Сретење

Пише: Батрић Бабовић

Ранку Ђиновићу

Ако ове двадесет треће
По себи кренеш како знаш
Понеси смирење небо среће
Немој да се разочараш

Од Ђаковице путуј ка Пећи
У себи сам млад го и бос
Пронађи дух бола лебдећи
Као над Небом Косова кос

Упути се царском Призрену
Деведесет осму сажежи тамо
Распето сјећање успомену
Пренеси нам да упознамо

Ораховац тврди Христов плод
Неполомљен у бурама хорди
Искон којим једри твој брод
Прате га плач Содом акорди

О преблага и преблиска смрти
Ти си наше једино Сретење
Мисир нам се у уму пропрти
Храм за наше друго Васксење

До другог Доласка у себе
Мимоиђоше те болови меци
Метохијски дамари преко тебе
Звоне само кошарски лелеци

Куд год пођеш деведесет осма
Тобом роне Бистрице и Паштрик
Метохија са Косовом оста
Твом Сретењу биљег и полазник

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: