Srpska imovina u Crnoj Gori ide u bescenje

Imovini enormne vrednosti koju srpska preduzeća i država imaju na crnogorskom primorju preti sumnjiva privatizacija. Na prodaju će ih naterati zakon po kom moraju da, usred ekonomske krize, kada retko ko u svetu ulaže u luksuzne hotele, investiraju. U suprotnom, biće im razrezan 15 do 20 puta veći porez nego što je sada!

Tako je, recimo, na mestu hotela „Park“ u Budvi, koji pripada EPS-u, planiran sedmospratni hotel sa 800 ležaja, i bogatim pratećim sadržajima koji će hotelu doneti četiri plus ili pet zvezdica. Ceo kompleks imao bi 90.000 kvadrata. Pošto je nerealno očekivati da će EPS naći pare za takvo zdanje, a teško da će imati novca da plati nove poreze, za očekivati je da će biti primoran da proda, kako kažu u Sindikatu EPS, najvredniju lokaciju na celom Jadranu. I to u nepovoljnom trenutku i za male pare. „Park“ je sagrađen na 25.000 kvadrata pre pet decenija, ima 300 kreveta i kategorisan je sa dve zvezdice.

Nešto dalje, u naselju Podkošljun, u vlasništvu iste firme je i 16 vila na 15.000 kvadratnih metara. Svi objekti imaju oko 1.000 ležaja. Nekretnine srpskih preduzeća ukupno imaju blizu 6.000 kreveta i prostiru se na najatraktivnijim lokacijama između Igala i Sutomora.

Bogatstvo uz obalu

U predstavništvu PK Srbije u Crnoj Gori napominju da su na izuzetnim lokacijama i hotel „Šumadija“ u Bečićima, u sastavu „Rekreatursa“, koji dugo vodi sudski spor sa „Monteputom“, zatim, hotel „Beograd“ u Bečićima, u vlasništvu MUP Srbije (planirana gradnja hotela sa četiri zvezdice), pa „Vrmac“ u Prčnju, kao deo Instituta za rehabilitaciju Beograd, ali i HTP „Mimoza“ u Tivtu (tri hotela), vlasništvo porodice Nicović – D. O. O. „Gorska“. Država Srbija ima 26 odsto vlasništva u Institutu „Dr Simo Milošević“ u Igalu. Kompleks „Ineks zlatna obala“ u Sutomoru od 38.000 kvadrata nedavno je prodat za 11,7 miliona evra.

– Srbija ima u vlasništvu ili suvlasništvu izuzetno značajne turističke kapacitete – kaže, za „Novosti“, direktor Predstavništva Privredne komore Srbije u Crnoj Gori Radivoje Rašović. – Ali, ti hoteli, iako solidno rade, ne daju ni izbliza efekte koji se, s obzirom na atraktivnost lokacija, očekuju. Zato smo pokrenuli s državnim organima Crne Gore i Srbije rešavanja ovog problema.

Šta to praktično znači, Rašović nije objasnio. Da će, međutim, naići na prepreke jasno je odmah na početku. Naime, imovina EPS već se nalazi pod sporom u sudu u Kotoru, a proces su pokrenuli sindikalci. Po rečima Nebojše Jovanovića iz Sindikata EPS, oni su tužili državu Srbiju da dokažu da su nekretnine vlasništvo radnika, jer su građene iz nekadašnjeg fonda zajedničke potrošnje. Zaposleni su se čak sredinom osamdesetih odrekli regresa za topli obrok.

– U vreme kada nam je resorni ministar bila Kori Udovički formirana je tripartitna komisija, sastavljena od predstavnika Vlade, poslodavca i zaposlenih, koja je trebalo da reši ovaj problem – kaže Jovanović.

U dogovoru sa aktuelnim ministarstvom ponovo je formirana komisija zbog istog pitanja, pa su zato u Sindikatu iznenađeni najavama da će hoteli možda morati da budu prodati.

– Preduzećemo sve što možemo da to sprečimo. Ranije je već bilo takvih pokušaja odavde, iz Srbije, ali „Epsturist“ nije uspeo da preknjiži imovinu na sebe, pa su propali – kaže Jovanović.

A u „Epsturistu“ kažu da je krajnje vreme za privatizaciju.

– Vreme je da se obavi privatizacija, da krenemo u nova „osvajanja“ tržišta, novim objektima – objašnjava Branko Petričević, direktor Turističkog centra „Epsturista“ u Budvi. – Trebalo bi da se imovina vrati EPS-u (sada se vodi na razna privredna društva koja su se izdvajala iz ovog preduzeća, prim. aut.) i vodimo pregovore s Ministarstvom energetike i relevantnim faktorima iz Srbije. Verujem da bismo, ako se ubrzo reši naš status, lako pronašli strateškog partnera i počeli da gradimo modernan kompleks uz „Slovensku plažu“.

Matica srpska u Crnoj Gori u aktuelnoj situaciji prepoznaje vrstu pritiska.

– Dizanjem poreza vrši se pritisak da se ekstremno vredna imovina proda za male pare lokalnim tajkunima uvezanim u koruptivne lance sa vlastima – kaže predsednik Matice dr Vladimir Božović. – Prethodna srpska vlada formirala je komisiju koja je trebalo da popiše srpske nekretnine u Crnoj Gori, ali nije uradila ništa. A kad nemate precizan spisak, teško je kontrolisati šta vam od nekretnina nestaje.

Božović pominje Čanj, koji je ceo u rukama srpskih firmi. Kaže, samo malo fali pa da taj basnoslovni potencijal pređe u tuđe ruke, kao što su vlasnike volšebno promenile nekretnine Robnih kuća „Beograd“ ili „Službenog glasnika“ u Podgorici.

Pošto je jasno da preduzeća nemaju para ni da investiraju u odmarališta, niti da plate poreze, ekonomista Goran Nikolić poručuje da Srbija hitno počne pregovore sa Crnom Gorom i odloži primenu spornih propisa bar na pet godina. Tako bi srpska preduzeća imala bar više vremena da nađu bolje kupce.