Srbija pamti: Uručene Spomenice porodicama palih boraca 1999. iz Crne Gore

Za razliku od neodgovornog odnosa crnogorskih vlasti, Srbija je na dan početka Velike Narodne Skupštine srpskog naroda u Crnoj Gori, koja je počela prije 101 godinu na današnji dan 24. novembra, uručila vojne spomenice u Domu Garde članovima porodica palih boraca u NATO agresiji sa teritorije Crne Gore.

Srbija je odlučila da pamti i bude ponosna, dok Crna Gora ćuti, i zaboravlja svoje heroje.

Vulin: Srbija je izabrala da pamti, a oni koji hoće da zaborave neka im je na čast

Ministar odbrane Aleksandar Vulin, u prisustvu načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Milana Mojsilovića, uručio je danas 40 vojnih spomenica članovima porodica palih boraca u odbrani od NATO agresije sa teritorije Crne Gore, na prijemu organizovanom u Domu Garde na Topčideru, a povodom obilježavanja 20 godina odbrane otadžbine od NATO agresije.

Ministar Vulin je, tom prilikom, istakao da je Srbija koju vodi Aleksandar Vučić, Srbija koja ne zaboravlja, koja nikada ne zaboravlja nikoga ko se žrtvovao za nju.

– Srbija koju vodi Aleksandar Vučić je izabrala da čuva Srbe, bez obzira gde oni živeli. Svi oni koji hoće da zaborave žrtvu Srpskog naroda, koji hoće da zaborave kako je počela NATO agresija, zašto je vođena NATO agresija, ne čine ni najmanju uslugu svom narodu. Svi oni koji hoće da zaborave, zapravo, hoće da dopuste da se kršenjem međunarodnog prava strašna i velika žrtva srpskog naroda zaboravi, unizi i umanji. Srbija pamti i dobro i zlo. Srbija pamti i Srbija nikada neće dopustiti da bilo koja dnevna politika i pokušaj menjanja istorije zamrače tu veliku i strašnu žrtvu srpskog naroda. Srbija pamti – poručio je ministar Vulin, objavljeno je na sajtu ministarstva odbrane Srbije.

Govoreći o značaju današnjeg uručivanja vojnih spomenica, ministar Vulin je podsetio da pripadamo narodu koji kaže da se „svak rodi da po jednom umre, a čast i bruka žive dovijeka“, kao i da se u našem narodu kaže da „čovek umre dva puta, jednom kada ga sudbina odnese od onih koje voli i drugi put kada ga zaborave, kada mu ime više ne pominju“.

– Ne otvaram ja vama rane, rane su vam otvorili oni koji su hteli da vas zaborave i da ih zaborave, oni koji ne daju da na njihove svetle grobove Vojska njihove zemlje ili bar oni koji pamte polože cvet, venac, poklone se, prekrste se, poljube – oni rane otvaraju. Rane otvaraju oni licemeri iz NATO pakta koji nas je ubijao i koji kažu, ponekad, onako, radi reda, preko volje – žalimo za svim civilnim žrtvama – a kako onda ne žalite za našom pobijenom braćom koja su nosila uniforme. Ko ima pravo da ubije vojnika ili policajca u suverenoj, slobodnoj, zemlji, na svojoj zemlji, na svom kamenu koji brani sebe i one koje voli? Što ne požalite nikada one koji su nosili uniformu i branili svoju zemlju – zapitao je ministar Vulin.

Srbija je izabrala da pamti, poručio je ministar Vulin, a oni koji hoće da zaborave, neka im je na čast, ako časti imaju.

Srbija vječno zahvalna svojim sinovima iz Crne Gore

Govorićemo glasno jer Srbija je izabrala da pamti. Jeste, između nas je sada granica. Vekovima su tu granicu držali, stvarali, jačali, čuvali veliki i moćni ne dajući nam da budemo zajedno.

Granica između nas prekinuta u jednom času istorije, istorije za koju Srbija veruje da je bila bratska i slavna, a oni koji granicu stvaraju kažu da je bila okupatorska, razbratska, zločinačka. Dopustite mi da vam kažem da u to ne verujem, a žrtvu vaše braće i sinova ne vidim ni kao slučajnu ni kao pogrešnu, već žrtvu čestitih, časnih, sigurnih i hrabrih ljudi koji su znali zašto, za koga žive i za koga ginu. Nisu oni ginuli u uniformi tuđe vojske, nisu oni ginuli za tuđu državu, ginuli su za svoj narod, svoju zemlju, a protiv onog ko je hteo zemlju da razdrobi, narod umanji, uništi i unizi – podvukao je ministar Vulin.

Veličina žrtve vaše braće, vaših sinova, naglasio je ministar Vulin, veličina žrtve onih koji vam nedostaju do današnjeg dana i nedostajaće zauvek, nadilazi politiku.

– U svoje ime, u ime Srbije, u ime Srba gde god da žive, u ime naroda koji zna šta je veličina i šta je strahota vaše žrtve, gde god bili, šta god radili, gde god pokrivali unuke i praunuke i pričali im o velikoj žrtvi onih pre njih, gde god trajali, hoću da znate – Srbija postoji, i dok postoji Srbija, postoji zemlja koja vam je zahvalna, koja je na vas ponosna i na koju se i u radosti i u času nevolje možete pozvati i osloniti – zaključio je ministar Vulin.

Nikolić: Srpska vojska vjekovima doživljavana kao bratska

Predsjednik Udurženja boraca ratova 1990. Crne Gore Radan Nikolić, istakao je da je srpska vojska u Crnoj Gori vjekovima doživljavana kao bratska, o čemu svedoče žrtve onih koji su 1998. i 1999. godine položili svoje živote u odbranu zajedničke otadžbine.

Odzivom da brani otadžbinu, bez obzira na različite okolnosti pogibije, među kojima dominiraju one herojske, svi oni zaslužili su priznanje koje je danas obradovalo i ohrabrilo ne samo njihove porodice i saborce, već sve slobodare i patriote Srbije i Crne Gore. Mi, ratni veterani i porodice naših poginulih saboraca, doživljavamo to kao ukazivanje izuzetne pažnje i časti i kao ispruženu ruku, koju čvrsto i sa zahvalnošću prihvatamo – poručio je Nikolić.

On je zahvalio ministru Vulinu na inicijativi da se vojne spomenice dodele porodicama palih boraca iz Crne Gore i poručio da današnji događaj, koji nije plod zakonske obaveze već pre svega ljudski i humani čin, mnogo znači porodicama poginulih i njihovim saborcima.

Među onima kojima je danas uručena vojna spomenica je i Anka Tadić iz Podgorice, koja je 28. marta 1999. godine izgubila brata blizanca Aćima Tadića, koji je poginuo u Nišu od krstareće rakete NATO bombardera. Kako kaže, vojna spomenica koja joj je danas uručena mnogo znači njoj i njenoj porodici, dodajući da je dirnuta gestom da se spomenice uruče posle 20 godina.

Brat Peđe Leovca: Gest Srbije znači da životi bližnjih neće otići u zaborav

Najmlađi brat Predraga Leovca iz Pljevalja koji je poginuo na Košarama – Pavle Leovac rekao je da je i posle toliko godina porodicama palih boraca teško zbog gubitka bližnjih i da zbog toga gest Srbije znači mnogo i da životi njihovih bližnjih, dati za slobodu, neće otići u zaborav.