Srpčići, dignite tri prsta! Na delu je opasan test — neko želi da se stidimo jer smo Srbi

Šta je to pogrešno uradio Miloš Stojnić, nastavnik hemije u Osnovnoj školi „Branko Radičević“ u Novom Sadu, pa su morali da ga suspenduju sa posla?

U maniru boljševičke krutosti, globalističke bezdušnosti i tobožnje discipline, nastavnik je kažnjen jer je objavio fotografiju sa svojim đacima na kojoj su svi digli tri prsta i ispod koje je napisao „Srpčići moji“.

Hitno i odlučno, presudili su u „komitetu“ da je to „zločin“ i razrezali kaznu.
Pošto nam u školskom sistemu sve savršeno funkcioniše, do perfekcije je utegnut vaspitno-obrazovni proces i đake kao država i zajednica u svakom smislu izvodimo na pravi put, našao se neki tamo hemičar Miloš da urušava besprekornu građevinu sveopšte edukacije budućih generacija.
Sa tri prsta Srbi su devedesetih godina srušili poredak Slobodana Miloševića i postali — Evropejci.
Sa tri prsta Srbi u Beogradu dočekuju Novaka Đokovića, košarkaše, odbojkaše, olimpijske šampione, posle osvajanja trofeja.
Sa tri prsta Srbi pevaju na svadbama, raduju se u kafanama, navijaju na utakmicama, proslavljaju praznike, ispraćaju decu u vojsku i na „privremeni“ rad u inostranstvo.

Ništa se ne bi desilo nastavniku Milošu da je, pristojno i tolerantno, raširio u odeljenju NATO zastavu u slavu Alijanse koja nam je razorila državu 1999. godine.
Ništa se ne bi desilo Milošu da je izbacio simbole Evropske unije, logo Međunarodnog monetarnog fonda ili oznake multinacionalnih korporacija — „Koka-kole“, „Marlbora“ ili „Suzukija“.
Ništa mu se ne bi desilo ni da je razvio zastavu duginih boja, pozvao na „zelenu revoluciju“, zabrinuo se transparentom zbog klimatskih promena u svetu ili da je pozvao na pravno obavezujući sporazum sa nezavisnim Kosovom i demokratskom ikonom Aljbinom Kurtijem.
Novom društvenom alhemijom koja neprekidno u epruvetama meša elemente kako bi Srbi prestali da budu ono što jesu, Miloš je kažnjen jer je citirao pesmu Jovana Jovanovića Zmaja „Pamtite deco“, u kojoj čika Jova u jednoj strofi poentira rečju — srpčići:
„Pamtite, deco,
Ovaj trenut svaki,
Čuvajte spomen
Od vremena taki’,
Pamtite polet
Srpskih sokolova,
Vaših otaca
I vaših dedova;
Pamtite muke
I usklike njine,
Pamtite šta zbore,
Pamtite šta čine;
Pamtite im staze,
Pamtite im pute,
Pamtite bitke
I bojeve ljute!
I silne žrtve
Ove stvari svete,
Srpčići mali,
Zaboravit ne’te!
Nastavnik Miloš svojom objavom nije nikoga pozvao na nasilje.
Nastavnik Miloš nije pozvao na rušenje ustavnog poretka.
Nastavnik Miloš nije potpirio međunacionalnu mržnju, nije pogazio različitosti, nije diskriminisao nikoga.
Ali očigledno je da ulazimo u novu fazu globalnog projekta, gde se svi srpski simboli moraju ne samo izbaciti iz Republike Srpske i iz Crne Gore, već i iz same Srbije.
Neko želi da nam kaže da su srpska tri prsta isto što i kukasti krst. Da je to oznaka šovinističkog i genocidnog zla, a ne iskonske ljubavi prema svojoj zemlji.
Neko želi da nam poruči da je naš pravoslavni i nacionalni pozdrav isto što i nacistički ispružena ruka demona.
Neko želi da uputi opomenu svima da će biti kažnjeni, izolovani i prokaženi ako budu vaspitavali decu u duhu srpske istorije i tradicije.
Nekome je cilj da zastraši, žigoše, obeleži.
Nekome je cilj da Srbi postanu amorfna globalna masa bez sopstvenih simbola, nacionalnih predznaka, zdravih patriotskih pobuda.
Svi smo mi odrasli na američkim filmovima. I svi smo gledali kako se u njima kroz državne simbole podiže i budi patriotizam.
Remek-delo Majkla Čimina „Lovac na jelene“ završava se tako što posle turobne vijetnamske tragedije koju su izazvali i izveli Amerikanci, posle zločina i sveopštih raspada, oni koji su preživeli u dramatičnom i emotivnom krešendu pevaju pesmu „Bog blagoslovio Ameriku“.
I te i slične slike su nam kroz jedan pozitivan amerikanizovani patriotski naboj nametane između redova decenijama. I sve u redu. I sve poštujemo. Lepo je da se vaspitavaju deca bez mržnje da su pripadnici svakog naroda na svetu.
Ali ako srpsko društvo pređe preko odluke birokratskih žbirova, budnih partijskih cenzora i evrorobotizovanih ćata, da se kazni nastavnik Miloš, onda više neće biti kraja dotucavanju elementarnog nacionalnog ponosa.
Pamtite deco! Srpčići, uzmite se upamet.

Sputnjik, Predrag Vasiljević