Piše: mr Danijel Igrec*

Tog proleća davne 1942. godine malo ko je imao hrabrosti da ustane protiv tiranije fašističkog okupatora. Tekla je već dvadeseta godina otkako je slovenačka Primorska pala u ruke Italijana, a odnos Rima prema Slovencima ogledao se u nasilnoj romanizaciji stanovništva, proterivanju nacionalno svesnih intelektualaca i sveštenih lica, spaljivanju slovenačkih kulturnih institucija u Kopru, Gorici i Trstu.

Sa onima koji nisu hteli da budu bezimena masa i potrošna roba u industrijskim pogonima Dučejeve Italije fašistički režim krvavo se obračunavao – vođe prvog pokreta otpora protiv fašizma u Evropi, pripadnike slovenačkog TIGR-a (pokreta koji se borio za slobodu Trsta, Istre, Gorice i Rijeke), „crnokošuljaši“ su streljali, a njihova tela spalili na brdu kod Bazovice u znak opomene svakom ko se okrene protiv „novog društvenog reda“.

Uprkos zastrašivanju i stravičnim odmazdama za neposlušnost plamen otpora i dalje je tinjao među mnogim Slovencima toga doba. Jedan od njih bio je i mladi Janko Premrl, zvani Vojko, dete iz siromašne, ali rodoljubive porodice, rođen na obroncima Podnanosa, čiji stric je službovao kao oficir u vojsci Kraljevine Jugoslavije. Slično svom stricu i mladi Janko bio je vojničkog, prkosnog duha i nije se mirio sa činjenicom da zemljom njegovih dedova, rodnom grudom Trubara i Kosovela, domovinom za koju su krvarile čete Malgajevih i Maistrovih vojnika, sada vlada neprijateljska čizma.

Ne želeći mirno da posmatra nepravdu i zulum fašista Janko se latio oružja i sa grupom svojih istomišljenika pokrenuo oružani otpor protiv okupatora. Plamen koji su svojom hrabrošću i herojstvom pokrenuli ovi prosti primorski mladići ubrzo je zahvatio ostale delove Slovenija, Janka poveo na put velikih podviga, čojstva i slave, a njegovo ime među narodne heroje.

Malo ko zna odakle su Janko i njegovi saborci crpili energiju i nadahnuće za svoje podvige. Uporište njihove snage, njihovih želja i htenja nalazilo se sedam stotina kilometara daleko, u nedrima Srbije, u srcu Šumadije, na Ravnoj gori, u čoveku koji je prvi u Evropi ustao protiv nacizma – generalu vojske Kraljevine Srbije, Draži Mihajloviću.

Čuli su Janko i njegovi drugovi za „čiča Dražu“ i njegov „narodni ustanak“ u kojem su i oni videli putokaz ka slobodi. Dok se skoro čitava Evropa uzmicala pred nasrtajućim zlom nacifašizma grupa mladih momaka krenula je u borbu za odbranu svojih domova, a u slobodarskoj ideji đenerala videla simbol otpora i nadu u ujedinjenje slovenačkog naroda.

Priča se da je, nakon što su ga fašisti odveli na streljanje, Janko u jednom trenutku ustao i svojim zarobljenim saborcima uzviknuo – „Srbija, jer to je sloboda!“

Izvor: Fejsbuk stranica autora