Специјални тужилац – Катнић: Против мене се води специјални рат

Главни специјални тужилац Миливоје Катнић рекао је да иза њега стоји богата стручна и професионална каријера, и да баштини највеће кодексе црногорског морала, а да неки желе да га повежу са одређеним клановима.

„Ја вјерујем да се даноноћно води специјални рат против главног специјалног тужиоца и Специјалног тужилаштва од оних који треба да буду предмет кривичног гоњења“, нагласио је Катнић на сједници Одбора за политички систем правосуђе и управу, на којој је обављено контролно саслушање у вези са примјеном нових института из Законика о кривичном поступку ЗКП и примјеном Закона о специјалном тужилаштву.

Он је рекао да очекује да добије помоћ од оних који су за то задужени, који врше контраобавјештајну заштиту професионално и за то примају паре од овог друштва, како би могао да ради свој посао.

„И ако је не добијем, опет ћу побиједити ове против којих је правда кренула, и то по највећим стандардима које познаје данашња цивилизација“, поручио је Катнић.

Како је казао, 98 одсто полиције Црне Горе подржава пројекат Специјалног и Врхоног државног тужилаштва и Министарства правде у борби против организованог криминала.

„Тражим да се испуне законске обавезе, и ништа више, да се постави одговорно лице које нема мрље у својој каријери. Ово је моја коначна одлука, и није никакво инаћење“, нагласио је Катнић.

Он је рекао и да за шефа специјалног истражног тима неће подржати ниједног другог кандидата осим Драгана Радоњића.

Катнић је казао да се против тог тужилаштва и њега води специјални рат од оних који треба да буду кривично гоњени.

Коментаришући чињеницу да још није изабран шеф специјалног полицијског тима, он је казао да је незамисливо у цивилизованом свијету да полиција не изврши наредбу или упут специјалног државног тужиоца.

„У конкретном случају, главни специјални тужилац је дао сагласност да се изабере један руководилац тог тима, веома успјешан и кредибилан полицајац, и на то треба да одговори Влада у чијем саставу је Управа полиције“, појаснио је Катнић.

Он сматра да законска норма која регулише то питање није најјаснија.

„Али, када се узме цјелокупни дух закона, јасно је да руководиоца тог тима поставља директор Управе полиције, уз сагласност главног специјалног тужиоца. Значи, без моје сагласности, он не може бити постављен“, прецизирао је Катнић.

Он је рекао да је раније предлагао четири кандидата, које директор полиције није прихватио, него је у међувремену предложен нови који је у међувремену суспендован, и још један који никада није био руководилац.

Према његовим ријечима, кад је он предложио Радоњића, онда је директор Управе полиције предложио два кандидата која је Катнић раније предлагао, и који су тада одбијени.

„Што се тиче главног специјалног тужиоца, он је ово питање затворио, и ја вас само о томе обавјештавам. Главни специјални тужилац неће предложити ниједно друго лице, изузев Драгана Радоњића, и ту је завршена сва прича“, нагласио је Катнић.

Како је казао, ради се о томе да се покаже јавности да Специјално државно тужилаштво не може да изврши своју функцију.

„То сада има да ријеши предсједник Владе, и ја то чекам“, казао је Катнић.

Он је подсјетио да разговори о руководиоцу специјалног тима трају већ шест мјесеци.

„Ја молим да се то питање ријеши, и да добијем тим да радим. Ми ћемо функционисати и да један тужилац остане. Али, ради се о томе да је ово организована држава, и да треба да добијемо све услове да функционишемо оптимално, да не морамо да радимо по 18 сати, да и ми имамо слободно вријеме“, навео је Катнић.

Он је рекао да можда неко има бољи предлог, и да и за то има начина.

„Али, специјални тужилац је редовно изабран, и како за избор, тако постоји и начин за смјену“, нагласио је Катнић.

Он је казао да је јасно због чега Радоњић не може да се постави за шефа тима.

„Не може да се постави, јер је питање којем ‘царству’ треба да се приклони. Он има да ради по упутима главног специјалног тужиоца, јер ја одговарам гоњење починилаца кривичних дјела“, нагласио је Катнић.

Полиција, како је навео, није орган кривичног гоњења.

„Чини ми се да неки намјерно то не разумију. Ово траје шест мјесеци, и траје смишљено, и ја то нећу више да трпим. То треба да ријеше Влада и премијер“, поручио је Катнић.

Министар правде Зоран Пажин казао је да вјерује да се не ради о мањкавости нормативно-правног рјешења.

„Чини ми се да се проблем крије у недостаку комуникације и координације између Управе полиције и Специјалног тужилаштва„, рекао је Пажин.

Он је казао да, када је у питању нормативно рјешење, више види простора за унапрјеђење дијела који се тиче избора чланова полицијског тима, него његовог руководиоца.

„Нијесам склон да свако питање које се отвори на нашем путу интеграција ка савременим демократским системима рјешавамо измјенама закона. Мислим да олако и доносимо и мијењамо законе, и да је то једна пракса са којом треба престати“, навео је Пажин.

Са оцјеном да је проблем у комуникацији тужилаштва и полиције сагласили су се и представници Демократске партије социјалиста, на шта је Катнић рекао да ће им показати како та комуникација функционише.

„Ово сте ви тражили, да видите како та комуникација иде“, казао је Катнић, показујући предмет гдје су, како је навео, догађаји који могу бити кривично дјело, а десили су се у Министарству унутрашњих послова (МУП).

Према његовим ријечима, тај ресор је морао бити заинтересован да се то што прије разријеши.

„У предмету формираном у вези евентуалне злоупотребе приликом закључења и реализације уговора ПГС, знате већ о чему се ради, бивши специјални тужилац Нина Ивановић је 28. априла 2015. године тражила одређене МУП-у“, казао је Катнић.

Како је навео, тужилаштву више од годину није одговорено на тај упит, иако је четири пута интервенисано.

„Сарадња ће се унаприједити тако што ће се обавезе које постоје у закону испуњавати“, казао је Катнић.

Током саслушања о примјени у пракси и ефектима споразума о признању кривице, из тужилаштва су саопштили да да тај институт може брже да доведе до брже правоснажне пресуде.

Врховни државни тужилац Ивица Станковић рекао је да је у прошлој години склопљено 59 таквих споразума, од којих су четири у надлежности Специјалног државног тужилаштва.

Он је казао да у таквим случајевима може да се изрекне и новчана, и казна затвора.

Коментаришући случај бившег предсједника општине Будва, Станковић је казао да се не ради о томе да би он споразумом о признању кривице био обавезан да враћа противправну имовинску корист коју је стекао криминалном дјелатношћу.

“Јер њему уопште на терет није стављено да је стекао противправну имовинску корист, па да нешто враћа. Њему је стављено на терет да је омогућио другом лицу противправну имовинску корист, а то друго лице, у овом случају правно, би се обавезало да врати ту корист у износу од близу 20 милиона еура“, навео је Станковић.

Он је рекао да постоје и негативне стране споразума о признању кривице, и да неки за тај механизам кажу да је нужно зло.

„Морамо знати какво је наше реално стање, а оно је такво да се морају користити и нови инструменти иако они имају и своју негативну страну. Па, када дођу боља времена, у финансијском и политичком смислу, да можемо да размишљамо да свједок сарадник не буде потпуно аболиран од кривичног гоњења, без обзира на његову кооперативност у поступку“, навео је Станковић.

Катнић је казао да је да нијесу тачне и добронамјерне гласине да особа од имовине коју је стекла кривичним дјелом може да да дио новца, а остало да задржи.

„У случају споразума о признању кривице, противправна имовинска корист мора бити враћена до задњег цента“, нагласио је он.

Мора се, како је казао, направити разлика између новчане казне и враћања противправне имовинске користи.

Он је рекао да је Специјално тужилаштво, за шест мјесеци откад постоји, отворило истраге и води поступке у више од десет предмета.

„То су предмети са око 50 милиона еура штете општини Будва и држави. Ми смо на добром путу да све то докажемо“, казао је Катнић.

Он је нагласио да Специјално тужилаштво ни у једном предмету није предлагало споразум о признању кривице, и да су то увијек радили окривљени.

Он није желио прецизно да одговори на питање да ли је неко покренуо иницијативу о потписивању таквог споразума са Светозаром Маровићем.

„Има иницијативе за нове споразуме о признању кривице, али ми мислимо да неки оптужени морају да изађу пред суд и да читава црногорска јавност види о чему се ту ради“, додао је Катнић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: