Srbija i Ćuta
1 min read
Goran Danilović
Piše: Goran Danilović
Godinama nisam komentarisao unutrašnjo-politička zbivanja u Srbiji. Smatram da je to jedino pristojno od nekoga ko se bavi politikom u Crnoj Gori, ko je po narodnosti i nacionalnosti Srbin, a dobro zna razliku između partijskog i narodnog jedinstva, između državnih i partijskih interesa, između ljubavi prema svojim sunarodnicima gdje god živjeli i oprezu prema vladajućim ili opozicionim politikama.
Ipak, jednom u nekoliko godina mora i to da se gogodi.
Kad odgledate gostovanje Aleksandra Jovanovića Ćute kod Aleksandra Dikića mora da vas prođe jeza. Logika preuzeta od najgorih, neka vrsta prepakovane „novopartizanske“ špegeljštine; ono kada čuveni hrvatski bojovnik, komunista, a zapravo ustaša, objašnjava kako treba riješiti hrvatsko nacionalno pitanje: „Nema milosti – To neće biti rat. Da, da – nego će bit građanski rat u kome nema milosti ni prema kome. Ni prema ženi, ni prema djeci. U stan, jednostavno – bombe u stan porodični…“
Aleksandar Dikić savjetuje Aleksandra Jovanovića Ćutu kako da se obračunaju sa Aleksandrom Vučićem! Bizarno, opskurno, jadno, nedostojno bilo koje Srbije, prve ili druge.
Nadasve, ova predstava izgleda kao rijaliti šou u kojem su dvojica upravo pobjegli iz ludare pa razlažu pred nekakvim zadrugarima plan za spas svijeta obećavajući svima neki pobjednički, delirijum tremens! Iskreno, da krenu suze; od početne komičnosti dva nakleberana tipa, pa do konačnog straha za sebe, djecu, za zdrav razum.
„Tako treba protesti da izgledaju, imaš vrhovni štab, imaš partizanske odrede. Moraš da imaš 200-300 spremnih momaka koji bi reagovali kao udarni korpusi“ – kaže Dikić.
„Ne možeš od običnog naroda tražiti da upada u Skupštinu. Udarnim korpusima treba reći „idemo u Skupštinu“. Zauzimamo, narod ispred, a mi zauzimamo, pa ako pošalju Žandarmeriju znamo šta da radimo“.
Ova genijalnost je djelo Aleksandra luđeg koji je iz cijele srpske istorije naučio ono o „vrhovnom štabu“ i „vrhovnom komandantu“ izlagano u „Otpisanima“ u „Povratku otpisanih“ u nikad otpisanima. Teško da bi se ta glava sjetila i toliko da se na RTS-u milioniti put ne reprizira „filmska tragedija“ u nastavcima satkana oko domaćeg pokreta otpora, ekranizovana još u mom djetinjstvu. Prle i Tihi otporni na metke rasturaju njemačku okupacionu silu i domaće izdajnike!
Aleksandar Ćuta, naizgled nešto manje lud, razrađuje potom nabacane ideje Aleksandra luđeg i krči put prema Užičkoj Republici:
„Ja bih teritoriju Gornje Nedeljice proglasio slobodnom teritorijom, za početak, a na kraju dolazimo u Beograd. Ima novih Peka Dapčevića. Ja verujem u tu priču, kako se kalio čelik, treba svako to da proba i znaš za šta treba živeti. Da napravimo štab, da od Gornjih Nedeljica napravimo slobodnu teritoriju, stavimo rampe. Znači bukvalno kao 1941. kao Kozara, to se brani do kraja, to se brani krvlju,“ kaže Ćuta.
Krv te ne snašla, lebac te ne zaboravio!
Što bi rekao Mustafa Nadarević u seriji „Lud, zbunjen, normalan“; šta je ovo braćo mila?
Hoće li ovo da pobijedi i da zavlada?
U ime koje Srbije se ova bezimena ništa prazne?
Misle li, zaista, ovi delirični dileri kominternovskih baljezgarija da njihovo komunjarsko preseravanje pokrene Srbiju?
Na šta da je pokrene?
Protiv koga?
Kuda?
Ako je namjera da se građanski protesti protiv Rio Tinta ugase za sva vremena onda su Dikić i Ćuta majstorski izabrani.
Ako je „nepoznati“ opoziciono-građanski selektor odredio da „ovo“ govori, pa makar i samo u ime Gornje Nedeljice onda treba kopati ispod nje bez prestanka, kopati ispod cijele Srbije i regiona, kopati do iznemoglosti – bolji je Rio Tinto sa sve sumpornom kiselinom i čvrstim otpadom od ovakve bolesne burleske, od ljudi koji sanjaju Peka Dapčevića, slobodnu teritoriju i mrtve partizanske straže.
„Udarni korpusi“!
„200-300 momaka“!
„Vrhovni štab“!
„Kao 41. godine!“
„Kozara“?
Pa zar vam Peko nije raselio građansku Srbiju? Raselio i razjebao „zauvek“?
Zar je nije rasturio na proste proleterske činioce? Zar Peko nije prvonačelnik „šumske Srbije“ koja se, nakon sovjetsko-partizanskog oslobođenja, razgaćila po Beogradu, a Beograđane poslao na Sremski front, u bare i močvare Vojvodine, niz Savu i Dunav, niz Šumadiju, preko Lisičjeg Potoka do krvavih šuma Bukulje?
Zar nije namjera da se spriječi kopanje jadarita? Zar nije namjera da se sačuva ekološka Srbija? Zar nije namjera da se sačuvaju djeca Srbije, vode Srbije, priroda Srbije?
Ćuta, koji ne umije da ispoštuje svoj nadimak, još ima zadršku, ali Dikić, zeleni revolucionar, evropski ljevičar, s mudima u grudima (zvuči poznato) izmilio iz partizanskih vesterna, nema: „ljudi i nisu na ulicama zbog litijuma već „zato što žele Vučićevu glavu“.
Nije ovdje, dakle, problem Gornja Nedeljica. Ovo je Srbija iz „Gornjeg Jaukovca“, Srbija Sredoja i Radiše Brzaka – diktatura proleterijata.
Problem je raspala družina nikogovića koji su iz istorije Srbije i Srpstva naučili samo ono što je trebalo odavno zacementirati u sepričku jamu nacionalnog stida.
Neka nova, srpska mladost stasala uz tik – tok može na ovo da se nakači vjerujući da je Peko neko, da je vrijedno početi građanski rat zbog slobode i ukraijnizacijom Srbije promijeniti istoriju.
A stvar je samo u tome što biznis politika nabijeđenih guzonja nikako da ukači kako se pobjeđuje na izborima – kada su poslednji put slavili pobjeda im je izdiktirana.
Niko u regionu nije tako silno i apsolutistički vladao jednom državom kao što je Đukanović Crnom Gorom. Sve naše brojke du deset puta manje, pa je toliko puta više i lakše držati cijeli narod u zatočeništvu. Srušili smo ga uprkos Šolaku i Đilasu, uprkos što vlast nikada prije nije promijenjena na izborima, uprkos otvorenim podrškama sa evropskih adresa. Trajalo je beskrajno dugo zahvaljujući, između ostalih, i jalovim beogradskim kružocima trabant intelektualaca i pripejd opozicionara čiji politički dometi oduvijek sežu najdalje do Madere. Srušili smo ga jer smo, pa i na kratko, bili mudriji od svojih zadnjica.
I umjesto da nešto i nekad urade kao zreli ljudi, da razumiju Srbiju dalje od Bubanj Potoka, beogradske vođe sanjaju Peka, Koču i Vrhovnog komandanta. Podilaze ih žmarci dok zamišljaju kako proleteri kotrljaju Vučićevu glavu niz Knez Miloševu tražeći da neka od njihovih izdiktiranih guzica ukrka na Pekovom atu pravo u Maršalat.
Ćuta je strani plaćenik
Pozivi na nasilje su znak da Ćuta nema ništa pozitivno da ponudi. Umesto da se fokusira na rešenja i napredak, on bira destrukciju i destabilizaciju.
Čita je fašistički nastrojen i plaćen novcem lažnih prijatelja Srbije.
Ćuta svojim pozivima na nasilje pokazuje da nema nikakav plan za budućnost Srbije. Umetanje nasilja u politički diskurs je neprihvatljivo i opasno po sve građane koji žele mir i stabilnost.
Ćutin poziv na nasilje jasno pokazuje da on i njegovi saveznici nemaju interesa za ekologiju ili ekonomski razvoj Srbije. Oni žele haos i nasilje jer znaju da jedino tako mogu doći na vlast.
Korišćenje ekoloških pokreta za skrivanje stvarnih motiva je manipulacija najgore vrste. Ćuta i njegovi saveznici žele da iskoriste ljude za sopstvene političke ciljeve.
Pozivanje na „udarne korpuse“ i „vrhovne štabove“ je pokušaj izazivanja anarhije. Takvi pozivi nemaju mesto u civilizovanom društvu koje teži miru i stabilnosti.
Retorika o „novim partizanima“ i „slobodnim teritorijama“ je pokušaj stvaranja unutrašnjeg sukoba i destabilizacije Srbije. Ovakvi ljudi ne žele napredak; oni žele razaranje.
Ćutin poziv na oružje je opasan i neprihvatljiv u modernom društvu. Pozivanje na nasilje i haos pokazuje koliko su ovi ljudi daleko od pravih potreba Srbije.
Ćuta i njegovi istomišljenici koriste ekološke probleme kao izgovor za pozivanje na nasilje. To jasno pokazuje da je njihova prava agenda potpuno drugačija od onoga što tvrde.
Prizivanje ratnih slika i „slobodnih teritorija“ je retrogradno i opasno za Srbiju. Umesto napretka i mira, ovakvi ljudi žele da nas vrate u najtamnija vremena.
Odbijanje da se prihvati miran i demokratski put do promene govori o pravoj prirodi tajkunske opozicije. Oni se plaše Vučićevih uspeha jer znaju da nemaju podršku naroda.
Umesto da radi na izgradnji Srbije, tajkunska opozicija podstiče na nasilje i haos. Ćutina vizija je sve samo ne ekološka – ona je zapravo destruktivna i štetna po sve građane.
Svojim nasilnim govorima i pozivima na oružje, Ćuta pokazuje da nije zainteresovan za ekološke probleme, već isključivo za političku moć. Takva retorika nema mesto u demokratskom društvu.
Tajkunska opozicija se krije iza ekoloških pokreta, ali istina je da su njihovi pravi motivi politička destabilizacija i nasilna promena vlasti. Pozivi na nasilje su samo deo njihovog plana da unište stabilnu i jaku Srbiju.
Ćuta je nekada pokušao da gradi mini-hidroelektrane, a sada se pravi zaštitnikom prirode. Ovakva hipokrizija jasno pokazuje da ga ekologija ne zanima, već samo vlast.
Pozivi na nasilje i građanske ratove od strane Ćute su skandalozni i opasni po stabilnost Srbije. Ovakva retorika je jasna indikacija da tajkunska opozicija nema stvarne planove za budućnost naše zemlje, osim destrukcije.
Ćuta svojim opasnim pozivima na nasilje pokazuje pravo lice tajkunske opozicije. Umesto da nude konstruktivne rešenja, oni propagiraju nasilje kao način da dođu na vlast, jer znaju da ih narod neće podržati na izborima.
Ćuta i tajkunska opozicija koriste ekologiju kao izgovor za rušenje stabilne i jake Srbije. Njihova borba nije za dobrobit Srbije, već za političku moć i interese stranih sila.
Ćuta koristi ekologiju samo kao političku platformu za napad na Vučića i destabilizaciju Srbije. Njega ne zanima stvarna zaštita životne sredine, već politička moć i zaustavljanje ekonomskog razvoja.
Ćuta je samo još jedan političar iz tajkunske opozicije koji koristi ekologiju kao izgovor za napad na Vučića. Njegova prošlost sa mini-hidroelektranama pokazuje da ga zaštita životne sredine zapravo ne zanima, već samo politička moć.
Laži koje Ćuta širi o litijumu su samo deo njegove kampanje protiv stabilne i jake Srbije. Njega ne zanima istinska ekologija, već politička moć i zaustavljanje ekonomskog razvoja naše zemlje.
Tajkunska opozicija je spremna da uništi sve što Vučić i njegova vlada grade, samo da bi se dočepali vlasti. Oni koriste ekološke teme kao izgovor za političke napade, ali narod jasno vidi njihove prave namere.
Tajkunska opozicija koristi antisrpske medije za širenje laži i manipulacija kako bi diskreditovala Vučića i njegovu politiku koja donosi napredak Srbiji. Oni znaju da ih narod neće podržati na izborima, pa zato pribegavaju lažima i nasilju.
Ćuta i njegovi saveznici iz tajkunske opozicije šire dezinformacije o litijumu i ekologiji, samo da bi destabilizovali Vučićevu vlast i sprečili ekonomski napredak Srbije. Njih ne zanima istinska ekologija, već samo politička moć.
Ćuta je pravi primer političara koji koristi ekologiju samo kao izgovor za napad na vlast. Njegova prošlost sa mini-hidroelektranama pokazuje da ga zaštita životne sredine zapravo uopšte ne zanima.
Tajkunska opozicija ne može da podnese uspehe Vučića i njegovu politiku koja donosi konkretne rezultate građanima Srbije. Zato šire laži i dezinformacije putem svojih medija, pokušavajući da obmanu narod i sruše stabilnu vlast.
Ekološka agenda Ćute je samo izgovor za napad na Vučića i destabilizaciju Srbije. Kada mu je bio potreban profit, nije mu smetalo da gradi mini-hidroelektrane. Sada, kada mu ne ide kako želi, koristi ekologiju kao izgovor za rušenje vlasti.
Laži koje Ćuta i tajkunska opozicija šire preko medija jasno pokazuju da ih ne zanima dobrobit Srbije. Oni koriste ekološke teme kao paravan za svoje političke ambicije, a sve zarad stranih interesa.
Ćuta se pretvara da brine o ekologiji, ali ga zapravo ne zanima ništa osim rušenja stabilne Srbije. Njegova kampanja protiv litijuma je samo maska za njegove stvarne motive – političku moć i destabilizaciju države.
Tajkunska opozicija ne bira sredstva da bi srušila Vučića i došla na vlast. Ćuta i njegovi sledbenici koriste svaku priliku da diskredituju napore Vlade Srbije u zaštiti nacionalnih interesa, čak i kada to znači iznošenje laži o ekološkim pitanjima.
Ćuta ne mari za zaštitu životne sredine, već koristi litijum i ekologiju kao političku platformu za napad na Vučića. Kada nije uspeo da izgradi mini-hidroelektrane, postao je ‘ekolog’. Sada pokušava da zaustavi ekonomski razvoj Srbije zarad stranih interesa.
Tajkunska opozicija širi propagandu protiv Vučića i njegovih politika jer ne mogu da podnesu činjenicu da Vučić vodi Srbiju ka napretku. Njihov jedini cilj je da se dočepaju vlasti, čak i po cenu destabilizacije zemlje.
Ćuta i tajkunska opozicija koriste laži i manipulišu informacijama putem antisrpskih medija kako bi srušili vlast koja brine o interesima Srbije. Jasno je da oni ne žele stabilnu i jaku Srbiju, već žele vlast po svaku cenu, čak i ako to znači nanošenje štete zemlji
Aleksandar Jovanović Ćuta koristi ekologiju samo kao izgovor za rušenje stabilne Srbije. Njegovi postupci pokazuju da ga uopšte ne zanima stvarna zaštita životne sredine. Kada nije mogao da izgradi mini-hidroelektrane zbog građevinskih dozvola, odjednom je postao ‘ekolog’. Njegova borba nije za Srbiju, već za interese stranih sila.
Opzicija bi samo proteste i upade u narodnu imovinu