Srpski “trofazni“ izbori

Piše: Milijana Baletić

O ovim našim izborima – na pamet mi nije padalo da pišem! To je već postala dosadna i uobičajena praksa! Ali – natera me uputstvo koje nam isporučiše – kako, dok stojimo na braniku kapija Beograda – da ne napravimo grešku u proceni koji su to Srbi podobni, a koji nepodobni da stupe nogom na njegovo tle!!!

Svi izbori, makar po udžbeniku, imaju dve faze – prvo predizbornu kampanju i potom glasanje za one koji vas ubede da se baš u njih „zaljubite“. E, kod nas je Zapad, još od ‘9o-tih godina, instalirao „trofazne“ – predizbornu kampanju, glasanje i – pobunu protiv glasanja!

Tako smo ti mi turirali gas jedno 5 dana nakon izbora 17. decembra – uz galamu i rafalnu paljbu paradajzom i jajima na zgradu RIK-a, u kojoj je sada nastanjena Marinika Tepić, gde štrajkuje glađu! Izlazi samo kad treba popričati s „fanovima“ i novinarima pred kamere!

A onda, 24. decembra, čim je pao mrak, krenuše u finiš ove treće faze!

I, samo što, kao staro zlopamtilo, nisam zaboravila ono paljenje državnoga parlamenta, 5. oktobra 2.000. godine pod kvislingom Đinđićem, kad evo ti njih opet!

Tvrde da su oni dobili vlast u srpskoj prestonici, te su odlučili da zauzmu mesta u gradskom parlamentu i u’vate se posla. Tu ti oni jurnuše kamenicama i motkama na rezidenciju dinastije Obrenovića – prelepi Stari dvor! To kulturnoistorijsko blago su „isprebijali i kaznili“ zato što u njegovim odajama vladaju dobitnici beogradskih izbora, a to – nisu oni!

Prizor samo takav – tutnji demokratija, lome se vrata, prozori, inventar u zgradi , glave policajaca – kojima je očigledno naređeno da ne reaguju – i to tri sata, od 19 do 22! Onda se policija, napokon, uvatila posla za koji je i plaćena! I cirkus se – u trenu završio!

Ma, osvežili mi pamćenje, samo tako! E, jedino to što ovog puta ne naložiše vatru pod prestoničkim parlamentom, kao što su zaždili državni onda pod našim obožavanim kvislingom i donosiocem blagostanja Srbiji – iz kojega se još nismo iščupali! Tako da smo za taj deo predstave ovaj put ostali uskraćeni! Mada, ne treba gubiti nadu! Njihova inicijativa zvana „ProGlas“ – u kojoj je najgrlatiji glumac Bjelogrlić – više nije nezadovoljna samo beogradskim izborima! Ne sviđaju im se više ni jedni! Ima svi da se ponove, i čeres toga su uputili poziv istomišljenicima iz cele Srbije da se u Beograd sjate!

U suštini, sve staro i viđeno! I izvršioci, i naredbodavci, i metod i cilj! E, jedino što su se, ono 5. oktobra, naredbodavci otvoreno hvalili i međusobom utrkivali da dokažu kako su baš oni ti koji su svom silom na nas udarili – ne bi li nama bilo bolje! Ovaj put nekako se „neistakinju“, ali obećano nam je pismeno od strane vlasti u kojem će nam, kažu negde tu oko Nove godine, konačno otkriti adresu glavnog sponzora ovoga nam danas „majdanizovanja“ Beograda!

Mada, evo, ja ću se zakleti da je glavni nosilac štafete u ovom demokratskom jurišu na Srbiju – naša prijateljska Nemačka! Nekako mi se javlja na osnovu svih joj poduhvata, jer – nema gde se na prostorima Balkana nije natisnula za Srbima da ih urniše!

Ima tu i jedan rebus – ruski ambasador Harčenko pohvalio je izbore, a sa njim se – potpuno – složio američki nam ambasador Hil?! Ma, idi?! Sad, da li to Nemačka zauzima svoj kurs i otima se američkoj okupaciji – ne bih se zaklela! Pre će biti da se tu krije neko združeno šibicarenje! Ali, o tom potom!
Prijateljska nam Nemačka – zabrinuta za našu demokratiju – prva i odlučno izrazila je sumnju u izborni proces! Direktno su nam iz ministarstva joj spoljnih poslova poslali „befel“: „Bilo je zloupotrebe javnih resursa, zastrašivanja birača i izborne korupcije. To je neprihvatljivo za zemlju sa statusom kandidata za članstvo u EU“!

E, ovde kad mi pomenu članstvo u EUropu – potpuno me razoružaju! Nemojte mi to, kumim vas, činjet da me u EUropu ne primite – presvisnuću od tuge?! Zebem od tada – ozbiljno vam kažem! Da je ova zabrinutost i od koga drugog došla, nego od te – nama uvek prijateljske države – pa da se čovek i ne osvrće! Ovako, nema nam druge nego da – ko ona tri majmuna – začepi oči, usta, uši i – slepo slušaj!!!

Ovaj strah da me ne prime u EUropu – to je moja posebna patnja! To nema veze sa izborima! Ja o našim „trofaznim“ izborima – koji su već postali tradicija – ne bih ni pisala – da ne bi na protestima Bože Đelića i Sofije Mandić, pravnice i članice Gradske izborne komisije u Beogradu!

Kad sam – Đelića videla sa transparentom „dokle više“ – to me u tešku dilemu ubacilo! Prosto ne znam da li je ludilo ili bezobrazluk u pitanju?!

A onda mi je Sofija – jedna od onih koji su „napumpavali“ demonstrante da krenu na Stari dvor – mnogo pomogla da pohvatam konce: „Mi smo ovaj put započeli u maju ove godine i moramo ovaj naš put dovršiti do kraja“ – saznasmo u prvoj rečenici! Eto, a ja sve dosad mislila da vas je u maju na ulice isterala tuga za stradalom srpskom decom u školi „Ribnikar“ u Beogradu!

Ni ovo obelodanjivanje geneze i cilja ne bi me baš nešto motivisalo za pisanje da ne krenu redom da nabraja sve šta okupljene boli! A, da ih boli – videlo se po frenetičnom, dugom aplauzu kojim su je podržavali!

Glavni problem su Srbi poreklom iz Republike Srpske koji imaju dvojno državljanstvo i koji su u Srbiji glasali! Koliko njih, pitanje je! Krenulo se od broja 40.000, od kog se odustalo kad je obelodanjeno da to dvojno državljanstvo i boravište u Srbiji nema više od 14.000. A, od tog broja samo 3.000 je glasalo u Beogradu!

Sad, nije da sam ja neki matematičar i bolje da vam se ne hvalim svojom brukom, ali – čak ni za mene „matematičarku“ ova prilično jednostavna izborna računica – oko „nepoznate“ oličene u „pogrešnim“ Srbima – nije neka bogznakako zagonetna jednačina!

Sad će neko „iskopat“ argument, da sam emotivna i pristrasna, zbog mog novinarskog rada – koji je ugrađen od početka do kraja u stvaranje Republike Srpske – te da moju „matematiku“ ne treba uzimati za ozbiljno!
Ali – pomognem se ja i kalkulatorom! A on kaže – i da su svi Srbi iz Srpske koji to pravo imaju, glasali – malo je za bilo kakav uticaj na izborni rezultat u višemilionskom Beogradu!

Biće da matematika ovde nije problem – problem su Srbi koji nisu naše Marinike i naših građanista?!
Znači – ovi baksuzi od Srba s one strane Drine – koji su se, ni manje ni više, nego drznuli da „preplivaju“ Brozovu granicu – oni su problem?! Oni umislili da su sastavni deo srpskoga pitanja i srpskoga naroda, gde god da su – a, „Marinike“ niko nije pit’o?! Ne može, bre, to tako u jednoj državi koja je na EUropejskom putu! Molim lepo – samo oni Srbi kojima naše „Marinike“ dopuste da budu naši ima da su naši! Ko od njih ne izdejstvuje dopuštenje da „bude naš“ – neka nam ni jednu Brozovu granica ne prelazi! Pogotovo da se Beogradu primiče!

Ako mislite ka srpstvu s ove strane Drine – prvo kod njih za vizu – pa ako vas puste-puste!
I – ko ste vi nama – pri njima našima?!

Uostalom – lepo nam je i kulturno – i prijateljska Nemačka pripretila?!

Kako ne bismo – stojeći na braniku kapija Beograda – pogrešili u proceni koji su to podobni, a koji nepodobni Srbi da stupe nogom na njegovo tle – dobili smo i uputstvo!

Sve nam je potanko objasnila veliki poznavalac „identitetsko-imovinskih“ prava, pravnica Sofija Mandić – mada, ovo prezime kada bismo mu krvna zrnca pregledali, ne verujem ni da joj je tatko u Beogradu rođen!

Tu ti mi saznasmo – ko su oni, ko smo mi, ko je niža, ko viša rasa, koji su naši, a koji nisu naši Srbi, ko ima, a ko ne pravo na Beograd, kome ga je tata u nasledstvo ostavio…: „Ova banda je odlučila da naseli Beograd i da naseli Srbiju i na taj način stvori nove građane, novi narod koji će ih podržavati! To neće moći tako! Ako pustimo ovo, pustili smo sve! U ovoj zemlji ne da neće više biti izbora, nego neće biti političkog izbora! Ovde više neće biti ni životnog izbora, neće biti ni života – sve što je naše biće njihovo!“ Opaaa!!!

Identifikova se problem! Problem se zove – „novi narod“ koji dolazi u „njihov“ Beograd?!

Uostalom, svi koji po društvenim mrežama i „demokratskim“ medijima čitaju i prate stavove boraca i borkinja građanističke Srbije znaju da – to i nisu nama Srbi – to su „bosanci iz Republike šumske“ koji su „navalili“ na njihov Beograd i Srbiju!

Znači – svi osim Srba mogu da navale! Zato nam je srpska prestonica i puna „Marinika“, „Biserka“, gradžanista…?! I treba?! Je li i bogda da ih je što više! I, sve ih u Beograd treba uliti! To njegovo srpstvo, mada poprilično istanjeno – i takvo kakvo je – mora se nekako razblažit! Jes da se na tome radi i, nije da nije uspešno, ali – nedovoljno! Mora bit „pitkije“!

Prejako je, brate, za iole demokratski nastrojenog EUropejca!

Tako ti mi dođosmo do glavnog benefita ovih izbora – obnoviše nam „Marinike“ Brozovu sportsku disciplinu – da se između „naših“ i „ne naših“ Srba povuče oštra granica, zbiju redovi u dva oštro podeljena bloka, kako bi – ova pištaljka u koju su dunuli za start međusobne mržnje – bila „ućinkovitija“!

Prava je šteta – za ovakve skojevce – da su tako kasno rođeni! Šta bi tek za takve kadrove dao Broz da je imao sreće da budu njegovi savremenici, kao što tu sreću mi imamo da su sada naši!

Mada – za ovo njihovo bujanje iz davno zasejanog semena – Brozu se mora odati priznanje!