Srbija i Republika Srpska prave svoj tenk budućnosti
1 min readTim mladih domaćih i inženjera iz Srbije i Republike Srpske dizajnirao i osmislio modernu platformu za oklopna vozila. Predviđene inovacije za veću efikasnost i bolju bezbjednost posade.
Proizvodnjom tenka „M84“, bivša Jugoslavija, nakratko, vinula se u sam svjetski vrh namjenske industrije. Danas, tri i po decenije kasnije, grupa od 30 mladih stručnjaka, inženjera, samostalno, odlučila se da dizajnira i konstruiše novi srpski tenk „M-20 UP1“. Svoju ideju, sa mnogim inovacijama, ponudili su državi na nedavno održanom sajmu naoružanja „Partner 2015“.
Stručnjaci svih profila, iz Srbije i Republike Srpske, okupljeni u „Serbia tim“, osmislili su univerzalnu platformu, modularnog tipa, što će, pored tenkova, moći da koriste i oklopna borbena vozila, transporteri i inženjerski oklopnjaci.
„Naša ideja je u fazi razvoja, a za mnoga rješenja uspjeli smo i da uključimo i stručnjake, koji su prije tri decenije radili na čuvenom M84“, kazao je za „Novosti“ Goran Stojanović, voća grupe inženjera iz „Serbia tima“.
Ukoliko bi, dodao je on, država prepoznala naš trud i mnoge inovativne ideje u polju razvoja naoružanja, pokrenuli bismo čitavu namensku industriju.
„Mi smo patriote! Naše ideje čuvamo isključivo za Srbiju. Poznajemo konstrukcije drugih, napredni tenkova, i na osnovu tog znanja, a sa mogućnostima industrije Srbije, osmislili smo oružje budućnosti. Jeftino, savremeno i efikasno“, objašnjava Stojanović.
Inženjerski tim navodi, da zbog skromnog stanja srpske privrede, top bi bio kao onaj na ruskom tenku „T-90“, sa izvesnim modifikacijama za smanjenje toplotnog odraza i hlađenje cevi.
„Koristio bi se mobilni komplet od 48 granata, sa četiri različita tipa projektila. Tu bi bili upravljivi projektili, kumulativne rakete, visoko eksplozivni i protivoklopni projektili. Kontrolisala bi se vatra. Unesu se šifre, i automatski se određuje razdaljina mete”, kaže Zoran Mrkaja, jedan od infrmatičara u timu.
Prema idejnom projektu, budući tenk bio bi dugačak 9,5 metara, širok 3,8, dok bi imao smanjenu siluetu sa samo 2,25 metara.
Top kalibra 125 milimetara, imao bi nagib od – 7 do 30 stepeni. Maksimalna brzina bi mu bila 60 kilometara na sat, a sa punim rezervoarom mogao bi da pređe 550 kilometara.
Sa dodatnim tankovima i čitavih 700 kilometara. Mogao bi da se penje uz uzbrdicu od 30 stepeni, da prelazi rovove široke 3,5 metara i prepreke visoke 1,2 metra. Oklopnjak, bio bi težak oko 45 tona.
elektricni pogon nerealan zbog izuzetne kompleksnosti upravljanja sa pogonom od minimum 2x200kw jer kontroleri za motore (axial flux motor tj disk motor) su za jedan od 11kw koji sam ja napravio velicine manje kutije za cipele, za 2x 200kw… verovatno velicine starog EiNis televizora ) preveliko za skuchen prostor), da ne pominjem da tolika kolicina magnetizma zbog neodimijum magneta ne ostaje neprimetna pa par km od tenka.. drugo baterije.. da bi motor od 11kw (licni projekat) bio u upotrebi 1h konstatne voznje na staroj yamahi 250cc konvertovanoj ovim motorom u el.verziju baterije su bile teske li-po celije su bile teske 19kg. za ukupnih 400kw (neki minimum za tenk u tihom kretanju ove tezine) baterije bi bile teske ber 600-700kg mozda i vise jer treb da napaja i motor kupole i elevacije cevi i gomilu drugih instrumenata, znaci 1 tonu.. gde je prostor u ovoj kupoli za automatski punjac glavnog topa, pomocnih topova 30mm i 12,7? na kraju gde je 2-3 milijarde eur za osposobljavanje pogona za proizvodnju i sklapanje , obuku radnika, sirovine i komponente.. generalno ovo je bacanje vremena i para jer jer se ovakav tenk unisti sa AT raketom tipa Kornet koji je 40.000$ a kosta boga oca da se napravi.. drzimo se mi dalekometne artiljerije vecih i manjih kalibara, uvesti krstarece rakete veceg dometa, jak pvo sistem da stiti zemlju i trupe u borbi a za lovce tenkove preraditi Lazar 2 sa topom 75 ili 90mm za borbu sa manjim tenkovima i oklopnjacima za lansere PO raketa za borbu protiv MBT-a..