Srbi u Hrvatskoj su građani drugog reda
Srbi u Hrvatskoj su građani drugog reda koji nemaju pravo da obeležavaju mesta svog stradanja i ispišu ga svojim pismom, izjavio je episkop dalmatinski Fotije.
Fotije je u razgovoru za „Večernje novosti“ rekao da o tome svedoči činjenica da su Srbi pokušavali da obeleže mesta svog stradanja tokom građanskog rata devedesetih, ali da to ide mnogo teško „jer su ti spomenici preko noći uništavani“.
Kao primer za to pomenuo je uništavanje spomenika postradalim u Golubiću kod Knina, koji je srušen iste noći kad je i podignut.
Episkop je rekao da će srpski patrijarh Irinej uoči Preobraženja doći u dvodnevnu posetu Dalmatinskoj eparhiji, povodom obeležavanja velikog jubileja – 400 godina Bogoslovije manastira Krka.
„Planirano je da patrijarh 18. avgusta najpre poseti našu Crkvu Svetog Ilije u Zadru, potom i rimokatioličku Crkvu Svete Stošije u kojoj se čuvaju mošti ranohrišćanske svetiteljke velikomučenice Anastasije. Tu će se sresti i sa nadbiskupom zadarskim Želimirom Puljićem, koji je, istovremeno i predsednik Biskupske konferencije Hrvata„, rekao je Fotije.
Na pitanje ima li najava da će obeležavanju 20 godina „Oluje“ prisustvovati i neki Srbi u Hrvatskoj, Fotije je rekao da Srpska pravoslavna crkva u tome ne može da učestvuje, niti želi, niti joj je tu mesto.
„Mi tamo ne bivamo, niti bismo bili. A Srbi koji nameravaju, trebalo bi da znaju zašto to čine. Tokom 4. i 5. avgusta, mi širom eparhije dajemo pomene i parastose za Srbe postradale tih dana i tokom rata. Molimo se za ljude koji su nevino stradali. Naše obeležavanje tog tragičnog događaja su molitva, pokajanje i vera„, rekao je episkop.
Fotije je rekao i da se u crkvi svakodnevno mole za povratak i trajni opstanak Srba u Dalmatinskoj eparhiji i u Hrvatskoj.
„Do rata devedesetih u Dalmaciji je živelo oko 120.000 Srba, danas jedva četvrtina, većinom starijih“, rekao je Fotije.
Prema njegovim rečima, najviše naroda iselilo se iz gradova i tamo se najmanje vratilo.
„Njihovi stanovi su zauzeti, pa vrlo teško mogu da se u njih vrate. U unutrašnjosti Dalmacije, u selima, stanje je bolje. Čak i ako se nisu odlučili za konačan povratak, Srbi iz tih krajeva su barem kuće obnovili, a u njih uvek neko može da se vrati“, rekao je za „Novosti“ episkom dalmatinski Fotije.
Ovakav „živopisni“ iskaz bi nekada iz srpskog, odnosno srpskohrvatskog jezika dobio, ako ne jedinicu, a ono „nategnutu“ dvojku! Međutim, proglašenjem jezika „ulice, podzemlja i prizemlja“ za „književni“, svačije pisanje, pa i ono najnepismenije, postalo je „ispravno“! Zato smo tu gdje jesmo!
Jel ovim vašim komentarima hoćete da kažete da nije istina da se Srbi osjećaju ugroženi u Crnoj Gori?
Ako ste to šćeli da kažete onda se izvinjavam što sam pogrešno procijenio da ste ovđe kod nas ugroženi!
„Stvarno bi bilo korisno i poučno utvrdit zbog čega se Srbi isto tako usjećaju ugroženi i u Crnoj Gori, Makedoniji, Kosovu, BiH!“
Na to cinicno pitanje je odavno odgovoreno. Mislim da je Ratko Dmitrovic vrlo lijepo to objasnio problemom konvertitstva. Bilo bi „korisno i poucno“ da objasnis sebi kako si sad dukljanin a ne srbin sto je bio tvoj djed i svi prije njega. Ni to stanje nije tesko objasniti.
Kakva bolest, kakva mržnja, kakva laž! Žao mi je one koji su u ropstvu ovakvog zla! Bože, pomozi im!
Stvarno bi bilo korisno i poučno utvrdit zbog čega se Srbi isto tako usjećaju ugroženi i u Crnoj Gori, Makedoniji, Kosovu, BiH! Kažu u narodu: nije siromah onaj koji nema, nego onaj koji mnogo želi i mnogo traži! Da možda u tom grmu ne leži zec?