ИН4С

ИН4С портал

Србија памти хероје: 19 година од погибије генерала Љубише Величковића

1 min read
Величковић је погинуо 1. јуна 1999. године током НАТО бомбардовања на Савезну Републику Југославију, у тренутку док је обилазио јединице на првој линији одбране.

Данас је обиљежено 19 година од погибије команданта Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране, генерал-пуковника Љубише Величковића, преноси КоССев.

Вијенце на споменик пуковнику у његовом родном селу Црљенцу положили су директор Канцеларије за Косово и Метохију, Марко Ђурић, као и представници РВ и ПВО Војске Србије, генералови саборци, пријатељи и чланови породице.

„Србија никада неће заборавити његово јунаштво и жртву коју је поднео за целу Србију“, рекао је Ђурић и додао да ће покренути иницијативу да једна улица у главном граду Србије понесе име генерал-пуковника Величковића.

Величковић је погинуо 1. јуна 1999. године током НАТО бомбардовања на Савезну Републику Југославију, у тренутку док је обилазио јединице на првој линији одбране.

Обављао је све летачке и најодговорније командне дужности.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Србија памти хероје: 19 година од погибије генерала Љубише Величковића

  1. Pogibija generala Veličkovića
    Pukovnik Ilić je bio dežuran u komandi u Straževici, kad je javljeno da je general Ljubiša Veličković, bivši komandant RV i PVO poginuo.

    – Taj dan me oko šest popodne zvao Ljubiša i rekao da kažem generalu Spasoju Smiljaniću, tada komandantu RV i PVO da ide „tamo“ po dogovoru. Javio sam Smiljaniću i uveče otišao da odmori. U 12.06 su me hitno zvali i telefonom javili „poginuo Ljubiša“. Inače, Veličković je ostavku na mesto komandanta RV i PVO dao jer nije hteo da mu NATO oficiri sede iznad glave. Tokom verifikacione misije upućeni su NATO oficiri u Beograd i smešteni sprat iznad Veličkovićeve kancelarije. On to nije hteo da podnese, pogotovo što su naši oficiri poslati u NATO bazu u Italiju i stavljeni 20-30 kilometara od Firence. Zato je dao ostavku – objašnjava pukovnik Ilić.

  2. Div junak bijaše đeneral Ljubiša Veličković!
    Zaslužio je on mnogo više tamo đe je otišao, a ovdje je jedna ulica najmanje što mu pripada!
    Hrabra srca, dok su mnogi podrumarili, đeneral je vazde bio na prvim linijama vatre, u kokainu, u vazduhu!!! … A morao nije.
    Fale nama takvi, fale nama Veličkovići!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *