Srpski jezik nestaje sa univerziteta širom sveta

U Srpskom književnom društvu pokrenuto pitanje katastrofalnog stanja naših lektorata u svetu. Od 47 naših lektorata u inostranstvu u 2000. godini, danas je ostalo svega 25

SRPSKI jezik nestaje sa univerziteta širom sveta, naši lektorati u inostranstvu gase se zastrašujućim tempom, a država se ponaša kao da je se to ne tiče.

Stanje koje pokazuje srpsku kulturnu i prosvetnu politiku u najgorem svetlu, ne menja se godinama, opstaje uprkos promenama sastava ministarskih kabineta. Poslednji poziv nadležnima da se katastrofa zaustavi, uputili su u sredu lektori srpskog jezika sa evropskih univerziteta, na konferenciji za novinare u prostorijama Srpskog književnog društva. Javnosti su se obratili Srđan Papić, lektor na univerzitetu u Šleziji, Tijana Vuković, lektor na univerzitetu u Varšavi i Nikica Strižak, lektor za srpski jezik kao strani na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Zabrinjavajuću situaciju predočio je Papić:

– Tokom 2000. godine imali smo 47 lektorata srpskog jezika u svetu, prošle godine spali smo na 27. Zatim je prestala sa radom katedra u Opolu, a ugasiće se i srbistika u Kopenhagenu.

Novu godinu, dakle, dočekaćemo sa 25 lektorata srpskog jezika u inostranstvu! U opasnosti je i katedra srbistike u Krakovu, na kojoj prvi put od osnivanja nisu upisane magistarske studije. Stigli smo do toga, ističu lektori, da gubimo katedru po semestru i postajemo svetski prvaci u toj disciplini. Poređenja radi, Hrvatska sada u svetu ima 61 lektorat svog jezika, Slovenci 53, a Makedonci – 28.

Ako su, kako se ističe, lektori naši ambasadori koji prenose sliku o srpskoj kulturi i državi, šire uticaj i na privredu, a briga o srpskim lektoratima pitanje nacionalnog identiteta i istorije, onda Srbija ima ozbiljan problem na koji se godinama ne obazire.
UBISTVO KULTURNIH VEZA PODRŠKU srpskim lektorima dali su i Vida Ognjenović i Mihajlo Pantić, u ime srpskog PEN centra. – Potrebno je uputiti direktan poziv resornom ministru prosvete, i pokrenuti inicijativu da se napravi zakonski akt koji će regulisati delatnost naših lektorskih službi. Sve ostalo je razlivanje u prostoru i igranje fudbala na srpski način, vraćanje lopte unazad i lamentiranje – rekao je Pantić. Po rečima Vide Ognjenović, reč je o prvorazrednom kulturno-političkom skandalu i o ubistvu kulturnih veza sa svetom.

Šestoro lektora za srpski jezik na univerzitetima u Poljskoj i Rumuniji uputili su u oktobru pismo ministru Srđanu Verbiću, obaveštavajući ga o teškom položaju lektorata u inostranstvu i predlažući mu određena rešenja. Ministar prosvete im do danas nije odgovorio.

A u tom pismu je istaknuto i da su studenti srbistike ujedno i budući pravnici, sociolozi, antropolozi, inženjeri, medijske ličnosti, političari, te da se više puta pokazalo, kao na primer u trenutku proglašenja nezavisnosti Kosova, da su spremni iz naklonosti prema našoj kulturi, stečenoj na studijama, da konkretnim merama i angažmanom podrže naše zajedničke ciljeve.

– Ovo pitanje je u nadležnosti Ministarstva prosvete, a suštinski problem je što u tom ministarstvu nemamo telo koje se bavi lektoratima i kreiranjem strategije srpskog kao stranog jezika. Takva tela, različitih formata, postoje u svim zemljama nastalim raspadom Jugoslavije, a cilj nam je da se pod hitno formira i u Srbiji – kaže Papić.

Osim što srpskim lektorima u svetu nedostaje podrška u vidu udžbenika, stipendija, gostovanja, koje uvek finansira zemlja u čijem je interesu lektorat, predavači srpskog jezika imaju teži zadatak od svojih kolega i zbog loših plata.

– Zbog nedovoljnih primanja naše kolege prinuđene su da odustaju od svojih zaposlenja. U inostranstvu dobijate najmanju moguću platu od države domaćina zato što ona računa da vas vaša matična zemlja dodatno finansira. Od pre nekoliko godina svoje dužnosti lektori srpskog obavljaju čak i bez lektorskog dodatka koji je iznosio 150 evra mesečno. Lektori i predavači srpskog jezika, za razliku od svojih kolega, nemaju zdravstveno i socijalno osiguranje u svojoj zemlji – poručili su učesnici konferencije.

Istovremeno, dodaju oni, naše Ministarstvo prosvete finansira oko 60 stranih lektorata u Srbiji:

– To u praksi izgleda ovako: srpski lektori u Poljskoj dobijaju oko 380 evra mesečno od Poljske, a od Srbije čak ni pomenuti lektorski dodatak. Istovremeno, poljski lektori u Srbiji, za dvostruko manji broj časova, od naše države dobijaju platu koja iznosi od 70.000 do 100.000 dinara, te više od 600 evra od svoje zemlje. Trenutno imamo paradoksalnu situaciju da naše Ministarstvo prosvete izdašno finansira širenje stranih kultura u Srbiji, što je razumljivo, ali je nelogično da istovremeno ništa ne čini kako bi se srpska kultura i jezik promovisali u svetu.