Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ojačala je odnose sa Kinom: Šta piše u novom izveštaju EK

Srbija nije uvela sankcije Rusiji, zadržala je odnose na visokom nivou sa tom zemljom i intenzivirala odnose s Kinom, što otvara pitanja o njenom strateškom smeru, piše u nacrtu izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji.

„Srbija se još nije uskladila ni s jednom restriktivnom merom protiv Ruske Federacije kao ni s većinom izjava visokog predstavnika o tom pitanju. Zadržala je odnose na visokom nivou s Ruskom Federacijom i intenzivirala odnose s Kinom što otvara pitanje strateškog smera Srbije“, navodi se u nacrtu izveštaja za Srbiju u koji je hrvatska agencija Hina imala uvid.

Komisija će u sredu objaviti paket o proširenju čiji su ključni deo izveštaji s ocenama o napretku u reformama svake od zemalja koje su na putu prema članstvu u EU.

Osim u pogledu Rusije, Srbija takođe nije prihvatila niz drugih izjava visokog predstavnika u ime EU i restriktivne mere prema Kini, Belorusiji, Iranu, Severnoj Koreji i Venecueli. Osim toga letovi za Rusiju postali su frekventniji, stoji u izveštaju.

„Od Srbije se očekuje da se postupno usklađuje s politikama prema trećim zemalja s politikama i stavovima EU, uključujući i restriktivne mere“, dodaje se u nacrtu izveštaja, prenosi Sputnjik.

Navodi se i da je Srbija nastavila da sarađuje s EU u naporima za, kako prenosi hrvatska agencija, sprečavanje izbegavanja sankcija Rusiji i pružanjem finansijske i humanitarne pomoći Ukrajini.

Od Srbije se očekuje i da poboljša rezultate u procesuiranju ratnih zločina, i navodi se da i dalje izbegava da podiže optužnice protiv visokorangiranih osumnjičenih, i da procesuiranje slučajeva traje predugo.

„Srbija bi trebalo da preduzme korake kako bi ubrzala procesuiranje ratnih zločina i rešila značajan broj nerešenih predmeta od preko 1.700 predistražnih slučajeva što i dalje izaziva veliku zabrinutost“, stoji u nacrtu izveštaja.

Srbija je, kako se navodi, nastavila saradnju s Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove, koji je zamenio Haški sud. U pitanju ratnih zločina nastavljena je saradnja s Bosnom i Hercegovinom, dok je u saradnji s Hrvatskom i Prištinom zabeležen mali napredak.

„Srbija tek treba da pokaže istinsku predanost istrazi i presuđivanju ratnih zločina. Niz srpskih političkih stranaka, političara i medija i dalje bez reperkusija pruža podršku i javni prostor osuđenim ratnim zločincima i negira ratne zločine, uključujući i genocid u Srebrenici“, kaže se u nacrtu izveštaja.

U tekstu se takođe ukazuje i na veliki broj nestalih osoba.

„Nerešena sudbina osoba nestalih tokom sukoba 1990-ih ostaje ključno pitanje koje treba rešiti na zapadnom Balkanu. Uprkos stalnom napretku u identifikaciji, 7.608 osoba i dalje se vodi kao nestalo“, kaže se u tekstu i dodaje da su potrebni dalji napori na regionalnom nivou putem grupe za nestale osobe osnovane 2018. u okviru Berlinskog procesa za jačanje saradnje, kao i na bilateralnom nivou, prenosi Sputnjik.

Mnogi dolaze u Srbiju kao turisti i zatim pokušavaju da nelegalno uđu u EU

Srbija, kako se dodaje, još nije usklađena ni sa evropskom viznom politikom, iako je EU stalno poziva da to učini.

Navodi se i da Beograd ima bezvizni režim sa 16 zemalja čijim građanima su potrebne vize za ulazak u EU. Kako se dodaje, Srbija ima bezvizni režim uglavnom sa zemljama koje nisu priznale nezavisnost tzv. Kosova.

Što se tiče bilateralnih odnosa, Srbija ostaje predana održavanju dobrih bilateralnih odnosa s ostalim zemljama iz procesa proširenja i sa susednim članicama EU. Njeni odnosi su Hrvatskom „i dalje su obeleženi ad hok antagonističkim javnim razmenama i diplomatskim demaršima“, piše u izveštaju.

Odnosi s Bosnom i Hercegovinom su dobri i uopšteno stabilni iako je rezolucija UN o Srebrenici dovela do političkih napetosti, kaže se u nacrtu izveštaja.

U ovom smislu se posebno naglašava da visoki srpski zvaničnici učestvuju na, kako se navodi, „nelegalnom“ Danu Republike Srpske, 9. januara.