Srpsko-crnogorski (ne)rešeni problemi

Osim deklarativnih izjava o tome da Srbija i Crna Gora žele najbolje moguće odnose, ne rešavaju se problemi, nastali po razdruživanju. I dalje ne postoji platni promet između dve zemlje, nisu urađeni zajednički infrastrukturni projekti, a tu je i pitanje SPC u Crnoj Gori. Dve zemlje trenutno najviše spaja saradnja u borbi protiv organizovanog kriminala.

Posle više od sedam godina, predsednik Vlade Crne Gore Milo Đukanović u septembru dolazi u Beograd. Pre toga će srpski premijer Ivica Dačić u posetu Podgorici, priprema te posete biće prvi zadatak novoimenovanog ambasadora Srbije u Crnoj Gori Zorana Bingulca. Postavlja se pitanje ima li rešenja bar za neke probleme, nastale posle 2006. godine.

Poslednji put, Milo Đukanović bio je u Beogradu maja 2006. godine, devet dana uoči crnogorskog referenduma o državno-pravnom statusu. Pre nego što ponovo poseti srpsku prestonicu, predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić otići će u Crnu Goru. Poštuju se, kažu, diplomatska pravila.

„Ono što je izvesno zbog neke skorašnje posete koji je moj prethodnik Lukšić imao Beogradu da je sada red na premijera Dačića da poseti Crnu Goru, već smo govorili da će se to trebalo dogoditi u septembru ali verujem da će uskoro, nakon toga,  uslediti i moja poseta Beogradu“, kaže Đukanović.

O tome su dvojica premijera razgovarala i na samitu u Bečićima, krajem maja.

Dačić je rekao da je crnogorskom kolegi pedložio da se uvede ono što uspešno funkcioniše i s drugim državama, a to je bar jednom godišnje sednice dve vlade.

„Mi smo najbliži jedni drugima, zato mislim da svi političari koji u svom radu pokušavaju da bi dobili glasove, jednostavno to rade na antisrpstvu ili na anticrnogorstvu, što je potpuno istorijski neutemeljeno“, rekao je Dačić.

Međutim, osim deklarativnih izjava o tome da dve zemlje žele najbolje moguće odnose, ne rešavaju se problemi, nastali po razdruživanju. I dalje ne postoji platni promet između dve zemlje – zbog čega su na gubitku obe privrede, nisu urađeni zajednički infrastrukturni projekti, tu je i pitanje Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.

Istoričar Predrag Marković nije optimista da će ta, ali i mnoga druga pitanja, biti rešena.

„Zanimljivo je da su neki problemi, kao upotreba srpskog jezika, dvojno državljanstvo, biračko pravo, gore rešeni sa Crnom Gorom nego sa Hrvatskom. Albanci iz Bruklina imaju više glasačkog prava u Crnoj Gori nego crnogorski državljani u Srbiji“, smatra Marković.

Ono što Srbiju i Crnu Goru trenutno najviše spaja jeste saradnja u borbi protiv organizovanog kriminala, mada ima prostora da ona bude još bolja, i razmena iskustava na putu do članstva u Evropskoj uniji.