ИН4С

ИН4С портал

„Српски свет“ трибина на филмском фестивалу „Дан победе“

1 min read
Програм у Културном центру Ново Сада, као и сваког дана, почиње у 17:00 часова.

Јуче је културном центру Новог Сада, у  Новом Саду, на Другом међународном филмском фестивалу „Дан победе – Филмске приче о освајању слободе“ одржана је трибина „СРПСКИ СВЕТ“ на којој су говорили Драгослав Бокан, Александар Раковић, Радован Калабић, Зоран Ћирјаковић и Филип Родић.

Драгослав Бокан је говорио о духовној димензији појма „СРПСКИ СВЕТ“, важности Српске православне цркве, као наше најважније и најстарије националне институције, која је једина у стању да хармонизује све наше различитости у једну целину, која се данас у домаћем, и ширем регионалном и међународном контексту, препознаје и дефинише као „СРПСКИ СВЕТ“. Бокан је такође навео да идеја „српског света“ данас има исту ону улогу коју је идеја „светосавља“ имала између два рата.

Бокан

Александар Раковић је говорио о важности „српског света“ као обједињавајућем фактору срба у Србији, Републици Српској и Црној Гори али и дијаспори у Европи и свету. Констатовао је да је српска идеја коначно победила у Србији и да су идеолошки противници неционалне идеје и интелектуално и политички  разбијени у парампарчад. Раковић се подсмехнуо наслову једног београдског недељника који каже да су у Србији националисти победили интелектуалце, који би требао да значи да професори, научници, уметници или политичари који су привржени националној идеји нису интелектуалци. То су смешни и неозбиљни испади наших противника, јер кад се упореде наша дела са делима поражених анационалних активиста види се да иза нас остаје огромна стваралачка продукција, а иза њих скоро ништа значајно и вредно.

Раковић

Филип Родић је нагласио да се „српски свет“, у првом реду, саставни део западне европске цивилизације и да у том контексту покушава разрешити и ускладити  наше духовно са материјалним, наша осећања са реалношћу и рационалношћу, нашу Хипербореју са нашом Атлантидом.

Родић

Зоран Ћирјаковић се није сложио са Филипом Родићем и изнео је мишљење да је  „српски свет“ изникао на темељима „Византијског комонвелта“ и Османског царства и да је највећа вредност „српског света“ управо у томе што се развија у отклону од посрнулог западног света.

Ћирјаковић

Радован Калабић је истакао да се Косовски завет налази у самој сржи идеје „српског света“ и истакао христоликост Лазареве жртве на Косову.

Калабић

Програм у Културном центру Ново Сада, као и сваког дана, почиње у 17:00 часова.

Одмах после трибине биће приказан филм Жељка Мирковића, овогодишњи кандидат за Оскара, Теслин народ,  са нашим Џеком Димићем у улози Николе Тесле, и филм архимандрита Тихона Шевкунова, духовника председника Владимира Путина и аутора феноменалне књиге „Несвети а свети“, „Пропаст империје – Византијска лекција“.

Фестивал се завршава у суботу 13. новембра са трибином „Православље и филм“ на којој ће поред домаћина Драгослава Бокана учествовати и Јован Милановић, ректор Карловачке богословије, драматург и публициста Владимир Коларић и филозоф Валентина Чизмар.

После трибине биће приказан руски православни филм Павела Лунгина „Острво“, in memoriam Пјотру Мамонову, великом руском музичару, уметнику и глумцу, који је у овом филму играо главну улогу.

Први део фестивала „Дан победе“ затвара филм „Божији човек“, наше редитељке Јелене Поповић, посвећен животу светог Нектарија Егинског, који је снимљен у грчко-америчкој продукцији и у којем Мики Рурк игра веома запажену улогу.

Концерт групе Беогрдски синдикат, који је био предвиђен за отварање фестивала, због епидемолошке ситуације, померен је за 18. децембар, када ће у склопу њиховог целовечерњег концерта бити приказани кратки документарни филмови „Присаједињење“, „Литије“ и „Устоличење“. Овај спектауларни филмско-музички  догађај, на новосадском СПЕНС-у, означиће крај овогодишње манифестације „Дан победе“.

Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С

Прошитајте ЈОШ:

(ВИДЕО) Божовић: Шта ће Његошу маузолеј, тај хорор над главом да га дави

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy