Srećan Dan državnosti svima koji slave!

Piše: Ina Plamenac

Nekada davno, na obalama Jadranskog mora, živio je jedan mali srećan narod u jednoj maloj srećnoj zemlji. Mali narod je mnogo ratovao za svoju zemlju i neku bezveznu ideologiju slobodom što se zove. Ta viševjekovna borba protiv Turaka se završila Berlinskim kongresom 1878. a kome je prethodio San-stefanski mir potpisan između Rusije i Turske. Tim mirom se Srbiji, Crnoj Gori i Rumuniji, do tada vazalnim kneževinama, obezbeđuje nezavisnost, što je potvrđeno i na Berlinskom kongresu. Tu bi bio srećan kraj ove naše bajke da se ne nameće jedno pitanje: Kako dva vijeka kasnije objasniti ovom srećnom narodu da je njegovu nezavisnost donela RUSIJA, a da on nije ni učestvovao na tim pregovorima!?

Godinama kasnije, tačnije 1910. Crna Gora je postala Kraljevina. Toliko je ovaj srećni narod brzo napredovao, da u Balkanskim ratovima širi svoju teritoriju, zauzima Metohiju i predio oko Skadarskoj jezera. I ovo bi bio srećan kraj naše bajke da se ne postavlja pitanje: Ko je uzeo našu Metohiju?

1914-te je počeo Prvi svetski rat. Crna Gora je stala na stranu Srbije i objavila rat Austrougarskoj. Kralj i Vlada odlaze za Francusku i 1916. Crna Gora je potpisala kapitulaciju. Austrougarska je osvojila ovu malu srećnu zemlju, uspostavila svoju administraciju i uvela latinično pismo umjesto ćiriličnog. Svi znamo da ovo nije srećan kraj, jer da jeste danas se ne bi mučili da uđemo u NATO, već bi bili članica kao mali srećni Austrougari. Da bi dokazali svoju odanost, odričemo se Metohije, oprostite, greškom smo je zauzeli, i potpisujemo da ćemo je krvlju i o narodnom trošku braniti za koga god NATO da kaže, samo da je protiv Srbije.

Zato nikada više 1918.! Nikada više zajednica i ujedinjenje sa najbližim do sebe, i u teritorijalnom i kulturološkom smislu. Potrebno je da se okrenemo Evropi, iako na aerodromu nas, iz reda u kome čekaju Evropljani šalju u red gdje čekaju Drugi. Potrebno je da se okrenemo Americi, jer narod Amerike je bio uz nas kad je Tramp gurnuo Markovića. Peticiju da se Tramp izvini Markoviću je potpisalo čak 292 punoljetnih građana i građanki Amerike. Ujedinjenje nas čini možda velikim, ali ko od toga osim naroda ima korist? Razjedinjenje je naša budućnost. Ono nas čini malim kao državom, ali velikim rudnikom za bogaćenje pojedinaca.

Danas, posle svega, mi uživamo u svojoj slobodi. Oslobođeni smo zemlje, državnih firmi, dohodka za majke, posla, slobode govora, Luke Bar, Željezare, Srbije, turista, Rusije, pristojnog doručka u KBC, bilo kakvog doručka u KBC. Eliminisali smo naše najveće neprijatelje, koji od sada, pa do kraja života treba da trunu u zatvoru – novinare, opozicionare, majke i advokate gore navedenih. Osjećate li? Osjećate li miris pokvarene salame iz KBC-a? To je taj miris slobode!

Zato srećan Dan državnosti svima koji slave!