Српкиња постала прва жена декан њујоршког факултета за инжењерство

Јелена Ковачевић из Београда прошле године постала је декан њујоршке Тандон школе инжењерства. Она је прва жена на челу ове институције старе 164 године.

“Надам се да ће моје именовање на мјесто декана показати и дјевојчицама и дјечацима шта је могуће постићи на пољу математике, инжењерства, науке и технологије”, рекла је Ковачевић за Њујорк тајмс.

Она се бави различитим научним областима, од управљања саобраћајем до медицине, али је посвећена и успостављању родне равноправности на Тандону.

“У новој класи студената уписано је 43 одсто жена, што је двоструко више у односу на национални просјек”, навела је она.

“Мој циљ је да жене достигну 51 одсто.”

Јелена Ковачевић је професорка инжењерства, има 56 година и из Београда је. Рођена је у породици Ковачевић у Београду, а њен отац је Живорад Ковачевић, српски политичар, дипломата и академик који је уједно био и 60. градоначелник Београда у периоду између 1974. и 1982. године, али и амбасадор Југославије у САД у периоду између 1987. и 1989. године.

Прије него што је постала декан школе Тандон у оквиру њујоршког универзитета, петнаест година је провела радећи на Универзитету Карнеги Мелон у Питсбургу, а радила је и на Универзитету Колумбија.

https://twitter.com/nyutandon/status/1124347824316080130

Живи у Њујорку, на Апер вест сајду, са супругом Ђованијем Пацифичијем (61) који ради за ИБМ, а заједно имају ћерку Даницу која ће ускоро дипломирати на Универзитету Џон Хопкинс у Балтимору.

Јелена је за Њујорк тајмс испричала како проводи викенде.

Не навија аларм за буђење, већ се сама буди сваког јутра у шест, а иако је одрасла на јакој турској кафи, у трудноћи је прешла на ону без кофеина, те уз доручак – који се углавном састоји из овсене каше – прочита новине, а затим одлази на трчање у Централ парк са мужем и ћерком. Истрчала је пет њујоршких маратона, али сада трчи рекреативно, а наводи да то вријеме искористи за ћаскање са мужем о послу, ћерки, чак и новинама и вијестима.

Напорно ради, те често не дође кући прије девет увече.

“Недјељом се од један до шест поподне припремам за наредну радну недјељу”, испричала је Јелена. Ради у истој канцеларији са својим мужем коју су прије двије године отворили спојивши два стана. Чак сједе за истим столом.

“Стварно уживам док радим у тој атмосфери, јер могу да се концентришем и размишљам”, навела је она.

https://twitter.com/jelenazk/status/1123339446773080066

Често посјећује медитеранске ресторане, гледа фудбалске утакмице у оближњим кафићима, а када је код куће, гледа Нетфликс.

Јелена је написала велики број научних радова, али и била коауторка неколико књига које се баве програмирањем и обрадом сигнала. Освојила је бројне награде, међу којима су Октобарска награда Града Београда, али и “Е.И. Јурy Аwард” коју јој је додијелио Универзитет Колумбија и “ЦИТ Пхилип Л. Доwд Феллоwсхип Аwард” Универзитета Карнеги Мелон. Друштво за обраду сигнала јој је такође додијелило награду 2016. године за техничко достигнуће.

Прочитајте још:

Глас слободне Црне Горе: ИН4С слави 11. рођендан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: