Србија неће ући у ЕУ ако не призна тзв. Косово

Британски политички аналитичар и стручњак за Балкан Џејмс Кер-Линдзи у интервјуу за Б92.нет каже да Србију не треба да брину изјаве појединих британских званичника, да је разочаран и забринут Хрватском „блокадом“ Србије, као и да признање тзв. Косова јесте услов за улазак у ЕУ.

Британска министарка унутрашњих послова Тереза Меј крајем маја поставила је питање оправданости проширења Европске уније и кандидатура Србије, Албаније и Турске.

„Да ли ћемо зауставити кретање ЕУ у погрешном правцу тако што ћемо викати са ивице терена или ћемо преузети вођство и представити план према коме би Европа кренула правим путем? Да ли заиста мислимо да је у нашем интересу да подржавано аутоматско и безусловно даље проширење ЕУ? Земље које сада преговарају са ЕУ укључују Албанију, Србију и Турску – то су земље са сиромашним становништвом, озбиљним проблемима са организованим криминалом, корупцијом, понекад и тероризмом“, навела је Тереза Меј у свом говору.

Неколико дана касније, слично је поступио и британски министар правде Мајк Гоув који је рекао да европска породица ускоро могла да се прошири за још пет чланица – Турску, Србију, Македонију, Црну Гору и Албанију и да те земље са собом „доносе бројне проблеме“, као и да отварају многа питања над којима би Британци морали да се замисле.

Британски политички аналитичар и стручњак за Балкан Џејмс Кер-Линдзи у интервјуу за Б92.нет на питање да ли би Србија требало да због тих изјава треба да буде забринута одговара: “Да и не”.

Он наводи да је чињеница да је проширење Европске уније постало контроверзно питање, не само у Британији већ и широм ЕУ.

“Док је ЕУ добро функционисала узето је здраво за готово да би више земаља могло да се прикључи. Међутим, последњих неколико година ЕУ пролази кроз тежак период. Постоји много скептицизма у јавности о проширењу ових дана. Надам се и очекујем да ће се ситуација у ЕУ поправити, у том случају ће те бриге бити смањене. Међутим, чак и да се то догоди, услови за улазак у ЕУ ће вероватно бити много строжи“, истиче Кер Линдзи.

Мајк Гоув је такође навео да ће бити проблем уколико 88 милиона људи из сиромашних земаља, мислећи притом и на Србију, уђе у ЕУ.

“Мислим да је важно истакнути да је јасно да је тај коментар дат како би утицао на дебату о референдуму у Британији. Гав се снажно противи ЕУ и лидер је ‘Напусти’ кампање. Зна да је имиграција кључна брига за многе британске гласаче и зато је то рекао. Зна да ће то забринути људе”, каже Кер-Линдзи.

Грађани Велике Британије ће 11. јуна изаћи на референдум и одлучити да ли ће њихова земља остати чланица ЕУ или ће напустити Унију.

Џејмс Кер-Линдзи истиче да Гоув својим коментаром намерно повезује западни Балкан и Турску, иако је на западном Балкану само 17 или 18 милиона људи, што је мали број у односу на остатак ЕУ и број који неће правити разлику у односу на претходна проширења.

“Лично, мислим да уколико људи постану свеснији бројки о којима заиста причамо и разумеју шта то значи, то ће олакшати њихове страхове. Ако је рекао то што је рекао, готово је јасно да ће у дугом транзиционом периоду, након што Србија и друге земље региона евенатуално постану чланови, ствари бити тако постављене да ће се ограничити права људи за западног Балкана да раде у Великој Британији и вероватно негде другде у ЕУ”, оцењује Кер-Линдзи.

Зато су, како каже, коментари Мајка Гоува јасно усмерени ка британским гласачима и жели да их уплаши.

“Иронија је да студије показују да већина људи са Западног Балкана не жели да дође у Велику Британију. Друге земље, попут Немачке и Аустрије, увек су биле популарније. У међувремену, треба прихватити да постоји шире противљење у Европи по питању придруживања. Постоји раст десничарске реторике, нарочито по питању имиграције. Међутим, нисам сигуран да су негативни ставови ка слободи кретања у контексту ЕУ тако јаки у другим земљама Уније као што су у Британији”, наводи британски политички аналитичар.

Вучић – ефикасни лидер који проблематично влада

“Јасно је да је Србији потребно ефикасно лидерство. Сада улази у кључну фазу у свом развоју и потребан је неко ко ће земљу водити кроз тај процес. Мислим да је премијер Вучић у позицији да то учини. Међутим, а ово је врло важна тачка, несумњиво постоји раст међународне забринутости о начинима његове власти. Најзначајније, постоје бриге о слободи медија. Танка је линија између владе која покушава да пошаље поруку јавности, а нарочито ако креће у тешке реформе и владе која врши непотребну контролу над медијима и покушава да угуши опозицију и неистомишљенике. Важно је да Србија, која је учинила толико да побољша своју позицију и имиџ на међународној сцени, не упропасти то подривањем обновљених демократских институција” .

Када је реч о томе да ли ће Британија блокирати Србију Кер-Линдзи сматра да ће доста тога зависити од резултата референдума.

Уколико британски гласачи одлуче да напусте ЕУ, што се он нада да се неће догодити, Британија очигледно губи могућност да каже било шта о том питању. Уколико одлучи да остане сматра да неће блокирати земље западног Балкана за стално.

“Мислим да ће инсистирати да те земље заиста испуне економске и политичке услове пре него што им се дозволи да уђу. Штавише, као што сам већ рекао, такође мислим да ће бити дуг период пре него што ће људи из Србије моћи да раде у Британији”, каже Џејмс Кер-Линдзи.

На питање шта мисли о свему што се догађа између Хрватске и Србије и “блокади” Загреба путу Србије ка ЕУ, Кер-Линдзи истиче да је то једно од најразочаравајућих ствари на западном Балкану током протеких година.

„Видели смо много примера, покушаји да се спречи употреба ћирилице у општинама са значајном српском популацијом. Ту је и прослава операције ‘Олуја’ која је додатно нарушила односе, а на све то Хрватска је одговорила на избегличку кризу затварањем границе са Србијом што је довело до додатних проблема”, наводи он.

Подсећамо, Холандија је пре неколико дана покушала да после неколико седмица постигне консензус за отварање поглавља 23 у преговорима са Србијом, али је Хрватска опет то онемогућила – остала је при ставу да не даје сагласност. Исто се догодило и средином марта, када је Радна група за проширење Европске уније исто завршила састанак без сагласности Хрватске да Србија отвори поглавље 23.

Џејмс Кер-Линдзи наводи да избори у Хрватској и формирање “тврдокорне десничарске националистичке владе показују да су односи на најнижој тачки од краја рата пре 20 година”.

“Одлука Хрватске да покуша да опструира процес прикључивања Србије противан је вредностима европске сарадње и доброг суседства. Попут многих других, дубоко сам разочаран и забринут начином на који се Хрватска понаша у овом тренутку. Нажалост, не видим могућност за повратак на добре односе у скорије време”, каже Кер-Линдзи.

Да ли је признање независности Косова услов за улазак у ЕУ? Одговор кратак и јасан: „да“.

“ЕУ не може да од тога направи формални услов све док свака њена чланица не призна тзв. Косово. Сваки члан може да блокира било коју нову земљу од уласка из било ког разлога жели. Већ смо чули многе немачке парламентарце који инсистирају да неће дозволити да се Србија придружи без признања Косова. Заправо, изгледа да је то постао услов Немачке, пре него ЕУ”, истиче стручњак за Балкан.

Осим тога, како наводи, постоји дубок отпор да нова територијална неслагања уђу у ЕУ: “Кипар је већ произвео довољно проблема. Нико не жели да понови то искуство. Из тих разлога не видим како Србија може да се прикључи ЕУ ако не призна тзв. Косово”.

Када је реч о томе шта је кључно за развој Балкана британски политички аналитичар каже да постоји много ствари, али да је једна “апсолутно круцијална” – јача сарадња између самих земаља на Балкану.

“Такође је важно да земље региона не само прате европски пример међусобне интеракције, већ да заиста схвате филозофију европских интеграција. То би требало да буде процес у којем ће земље схватити да ће све профитирати помажући једна другој и гледајући изнад сукоба из прошлости и разлика. Нико у ЕУ не жели да види да неко проблем из прошлости уноси у Унију”, закључује Џејмс Кер-Линдзи у интервјуу за Б92.нет.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: