СПОМЕНИК ЗВЕРСКИ УБИЈЕНОМ ДЕТЕТУ: Мирковић – Овај белег симбол је страдања свих невиних у минулом рату

Споменик дечаку Слободану Стојановићу из села Доње Каменице код Зворника, кога је на свиреп начин 27. јула 1992. године уморила Албанка Елетефе Весели, уз ликовање присутних међу којима је био и Насер Орић, биће постављен у порти Цркве Светог проподобног мученика ђакона Авакума, у селу Дрињача, сазнају „Новости“

Захваљујући благослову и разумевању епископа зворничко-тузланског Фотија, белег убијеном дечаку коначно је добио локацију.

Више од три године је прошло, а да локалне власти у Подрињу нису понудиле ваљану локацију за монументални споменик, чији је аутор и добротвор, уз Борачку организацију која је дала паре за рељеф са још једном добротворком. Срећом, споменик дечаку, симболу страдања деце, не само у рату на овим просторима, биће ускоро подигнут захваљујући СПЦ.

– Дечак је убијен само зато што је Србин и то када се вратио по пса који је остао на кућном огњишту, са ког су нешто раније он и родитељи успели да утекну испред непријатељске каме – каже академик СКАНУ Драгољуб Драго Мирковић, ликовни уметник и предузетник из Бијељине, родом из Бањана у Старој Херцеговини, добротвор СПЦ и носилац Ордена светог владике Николаја Велимировића. – Реч је о болу до неба због тако бруталне смрти недужног детета. Нема те казне која је примерена овом злочину, а она која је уследила после много, много чекања, више од четврт века, није достојна помена. Дечаку припада споменик, али и свима нама да кроз њега поручимо да се овако нешто ником и нигде не догоди.Бивше руководство БО РС проћердало је, како је утврђено, 20.000 евра, намењених за подизање белега дечаку Слободану и та због тога нико није одговарао. Неспорна је била и опструкција и српских локалних власти за издавање дозволе за локацију и нигде није било, код надлежних, ни делића ефикасности да се то учини, пишу Новости.

Испоставило се, међутим, као да је Божја воља да знамење буде баш у Дрињачи, код Цркве, на чијем је улазу међу именима и сликама седамдесетак цивилних жртава минулог рата и дечаково име и портрет. Свештеник који га је крстио је из ове богомоље, он га је и опојао кад су његови посмртни остаци донети у Дрињачу.У Дрињачи су живели, после рата, дечакови родитељи, Слободан почива на овдашњем гробљу, његово село Каменица је вазда било у парохији дрињачкој – прича нам свештеник Мићо Бабић, парох и старешина храма, подигнутог пре 52 године, на месту некадашњег који је потопљен због изградње ХЕ „Зворник“. – Наша је жеља да се свим срцем потрудимо, не само да поставимо споменик, већ да уредимо ваљано читав комплекс око њега, да то буде својеврсно место ходочашћа и сећања на недужно пострадалог дечака.

А овдашње „парче неба на земљи“, како је богомоље називао Свети отац Ава Ћелијски, мученичко је и страдалачко. У Другом светском рату, у овој парохији, усташе су умориле више од 1.200 српских цивила, највише нејачи. НЈихови следбеници у последњем рату, убили су или заклали седамдесетак људи из Дрињаче и неколико околних села, међу којима је и Каменица, родно место Слободаново. Прота Томотија Поповић из ове богомоље погинуо је током Првог светског рата. Прота Милан Петковић оставио је кости у логору Дахау, где је био са владиком Николајем Велимировићем и патријархом Гаврилом Дожићем, а у Бањици је, после тешких мука, убијена његова тада двадесетпетогодишња кћерка Бранка.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: