Srbija ima dovoljno voća i povrća da snadbijeva i domaće i strano tržište

Kestenje iz Kine, urme i grožđe iz Irana, pomorandže iz Grčke, paradajz iz Albanije i Turske, paprike veće od šake — sve to nalazi se na pijačnim tezgama i rafovima velikih marketa. U internacionalnom izobilju ima i naših proizvoda — nekada više, nekada manje, u zavisnosti od sezone. Ali, najbolje naše voće i povrće Srbija — izvozi.

Voće i povrće nesrazmerne veličine više nije neobična pojava na pijacama i u marketima. Često ni ukus tih proizvoda nije ono što očekujemo, pa sebi postavimo pitanje — šta zapravo jedemo?

Naše najbolje voće i povrće se izvozi

Rajko Manojlović (58), koji na pijaci pretežno prodaje voće, kaže da su zimi tamo proizvodi uglavnom uvozni, što nije čudno, jer našim tada nije vrijeme. Međutim, čak i kada njihovo vreme dođe, on napominje da se naše najbolje voće najčešće izvozi.

„Dobar dio voća prve klase uglavnom se izveze, a na našim pijacama završi voće koje se ne može izvesti u druge zemlje. Svi proizvođači prvo gledaju da prodaju onima koji nude najviše novca“, tvrdi Manojlović.

Ipak, ne bave se svi domaći proizvođači prvenstveno izvozom. Violeta Korunoski (46) iz Banata svoj uzgoj donosi pravo na pijacu.

„Sve su ovo naši proizvodi. Na pijaci zimi više ima više povrća iz uvoza, a leti ima dosta ljudi sa našim povrćem. Sve je sveže. Svakog dana se donosi nova roba“, kaže Korunoski.

Prodavci na pijaci tvrde da je voće i povrće na pijaci svežije od onog u marketima, jer tamo proizvode drže u hladnjačama, dok ih na pijaci nabavljaju „dan za dan“.

A kad krenemo u kupovinu, iako nam je obično draže da pazarimo domaće, najbitnije je upravo to — da je proizvod svež i dosledan svojim prirodnim karakteristikama.

Tokom pazarenja se dešava da naiđemo na voće ili povrće nezsrazmerne veličine u odnosu na onu na koju smo navikli. To su obično dugački krastavci, obimne pomorandže i paradajz…

Temeljne kontrole pre puštanja u promet

Direktor Uprave za zaštitu bilja Republike Srbije Nebojša Milosavljević objašnjava za Sputnjik da svo voće i povrće mora da ispuni mnogobrojne uslove pre nego što uopšte dođe do prodavaca i da se zbog toga obavljaju temeljne kontrole. On dodaje da između voća i povrća na pijacama i u marketima nema posebnih razlika.

Dovoljno proizvoda za domaće i strano tržište

Po rečima našeg sagovornika — Srbija ima dovoljno voća i povrća da snabdijeva i domaće i strano tržište. U našoj zemlji godišnje se proizvede oko 450.000 tona voća i povrća, od kojih se oko 250.000 izveze. Najviše se izvoze jabuke, breskve i nektarine.

„Teško je reći da li se nešto više izvozi ili se više koristi kod nas. Jednako su zastupljeni domaći i uvozni proizvodi. Ali, prosto, ponekad ekonomski interes prodavce nagoni da neki proizvod, pre svega sezonsko voće i povrće, uvezu u većim količinama, ali mislim da je domaća proizvodnja kod nas jednako zastupljena kao i strana i da ona nikako nije van prodavnica, velikih marketa i pijaca“, tvrdi Milosavljević.

(Sputnjik)