekstove. Primijetio sam da se nažalost povećava netrpeljivost naroda u Srbiji na sve što dolazi iz Crne Gore a zbog toga što radi aktuelna crnogorska vlast i takozvana crnogorska pravoslavna crkva. Valjda Vam je jasno iz mojeg komentara da se i sam smatram Srbinom, a kad pišem „Crnogorac“ mislim na građanina Republike Crne Gore, đe živim, radim i borim se svojom malenom snagom za održanje i uzdizanje Srpstva.
Vojo, netrpeljivost prema državi Crnoj Gori, u kojoj nesrećnim sticajem okolnosti živim, osjećam i ja. I to mnogo veću nego moja braća iz države Srbije.
Stvarno se stice takav utisak ali uglavnom zato jer je internet danas dostupan svakoj budali koja pljuje i pojma nema ni o cemu a par puta sam bio siguran da se radi o nekim ne-srbima koji pale vatru. Ja sam srbin-srbijanac i mnogo cenim srbe van srbije i smatram ih stvarno pravim srbima jer se bore s mnogim iskusenjima. Ja imam bas sirok krug prijatelja i svi misle kao i ja. Znajte da smo uz vas i da ce sve ovo, sva ova dnevna politika proci i da je nasa duznost u ovim teskim vremenima da prenesemo srpsku ideju na pokolenja i ostanemo jedinstveni. Puno pozdrava za bracu iz Crne Gore od Marka iz Beograda
Vojislave,
ti „dolasci“ su dvosmjerni. Kako u Srbiju dolazi ponešto iz CG tako i iz Srbije dolazi u CG. U CG dolazi mnogo više nego što iz ovog pravca ide ka Srbiji. Interesantno je da se nikada nijesi zapitao da li nama u CG ponekad zasmeta nešto što dolazi iz pravca tvoje matice. Time samo, čini mi se, pokazuješ svoju servilnost ovoj nama susjednoj državi a servilnost je osobina slabih.
Interesantno je da ti nije zasmetalo to što smo za interese i ideju V.Srbije, servirane kroz oblandu borbe protiv ekstremista i za zaštitu Jugoslavije, na jedan perfidan način, uvučeni u rat protiv ljudi koje smo do tada nazivali braćom. Nije ti zasmetalo to što smo se, bez ikakvog ličnog interesa, posvađali sa najačim državama svijeta. Ne zasmeta ti to što smo se, kao posledica toga, kulturološki srozali na dno a mentalitetski vratili u srednji vijek. Ne zasmetaše ti „kulturna dostignuća“ tog vremena (bliskoistočni ritmovi, vokalni solisti sa ibarske magistrale, delirijum tremensi koji dolaze u paketu sa tom „muzikom“, pentranje pijanih i polugolih istetoviranih žena po stolovima, pojava dizel generacije željne brze i ogromne zarade bez ikakvog truda, stručnosti, znanja i zalaganja…).
Interesantno da ti ne zasmeta ni to što ta sjemena posijana i raspršena iz Srbije dobro proklijaše tamo đe im nikada nije bilo plodnog tla tj. kod nas. Interesantno je još i to što kao posljedica toga osiromašismo i postadosmo ravni najsiromašnijim državama u Evropi. Oni što smo im se podsmijavali ili, u najbolju ruku, sažalijevali postadoše nedostupni standard kojim stremimo i čiji standard priželjkujemo. Za petnajestak godina posleratnog kulturološkog drila koji dođe, bez ikakve kontrole, kroz masovne medije postadosmo nešto što nikada nije ličilo na nas. Da li ti išta od ovog zasmeta i da li, dragi moj Vojislave, ikad podiže glas protiv toga?
Vojislave, svaka čast. Dijelim tvoje mišljenje u potpunosti.
Koji Crnogorci Komnene? Neće Crnogorci no izrodi Montenegrini.