Срби са Космета поручили пред наставак преговора у Бриселу: Вратите нам слободу

Београд и Пртиштина ће после паузе дуже од годину дана поново сјести за преговарачки сто 12. јула. Дијалог ће почети уз присуство шефа европске дипломатије Јосепа Борела и изасланика Европске уније за дијалог, Мирослава Лајчака, а како је најваљено, радиће се на свеобухватном споразуму и нормализацији односа.

Обичном Србину на Косову ове фразе значи мало, ако нема мира у свом дому и не може да обрађује своју њиву, а дјецу мора да пошаље у централну Србију и Београд на школовање и у потрази за послом.

Слобода кључ за сукоб Срба и Албанаца

Живојин Ракочевић, новинар и публициста са Косова и Метохије каже да би све би било много јасније и реалније када би међународна заједница, и све заинтересоване стране у косовском чвору укључујући и Албанце, поставиле Србима јужно од Ибра једно сасвим једноставно питање: имате ли слободе?

„Ако у тој широкој анкети одговоре да имају слободе, онда је питање проблема Косова и Метохије ријешено, сукоб Срба и Албанаца окончан, а свјетски моћници нека онда брину своје велике бриге и проблеме. Биће, ипак да је све супротно од тога и да све долази од неслободе у којој Срби живе: када ће бити равноправни грађани у друштву које је градио демократкси свијет, када ће бити слободни од страха, када ће престати да пазе куда иду и осјећају несигурност у кретању, када ће им бити враћена приватна имовина, када ће моћи да живе изван својих гета у градовима, када ће имати право доношења одлука и право одлучивања о себи, када ће радити у институцијама као људи слободног мишљења, када ће остварити право на употребу свога језика и писма, зашто се напада, присваја и фалсификује њихова културна и духовна баштина, од оне под заштитом Унеска до малих споменика и цркава на цијелој територији Косова…“ само су нека од питања које је поставио.

Пројекат Косово* не постоји без основних људских права

Ракочевић наствља даље да поставља питања: Зашто наша документа не важе, ко нам прописује да живимо у туђој етничкој слободи, зашто нам се намеће потпуна обесправљеност? Када ћемо имати полицајце који нису етничка полиција, судије који нису чувари националног албанског мита? Како избјећи општу асимилацију и одуство правде?

„Срби, дакле само траже основна људска права, али им питање о слободи нико не поставља у њему се крије суштина неуспјешног пројекта који се зове Косово*“, закључак је Ракочевића.

Бранимир Стојановић, бивши замјеник премијера косовских* привремених институција, за Спутњик каже да вјерује да би се кроз реализацију Заједница српских општина (ЗСО) договорене Бриселским споразумом, Србима посебно оним јужно од Ибра омогућио нормалан живот, повратак и опстанак.

„Заједница неће наравно ријешити све проблеме, али би била нови инструмент у рукама Срба и омогућила им да ријеше проблеме који данас изгледају нерјешиво. Локалним самоуправама омогућило би се да користе пројекте, да располажу својим буџетом, али и ресурсима којима располажу. Такође, ријешило би се и питање безбједности које је можда и најбитније, јер би смо преко ЗСО добили на неки начин одријешене руке да, уз помоћ савремене технологије за безбједност, видео надзора, брзог пријављивања напада – посебно у средимама гдје их има мало, и гдје су свакоднено на удару разних напада, на неки начин заштитимо Србе. Ако ништа, бар бисмо имали доказе о нападима чиме би смо смањили број изговора којима се служи косовска* полиција како би образложила своју неспособност да заштити Србе,“ каже Стојановић.

ЗСО би ријешила многа питања Србима на Косову и Метохији

„Постоје озбиљни лобији који желе да Србима само закомпликују живот како би их натјерали да по што нижим цијенама продају своја имања и оду. Да ли ће се ЗСО формирати зависи од тога да ли ће међународна заједница извршити довољно велики притисак на Приштину. До сада то није био случај, али надам се да ће у Приштини схватити да постигнути договори морају да се поштују, да би уопште имали прогрес,“ закључује Стојановић.

Подсјећања ради, на Косову и Метохију у посљедње вријеме поново су учестали напади на Србе посебно на Србе повратнике. Паљене су им и пљачкане куће, отимана стока, крадена имовина, трактори, атомобили, новац…

У посљедње вријеме све више оваквих инцидента има у Грачаници која је безмало чисто етнички српска средина, и можда највећа енклава после Сјеврене Митровице.

Извор: Спутњик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: