Srbofob sa unapred napisanim izveštajem

Delegacija Evropskog parlamenta (EP) koja će od sredine decembra nadgledati izbore u Srbiji, kontrolisaće birališta ne samo u Beogradu nego i širom  zemlje.

Glavnu ulogu u pravljenju izveštaja te posmatračke misije imaće njen šef Klemen Grošelj, Slovenac, poslanik parlamentarne grupe „Obnovimo Evropu“. Sa njim će biti i Viola fon Kramon, poslanik Zelenih i izvestilac za „Kosovo“, Vladimir Bilčik, poslanik Evropske narodne partije i izvestilac za Srbiju, Havijer Nart iz grupe „Obnovimo Evropu“, Andreas Šider, poslanik grupe Socijalista i demokrata, kao i Malin Bjork, poslanik Levice.

Svi oni su deo misije OEBS-a za praćenje izbora. Već sam sastav ovog tela nagoveštava šta se od njega može očekivati.

VOĐA IZ PROPALE STRANKE

Klemen Grošelj (47), po stručnoj spremi „obramboslovec“ (završio studije odbrane i zaštite), do lukrativnog položaja slovenačkog poslanika u Evropskom parlamentu stigao je preko stranke Lista Marjana Šarca, koja je propala na poslednjim izborima u Sloveniji. Šarec, nekadašnji premijer Slovenije, vladao je samo dve godine i tik uoči početka pandemije prepustio je drugi deo svog mandata Janezu Janši. U aprilu 2022. njegova partija je doživela neslavan kraj, jer nije prešla izborni prag za povratak u parlament. Nestala je s političke scene tako što se kolektivno utopila u tek osnovanu, na prošlogodišnjim izborima, pobedničku partiju Pokret slobode sadašnjeg premijera Roberta Goloba. Iako ga birači nisu izabrali, Šarec je prodajom svoje nekadašnje stranke sebi izborio fotelju ministra odbrane u Golobovoj vladi, ali za Grošelja, koji je opisanom prečicom i sam postao deo poslaničkog provijanta nove slovenačke partije, nema sličnih boniteta. Zato je njegova sudbina na predstojećim izborima za EP, na proleće 2024, krajnje neizvesna jer ima mnogo pretendenata iz Golobove partije koji su tamo došli srcem a ne kao Šarčev politički miraz, i koje mami Grošeljevo dobro plaćeno mesto u Strazburu i Briselu (8.000 evra mesečno, plus dodaci).

Zato se „stručnjak za odbranu“ sada iz petnih žila dodvorava većini u EP i u slovenačkoj vladi, sve u nadi da će sebi privrediti neku unosnu sinekuru kod kuće ili čak drugi mandat evroposlanika. To je, međutim, sve manje izvesno zbog naglog pada popularnosti njegove nove, „slobodarske“ partije.
Grošelj je pre ulaska u politiku bio predavač odbrane na ljubljanskom Fakultetu društvenih nauka, a sekira mu je pala u med kada je skromnu profesorsku platu zamenio za bajna primanja poslanika EP. Iako sebe reklamira kao poznavaoca ćudi i ljudi s Balkana i međunarodne politike, činjenica je da je Grošelj brojnim javnim istupima pokazao da ne razume ni šta se događa u regionu, a još manje u svetu u kome hegemonizam Zapada odumire dok nastaje novi, multipolarni svet. Zato i piše kako piše.

„Jedna velika sila – Ruska Federacija, sukreator posleratnog globalnog poretka – krenula je u klasični osvajački rat protiv Ukrajine. Tako se velika globalna sila odrekla sistema koji je sama osmislila. Ušli smo u vreme merenja snaga. Prešli smo sa sistema ugovora, sporazuma i pravila u sistem u kome (Rusija) pokušava da stvori novu ravnotežu moći korišćenjem različitih atributa snage“, beleži Grošelj, inače vatreni pobornik netačne tvrdnje, nastale pod paskom mentora iz Vašingtona, o „agresiji Rusije“. Pri tome je potpuno slep, gluv i nem za sudbonosnu ulogu Amerike i NATO-a, čiji je član i Slovenija, za podsticanje rusko-ukrajinskog konflikta.

BEZ LJUBAVI I SLUHA ZA SRBIJU

Od „analitičara“ koji pogrešno ocenjuje dešavanja na području na kojem je navodno „ekspert“ zato ne treba mnogo očekivati ni kada se lati pitanja o kojima zna još manje. Iako tvrdi da mu je pored Beča i Zagreba „blizu i Beograd“, te da voli i starije filmove iz „jugoslovenske produkcije“, ceo njegov opus odiše negativnošću prema nekadašnjoj „braći s Balkana“, naročito prema Srbima i Srbiji.

Ukratko, sličnih je predrasuda i deli iste stereotipe kao njegov kolega i prethodnik na istom mestu, u Srbiji, ali i Sloveniji krajnje neomiljeni Jelko Kacin. Poput Kacina, Grošelj nema ni mrvicu razumevanja za stav Srbije ni o pitanju, na primer, nezavisnosti južne srpske pokrajine, ni u pogledu neuvođenja sankcija Rusiji.

Na pitanje novinara ljubljanskog „Dnevnika“ nije li podrška stabilnosti Evropske unije na Balkanu podrška „srpskoj ’nadvlasti’“ u regiji, Grošelj nije oklevao da istakne da bi uvažavanje interesa Srbije povodom zaštite njenih manjina ili integriteta zemlje, kao i u Briselu potpisanih sporazuma – predstavljalo priznanje srpske dominacije na Balkanu što on nikako ne podržava.

Istovremeno, njemu ne smeta što u Sloveniji i dan-danas živi velika i još uvek nepriznata srpska manjina, veća od svih drugih, uključujući državno priznate mađarsku i italijansku.

Kao član delegacije EP za Srbiju izborio se za lak i mio mu zadatak posmatrača, jer rado kritikuje Srbiju, a najradije kada su posredi opravdani srpski zahtevi. U vezi s poslednjim izveštajem EP o napretku Srbije Grošelj je zlurado istakao da je taj „najnegativniji do sada“, i dodao da isto misle i mnogi drugi evroposlanici. Kritikovao je komesara Olivera Varheljija što je o vladavini prava i stanju u srpskim medijima iskoračio od zvaničnog stava Evropske unije. Osim toga, pokazao je da mu smeta i to što je Varhelji u dobrim odnosima s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom.

ZDUŠNO ZA OTCEPLJENJE KOSOVA*

Kada se sve sabere, može se reći da je Grošelj revnosan u produkciji i širenju antisrpskih stavova formiranih u Sloveniji krajem 80-ih godina prošlog veka. Srčano podržava otcepljenje Kosova, jer je za njega državnost južne srpske pokrajine gotova stvar. Slovenija je kao predsedavajuća EU februara 2008. među prvima priznala tzv. Kosovo, pa Grošelj danas traži od Srbije da više ne okleva, već da prizna „novo faktičko stanje“.

Za status Srbije u čekaonici EU kaže da „nije najbolji, a ako ne bude napretka u poglavljima 23 i 24 koja se tiču vladavine prava, ljudskih prava i slobode medija – nema ulaska u EU!“. Pripada krugu onih koji u EU i EP potpiruju dilemu ide li Srbija ka Evropskoj uniji ili ka Kini i Moskvi, a uz to ne zaboravlja da podseća na „događaje na Kosovu, u Banjskoj“…

„Ako Srbija ne ispuni očekivanja, čeka je radikalan zaokret politike EU prema njoj“, oštar je Grošelj i preti sankcijama. Od Srbije zahteva da uvede sankcije Rusiji i opominje je da mora „jasno da izabere da li je za evropske vrednosti i EU ili za savez s Rusijom“. Kaže da je „vreme sedenja na dve stolice završeno“, pa Srbija treba da odluči „je li deo demokratskog sveta i potencijalna zemlja članica EU“ ili joj je važnije da udovolji Rusiji i Vladimiru Putinu. To što bi Srbija, čiji ulazak u EU nije siguran ni 2050. godine (ukoliko se Unija u međuvremenu ne raspadne, što joj predviđaju pojedini anglosaksonski analitičari), uvođenjem sankcija Rusiji ugrozila sopstvene interese, a time i integritet zemlje i pogazila međunarodno pravo Grošelja, naravno, ne zanima.

Ogrezao u stereotipima o Srbiji, sada dolazi da prati izbore u zemlji o kojoj nema pojma, a uprkos tome laska sebi i svojim kameradima: „Zapadnim Balkanom se bavi grupa evroposlanika koji relativno dobro razumeju situaciju.“ Tvrdi da je veliki stepen razočaranja u Vučića, da je obećavao svašta, a ispunio malo, i da je Srbija danas bleda senka Srbije iz Đinđićevih vremena kada je integracija u EU bila jedan od ključnih spoljnopolitičkih ciljeva, kao i hitni reformski procesi u postmiloševićevsko doba. U izjavi za mariborski „Večer“ je rekao da su „spoljni akteri popustili pred Vučićevim nedemokratskim unutrašnje-političkim potezima u zamenu za rešenje odnosa s ’Kosovom’“.

SMETAJU MU I KINA I RUSIJA

U autorskom tekstu koji je objavio na sajtu svoje (nove) partije, napisao je i sledeće: „Srbija je zemlja u kojoj vladajuća partija potpuno kontroliše ne samo politički već i društveni prostor. Svako ko prati dešavanja već iz izveštaja posmatrača OEBS-a može da shvati koliko je narušeno pravo birača da slobodno glasaju. Uzimajući u obzir sve pravne i druge manipulacije, ne možemo reći da je izborni proces u Srbiji fer i slobodan – jer nije. Mnogi, posebno mladi, glasali su napuštanjem zemlje, što Srbiju svrstava među države sa najvećim demografskim deficitom na Zapadnom Balkanu, čak i prema sopstvenoj zvaničnoj statistici.“

„Medijski prostor u Srbiji onemogućava svaku kritiku vlasti, ili je delovanje opozicionih političkih snaga potpuno onemogućeno ili utopljeno u poplavi i potpunoj dominaciji provladinog izveštavanja, a često i dezinformacija, jer srpski medijski prostor karakteriše potpuna kontrola medija od strane vladajuće stranke koja zloupotrebljava sve mehanizme, od kontrole državnog Telekoma koji ograničava pristup medijima koji su kritični prema vlasti, do potpune kontrole srpske Agencije za komunikacione mreže i usluge. To je još jedan problem današnje Srbije – usvaja zakone koji su deo evropskog prava, a potom te zakone ne realizuje i ne sprovodi“, opisuje svoje nezadovoljstvo situacijom u Srbiji Grošelj dok se srdačno sastaje s predsednikom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem.

Iz svega navedenog može se naslutiti da u sastavljanju izveštaja o predstojećim izborima Grošelj neće imati mnogo posla: u Srbiju stiže sa zapravo već napisanim srbofobnim, pristrasnim frazama koje će udenuti u kritiku „proruske Srbije“. Povrh svega, Grošelj se zalaže za cenzuru pre svega ruskih medija, što je izazivalo kritike i podsmeh među pripadnicima „sedme sile“ čak i u njegovoj zemlji. Grošelj je naime početak rada RT Balkan ocenio kao „groznu novost“ koja dokazuje da Aleksandar Vučić „udaljava Srbiju od vrednosti EU“.

A „vrednosti“ za koje Grošelj navija nisu tajna – pokorno usvajanje jednostrane zapadne propagande o konfliktima u svetu u koje su umešane Amerika i NATO, uz potpunu zabranu ruskih kanala. Pri tome je njegov stav u suprotnosti čak i sa stavom Evropske federacije novinara koja je osudila zatvaranje ruskih kanala unutar pojedinih država EU.

Na kraju, Grošelj se zalaže i za smanjenje uticaja kineskih preduzeća na evropsku „kritičnu infrastrukturu“. Otuda instaliranje Grošelja na čelo posmatračke parade Evropskog parlamenta potvrđuje promašaj cele te šarade.

Da je EP zaista želeo da dobije sveobuhvatan izveštaj o Srbiji i izborima, onda bi na čelo svojih izaslanika postavio objektivnog poslanika, a ne Grošelja. Ne treba zaboraviti ni da su u prošlosti slični izveštaji korišćeni za obojene revolucije, za šta je najtragičniji primer Ukrajina.

Izvor: Pečat

Autor: Svetlana Vasović Mekina