Србија: Дубровачка књижевност је и наша; Хрватска: Неприхватљиво, реаговаћемо
1 min read
Србија и Хрватска
Хрватска министарка културе и медија Нина Обуљен Коржинек поново је коментарисала српски Закон о културном наслеђу, усвојен крајем децембра у Скупштини Србије.
Поновила је да то питање није ни стручно ни филолошко, већ политичко, као и да је понашање српске стране за њу неприхватљиво.
„Уколико не буде разумевања са српске стране да је овакво понашање неприхватљиво“, Хрватска ће званичном Београду упутити ноту путем Министарства спољних и европских послова, односно Амбасаде Хрватске Србији, али ће, како каже, применити и друге инструменте који су на располагању.
Она је то рекла у реаговању на саопштење српског Министарства културе и информисања које је раније данас саопштило да се одредба Закона о културном наслеђу, према којој издања дубровачке књижевности припадају и српској и хрватској култури заснива на научно-методолошкој доследности коју је установила српска филолошка школа пре 150 година, преноси Б92.
„Ово није никакво ни филолошко ни стручно питање, ово је политичко питање. Ми смо изнели свој став. Уношење таквих одредби у закон потпуно је неприхватљиво и ми ћемо на то реаговати“, рекла је Обуљен Коржинек новинарима пре седнице владе, пренела је Хина.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
До последњег пописа који је сачинила Аустроугарске у Дубровнику НИЈЕ БИЛО ХРВАТА и НИКО НИЈЕ ПРИЧАО тамо неки ХРВАТСКИ ЈЕЗИК! Тек појавом Тита, Моше Пијаде и њихових картографа 1945. Дубровник, Конавле и Пељешац су ушли у састав Хрватске. Вероватно као награда за геноцид у Јасеновцу и осталим стратиштима.
До 1941. године, у Дубровнику су били само Срби, већином католици, имало је православних и нешто Италијана. Службени језик је био Српски. Онда дођоше усташе. То су подаци из архива.
Прва држава у Хрвата је била краљевина Југослвија и при њихов краљ је био краљ Александар.
Nikada nijedan dubrovački pisac, slikar, istoričar, itd. nije se izjasnio kao Hrvat niti je svoj jezik nazvao hrvatskim. Dovoljno je reći da se jedan junak u Držićevom Dundu Maroju zove Dulisav Hrvat kako bi se razlikovao od ostalih likova koji su Dubrovčani. Dubrovnik je prvi put u istoriji pripao Hrvatskoj 1945 odn 1991
zaboli nas ono za vaš beznačajni stav, vaše reagovanje i vaše note.
Hrvati su najveće svjetske varalice i falsifikatori!!!
Direktor Metropolitan muzeja u New York-u Thomas Hoving je u svojoj knjizi „Kralj ispovjednika“ izjavio da je najveća zbirka falsifikata na svijetu, od čak 95% lažnjaka, smještena u najvećem hrvatskom muzeju Mimara. Najpoznatiji talijanski istoričar umjetnosti XX vijeka Federiko Zeria je u svojoj knjizi „Šta je lažnjak?“ napisao da „Mimara ništa nije znao. Bio je potpuna neznalica, pa je svoju kolekciju gradio naslijepo tako da ima više od 90% falsifikata i da je treba zbog toga baciti“.
Treba stvari nazvati pravim imenom : od granice sa Slovenijom do granice sa Bugarskom žive samo Srbi. Sramnom ulogom germanoidnog i genocidnog vatikana, Srbi se dijele na Srbe i drugosrbijance. Drugosrbijanci se dalje dijele na: hrvate, bošnjake-muslimane-poturice, milogorce i Srbijanske drugosrbijance. Dubrovačka i sve druge lokalne književnosti su sve isključivo dio srpske književnosti.
Vec kmece po medijima gore nego Bosnjaci, hahaha, cak se i neki momak parlamentarac zalio na Srbiju u Evropskom parlamentu, „ukrali nam jedine pisce, ukrali nam jedine pisce, kazite im nesto“, zaradjuje covek tamo gomilu novca pa kao ajd da uradim nesto za ove moje napaljene u domovini. Sve Srbe katolike prozvali Hrvatima a onda kmece kad ih neko podseti na to, sta su mislili da ce svi da cute, OK, dok su bili komunisti, OK, dok su vladali drugosrbijanci ali ocigledno je i ovo doslo na red. Nek kmece, takvi su mi prihvatljiviji.
Da, iznervirali me pa sam zaboravio, i jadni Ivo Andric ih se odrekao kad je video kakvi su. Tako, sad mi je bolje.
Ne POSTOJE SRBI KATOLICI SLOBODNOM VOLJOM I IZ UVERENJA POSAO SVAKI A KAMOLI DUHOVNI POD PRETNJOM UCENOM JE NISTAV AL O TOME NEK BRIN UCENJIVACI .
Терор се наставља, истина вас боли , јако боли!Нит историје нит већег измишљања историје , храните се лажима и то тако иде већ дуго година. Љубите папу у д.пе он вам је дао име и презиме!И јопет идемо , измишљени сте од стране ђавола да му служите!Зато вас ни дјечије сузе не боле ни плач мајке, једноставно , бездушне приказе!
REAGUJTE DA 1900 STIGLA OBAVIJEST IZ ZAGREBA DA KO SE IZJASNJAVA KO SRBIN KATOLIK NIJE. DUBOKO PROTIV CRKVE AL EL BITNO. DUBROVCANI MORALI BIT KATOLICI DA BI SMELI TRGOVAT KO KONKURENTI VENECIJI DJENOVI… SUPROTNO ZAKONU I HRISCANSTVU DAKLE POPISI STANOVNISTVA JASNO UKAZUJU KOM NARODU PRIPADA DUBROVNIK DO 1900. GOD. I KAKO ZA DAN POSTALI DRUGI NAROD. A REAGUJTE NA ETNICKI CISTU STAJERSKU GDE HRVATI ZIVELI DO PRVE TRECINE PROSLOG VEKA IL NA MORAVSKU GDE JE TA SLOVENSKA DRZAVA JEL BEC TAMO CUDOM NEKIM IL SLOVENCI KORUSKE TRSTA OLI REAGOVAT…
1890. попис по говорном језику у Дубровнику – нико не говори хрватски !!! Преко 95% српски, остало италијански, мађарски, немачки, чешки…
Србско – далматински алманах, 4000 пренумераната, када НЕМА часописа на хрватском, Википедија: Najstariji literarni godišnjak koji je u Boki i Dalmaciji izlazio na srpskom jeziku više od tri i po decenije, bio je „Srpsko-dalmatinski magazin“ (1836-1873). Pokrenuo ga je Božidar Petranović, a potom su ga uređivali Đorđe Nikolajević i Gerasim Petranović. Bio je to prvi časopis koji je izlazio na narodnom jeziku u Primorju.
Godine 1854. uredništva se prima sveštenik Jovan Sundečić, profesor na zadarskoj Bogosloviji.[1] Lazar Tomanović je jedan od mnogih Srba čiji su radovi objavljivani u ovom magazinu (Bokelji u ratu za oslobođenje Grčke (1873) – monografija objavljena u XXX knjizi Srpsko-dalmatinskog magazina.)[2]