Srce ga je otkucalo

Piše: Mišo Vujović

Otišao je autor serija o Vuku Karadžiću, Šešir profesora Vujića, Lajanje na zvezde, Jajduk Veljko…
Jedan je od retkih satiričara čija je zbirka aforizama “Srce me je otkucalo”, zabranjena čak i spaljivana. Otišao je bez pompe posebnih počasti na počinak među obične smrtnike čovek koji je odavno ušao u školske udžbenike, u istoriju srpske književnost, ali ga nisu pustili u srpsku akademiju nauka i umetnosti.
Velikim zvezdama je i nebo tesno, parafraziram njegov aforizam.
Sve se na kantaru Božjem meri. Od rođenja do sudnjeg časa, kaže narod. I ta tri ipo pisca, na ispraćaju pokojnika i predstavnici službe u ima UKS i u sopstveno ime i nezaobilazni decenijama sveprisutan drug Sekretar raznih zajednica. I nevidljivi zvaničnici čiji venci su dotureni na vrata crkve.
Pardon, primećena je jedna pesnikinja i vremešni lektor. Dovoljno da država odumre od stida, kako glasi jedan Pokojnikov aforizam.
Sećam se svedočenja Branislava Lovrenskog o siromašnom ispraćaju velikog Brane Petrovića.
“Bilo nas je jako malo, još smo dozvolili da se neka ambiciozna budala namatne za oproštajni govor. Te gluposti se čak ne mogu parafrazirati”, govorio je Lovro.
Oproštajno slovo nisam sačekao zbog ispraćaja dvoje Ekspresovaca Minje Čelar Marjanović i Zorana Plavšića. Tri sahrane u jednom danu. Maltene kao Ukrajina.
Predsednik je imao izaslanika, dok je venac poslao novopečeni Pisac zbog koga će se Pokojnik dodatno zameriti kulturnoj čaršiji i uvek istorijski zatečenim akademicima, koji su javno Pokojnika podržavali ali tajno trajno i dosledno glasali protiv njega.
Nije prošao među akademike, a izričito je opozvao mogućnost da ga sahrane u Aleji zaslužnih građana.
Na tome je insistirano, pomenuti Pisac alfa i omega grada, dužnik pokojnikov.
Pokojnik je, za razliku od sada živih i živuckajućih skulptura naše književnosti svojim stvaralaštvom kao scenarista, dramski pisac, pesnik, aforističar, književnik ostavio impresivno delo u srpskoj kulturi. I to srpsko delo. Preko 40 knjiga raznih žanrova izašlo je iz pera ovog plodonosnog stvaraoca.
No to ga je upravo diskvalifikovalo u matičnom odelenju SANU koje ga je predlagalo nominalno ali je prilikom glasanja za prijem u SANU-u, zatajilo.
Pokojnik mi je pričao da se još u mladosti zamerio aktuelnom Guruu srpske poezije zbog ljubavne afere koju je Guru imao sa suprugom visokog funkcionera SAP Vojvodine druga Starog.
Afera ko afera, zapostavljena žena vremešnog i zanemoglog funkcionera i mladi pesnik !? Ništa neprirodno!? I to ne bi bila neka vest, da pesnikovo ljubavisanje nije organizovala Udba kako bi diskreditovala ljubavničinog supruga.
“Šta meni moji drugovi priređuju. Nisam znao da ovako duboko gaze”, govorio je drug Stari gledajući golišavu suprugu u naručju mladog pesnika – “dobrovoljca”.
Ostaće aktuelni njegovi aforizmi : “ Partijska knjižica se najčešće nosi u novčaniku”, “ Ko peva zlo ne misli. Ko misli nije mu do pesme”, “ U laži su krake noge ali se ne vide iza govornice”, “ Ne vredi prevrnuti list. Knjiga je ista”…
Dug je spisak njegovih dela ali jedan ljudski gest se mora upamtiti:
Kada je od rukovodstva RTS-a devedesetih godina prošlog veka, dobio nalog da u svojoj redakciji pravi spisak zaposlenih za prinudni odmor, čitaj otkaz, ovaj tihi čovek je napisao samo jedno ime:
Milovan Vitezović