Spremaju novu obojenu revoluciju: Zapad kažnjava Gruziju – ne sviđa im se kako su glasali

Evropska unija odlučila je da Gruziju „pusti niz vodu“ nakon izbora koji su pokazali da je tamošnji narod većinski nacionalno raspoložen, a da ga prozapadni globalistički narativ preterano ne zanima. Evropska komisija obustavila je pregovore o pridruživanju Gruzije Evropskoj uniji i apelovala da se sprovede sveobuhvatna reforma njihovih izbora.

U izveštaju Evropske komisije o napretku zemalja-kandidata u vezi sa njihovim preporukama za članstvo u EU navodi se da je Brisel nezadovoljan rezultatima parlamentarnih izbora u Gruziji jer je umesto proevropske partije pobedila vladajuća stranka Gruzijski san koja zalaže za očuvanje odnosa sa Rusijom i protivi se antiruskim sankcijama.

Brisel je takođe nezadovoljan zbog „niskog“ nivoa usklađenosti Gruzije sa evropskom spoljnom politikom, a posebno odsustvom želje da podrži sankcije Rusiji, Belorusiji i Iranu.

Geopolitički komentator i stručnjak za međunarodne odnose Srđan Perišić komentariše za Sputnjik razlog ovakve brzoplete odluke i objašnjava da je Evropska unija donela odluku o zaustavljanju priključenja EU čak i pre nego što se završio proces saopštavanja izbornih rezultata. Razlog tome, kaže on, leži u tome što žele da uzburkaju deo gruzijskog stanovništva koji nije glasao za EU opciju.

Oni hoće da pobune gruzijski narod koji nije glasao za tu stranku, ne bi li to dovelo do nekakve mini obojene revolucije – to je njihov cilj. Oni dobro znaju da je ta antiglobalistička stranka pobedila i time žele da podstaknu pružanje otpora njenoj pobedi, izjavio je Perišić.

Revolucija im neće proći

Naš sagovornik je ubeđen da Zapad neće uspeti da izazove nemire u Gruziji iz prostog razloga što je većina tamošnjih građana protiv Evropske unije. U toku prethodnih meseci, kada su se donosili različiti antiglobalistički zakoni u Gruziji, narod je svedočio burnim reagovanjima kako iz Sjedinjenih Američkih Država, tako i iz ključnih zemalja EU, poput Britanije i Francuske.

Nada severnoatlantske unije, smatra Perišić, leži u tome što se proglobalistička opozicija koja je usmerena ka Zapadu uglavnom sastoji iz studenata i mlađe populacije, te veruju da će moći da ih izvedu na ulice i spreče formiranje parlamenta.

Da bi došlo do formiranja parlamenta u Gruziji, potrebno je da dve trećine poslanika bude prisutno na sednici. Dakle, od 150 gruzijskih poslanika, potrebno je prisustvo njih 100. Prema dosadašnjim objavljenim rezultatima izbora, „Gruzijski san“ će imati 89 poslanika, što znači da sednici mora prisustvovati i 11 poslanika opozicije kako bi se formirao novi parlament. Upravo to Zapad hoće da spreči, a to već vodi u puč, odnosno nasilnu revoluciju.

Očito je da EU želi instalaciju još jednog podobnog režima, poput onog u Kijevu. Njihovi razlozi, ističe Perišić, nisu samo ideološki, već i geopolitički. Kasnije bi u celoj priči na scenu stupio i NATO uz, naravno, ceo Zapad, kako bi podržali novi, nenarodni režim, a to bi sigurno otvorio neki novi front. Gruzija bi se tada u odnosu prema Rusiji ponašala kao proksi ratnik, baš poput kijevskog režima.

Geopolitički razlozi su sada glavni, te odatle i ovakvo ponašanje Evropske unije, koja je samo produžena ruka Sjedinjenih Američkih Država i njihove geopolitike na prostoru Evroazije.

Ima li sličnosti sa Srbijom?

U Srbiji se, veruje Perišić, narod ne bi mnogo uzbudio kada bi se zaustavio evropski put, jer većinsko stanovništvo takođe nije za Evropsku uniju. Posle petog oktobra i početkom dvehiljaditih više od 50 odsto građana bilo je za učlanjene u EU, međutim, mnogo toga se promenilo u međuvremenu i narod jednostavno nije više zainteresovan za tu opciju.

Celokupna elita u Srbiji je većinski orijentisana ka Zapadu. To je ta razlika između elite i naroda u Srbiji i pitanje je da li bi se građani Srbije i radovali tom obustavljanju procesa pristupanja EU. Ipak, ne verujem da će EU, bez obzira na sve njihove negativne izveštaje, zaustaviti proces učlanjena Srbije, jer aktuelna srpska vlada javno govori da podržava proces pristupanja u EU.

Ovo se vidi i iz nedavnih poseta Srbiji od strane nemačkog i francuskog rukovodstva u okviru kojih se vrlo pohvalno govorilo o naporima koje Republika Srbija ulaže kada je reč o pridruživanju uniji. Iz ovog razloga, kaže Perišić, u Srbiji se ne može desiti ništa od onoga šta se dešava u Gruziji, niti se odnos EU prema Srbiji može porediti sa odnosom EU prema Gruziji.

U Srbiji nije takva situacija jer se u Srbiji sprovodi politika približavanja Evropskoj uniji. Iz EU mogu samo da dolaze različite opomene Srbiji, ali i one dolaze u cilju zadržavanja Srbije na svom putu pridruživanja EU. Ipak, videćemo da li to može dugo da traje, jer građani Srbije nisu za EU i većinski deo naroda se ne bi mnogo nasekirao kada bi političke elite odustale od Evropske unije.

Perišić zaključuje da je još rano za bilo kakve dugoročne prognoze i da će se tek videti kako će se situacija odvijati u narednom periodu, budući da je u čitavom svetu u toku proces odvajanja od Zapada i globalizma, a pukotine u samoj globalističkoj strukturi Evropske unije već su vidljive na primerima Mađarske i Slovačke.