Срби у Албанији бране српски језик: Преко Проклетија у Скадар код професора Ћираковића
1 min read
Седам година професор Светозар Ћираковић из Никшића путује у Албанију да дјеци и омладини у Скадру предаје српски језик. За све то вријеме није се десило да закасни или, не дај Боже, не дође на посао. А није лако превалити пут од 175 километара, остати у Скадру четири дана и опет назад за Никшић, преносе Вечерње Новости.
Платио је професор високу цијену своје битке за одбрану српског језика 2004. године, заједно са још 25 колега из Никшића и једног из Херцег Новог, добијајући отказ са посла у никшићкој гимназији „Стојан Церовић“. Између хлеба и језика, професор је изабрао језик.
Двије године после отказа стигао је Ћираковићу благослов и препорука од високопреосвећеног митрополита Амфилохија да просветитељску мисију настави у граду Скадру. И управо тај 28. фебруар у Албанији је означен као Дан српског језика, а од тада до данас кроз „његову“ школу, коју организује српско-црногорско удружење „Розафа – Морача“, прошло је више од 600 полазника од осам до 65 година! Научили су они Вукову азбуку, Његошева дјела, нобеловца Андрића, Црњанског, Десанку Максимовић.
- Када у родној Црној Гори нисам могао да предајем српски језик, то чиним у Албанији. Срећан сам што сам успио да пробудим националну свијест наших сународника, јер дуго је српство тамо било потирано, још од краља Зогуа, па све до Енвера Хоџе. Данашња влада у Албанији је много флексибилнија и даје могућност учења српског језика – прича за „Новости“ професор Светозар Ћираковић, кога су управо из скадарског удружења кандидовали за награду „Најплеменитији подвиг“. – Овдашњи малишани и те како добро памте мудре ријечи Вука Караџића да је језик хранитељ народа и докле год он живи, докле га љубимо и почитујемо, њиме говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле ће да траје и наш народ. Свјесни су тога и због тога хрле на наставу.
ФОТОГРАФИЈА ,,ОБИЛИЋА“
- У Албанији је 1925. године постајала школа на српском језику и звала се „Обилић“. О њој постоје свједочанства и записи, па чак и фотографија на којој су учитељи и 20 ученика. Она се налази у учионици у којој држим наставу у самом центру Скадра. Нажалост, 1935. године злогласни албански краљ Зогу наредио је да се школа затвори, на њу стави катанац, и тако је било пуне 73 године – подсјећа професор Ћираковић. – Прије седам година Влада Албаније је одобрила извођење наставе на српском језику.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Gospodine professor , Drago mi je sto mogu da cujem da se neko toliiko zrtvuje za odrzanje srpskog jezika u graduation Skadru . Da se predstavik ja Sam Predrag Kostic is Beograda , Republika Srbija , unuk poslefnjeg srpskog ucitelja u Soadru zvajog Haralampije Andric . Poslefnji ucitelj koji je stao I ostao u odbranu srbstva I srbske skole . Dok su ostali ucitelji is straha pobegli za Podgoricu , Vuko I Janica Stojkovic , moj se deda see protivio zatvaranju skole zbog cega je bio I zatvaranju . Neposredno po oslobadjanju je I umro I sahranjen u Skadru . Njegovo Ime see povremeno stidljivo pominje mada su njegove zasluge of sireg znacaja . Najmanje sto je zasluzio je da se srpska skola zove so njegovom imenu .
Zvuci absurdno ali jedna komunjarska Albanija je dozvolila srpski jezik, a nece mrcheno narco- negro!
Režimska podvala vas je rasula po svijetu, naše drage profesore, sliku i ponos divnog Nikšića. Opoziciji na obraz što vas je ,,gurnula u vatru“ a nije nikom pružila nikakvo utočište!
Obečanja je bilo, to znamo svi, ali – kad devalvira ljuckovina, od obećanja ne ostane ništa!
Поштовани професоре Ћиро, најискреније Вас поздрављам!
С поштовањем,
Драги професоре Ћиро, не зачудитесе овом писму касном… Ваше подвижништво је за сваку људску похвалу и дивљење. Будите нам живи и здрави. Гимназија ,,Стојан Церовић“ откад сте отпуштени Ви и Ваше колеге, нема свој гимназијски лик…