Срби ли сте?!
1 min read
Ђорђевић
Пише: Слободан Радовић
Српски народ је у свом дугом и мукотрпном историјском трајању изњедрио величанствене личности, без којих би и свјетска културна баштина била немјерљиво сиромашнија. Али, у овом народу постоји неко проклето проклетство да, тако лако, бестидно и профано, ни не размишљајући о последицама, на најпримитивнији начин одбацује своје великане, упркос свему што су допринијели овом народу.
Ових дана се којекакви лезилебовици и вајни кошаркаски експерти просто утркују у олајавању великана српске кошарке, јединог човјека који је и као играч и као тренер изашао на постоље са медаљом на сва три такмичења.
Разумијем нервозу и бијес због неуспјеха у Кини. Сумњам да је иједном Србину било лако гледати поразе против Шпаније и Аргентине – иначе, овогодичњих финалиста и непоразених тимова. Али, убјеђен сам да велика већина навијаца мисли као и ја: дајте нам реванш против оба противника! Имали смо их у оба меча, упркос криминалном шуту, који се једноставно може догодити свакоме. Видјели смо у оних 32:7 против Амера шта значи када те крене шут, као Аргентинце прије пар дана. Но, на страну овога пута анализа мечева у ситна цревца.
Једноставно, није српски лајати по Саши Ђорђевићу. Није српски говорити о њему на такав начин. Није српски одрицати се човјека који је својим играма усрећио нацију у најгорим временима. Човјека који је те проклете ’99. након освајања пехара Купа краља, као најбољи европски кошаркас, изашао са транспарентом „Stop the war!“ Заборависте ли, о Срби, оних 41 поен против Литваније, заборависте ли ’91, ’95, ’96 и ’98?! Заборависте ли тројке у задњим секундама? Заборависте ли ко је преузео, малтене отписану репрезентацију 2013, иако су му многи говорили да ставља на коцку своју репутацију легенде српске кошарке и надимак Сале Национале – једини такав у Српству.
Заборависте ли онај његов гест против Шпаније у Гранади 2014. и оно напушавање противничког селектора и судија у демонски непријатељској атмосфери, и оно овјеравање сваког играча на клупи са незаборавним: Запамтите ово добро! Вратићемо им за ово! Заборависте ли европско, свјетско и олимпијско сребро? Заборависте ли ко је, на њему својствен шмекерски начин, удахнуо дух заједништва, српског поноса и ината у ову репрезентацију? Заборависте ли, незахвалници, ко је са импровизованим ростерима све то успио? Да и ове године није имао 4 од 12 сигурних путника на Мундобаскет.
И, сада, призивате Кокошкова? Призивате типа који је водио другу репрезентацију и добио нашу Србију? Њему не замјерате овогодисњи фијаско са Phoenix Suns, упркос Аyтону и Бокеру? Он, тобож, зна више о кошарци од Саше Ђорђевића? Он зна да напада комбиновану одбрану и да искористи предност у рекету, а Сале не зна? Мојне!
Сврставате се у ред бјелосвјетских сплачина попут Басаре и осталих и сада жалите за Калинићем? Исте оне сплацине која ликује по Твитеру због пораза његових дојучерашњих другова, иако му је иста та репрезентација омогућила кошаркашку афирмацију? Сплацине која позива да се помиримо са чињеницом да Косово није српско? Но, чије је?!
И опет се понавља, сушински идентична ситуација, због које је, уочи славне контраофанзиве, војвода Живојин Мишић, изговорио ону прекорну и васпитну сентенцу: Срби ли сте?!
Хвала ти, Сале Национале, на свему! Хвала и опрости!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Bio i ostao gospodin!Veliki Sale!
SASA DORDEVIC ovako se pise njegovo ime sve velikim slovima dzukela je svako ko pisne jednu rijec protiv njega kao igraca reprezentativca trenera na kraju covjeka
Nije on nista kriv.Krivi su pojedini kosarkasi koji glume manekene , sa tetovazama i fensi frizurama a igra jedna velika nula.
Чиме се ми бавимо… Кошарком. Помодарством, гладијаторским аренама. Херој им је лик који пробаца парче коже кроз метални обруч.
Đorđević je bio veliki igrač, on je i dobar trener i izuzetan motivator. Đorđević je bio veoma uspešan kao igrač, izuzetan plej sa ogromnim mudima. U istoriji će ostati poznat po tome da je i reprezentacije i Partizanu donosio prva mjesta upravo zahvaljujući ne samo talentu nego i tom ogromnom međunožju. Đorđević je povratio kult reprezentacije. Nije mogao da računa na ovom prvenstvu na dva veoma bitna igrača, na prvom mjestu Teodosića i naravno velikog borca Milosavljevića. Pokušao je da miješa karte i doprineo porazima protiv Španije i Argentina, pročitan je. Sale je uvjek tu na braniku otadzbine, zato ološ i mediokriteti koji danas pljuju po portalima pri tom koristeći razne linkove mogu zajedno sa Kalinićem da mu dunu u bulju.
Bez patetike, molim. Peto mjesto je neuspjeh, svi su očekivali više, i Đorđević je obećavao više. Odgovornost mora da postoji, niko ga ne šalje u zatvor, niti ga novčano kažnjava. Uostalom i Ugovor o Đorđevićevom angažmanu je istekao.
A ako ima onih koji vrijeđaju ili psuju Đorđevića, to je stvar lične i opšte kulture naroda i nema veze ni sa košarkom ni sa Đorđevićem.
Сале је поштен, вредан и частан и да је нормалног друштва наставио би да води репрезентацију, е зато што је такав, зато га и склањају