Српство на бицепсу
Пише: Стефан Грломан
Српство на бицепсу је прилично стар феномен који можда у данашње вријеме доживљава врхунац свог “умјетничког” израза, како у “креативном” тако и у квантитативном смислу.
О чему се наиме ради? Листајући тако објаве на друштвеним мрежама наишао сам на једну (само једну од многих), фотографију младог човјека, по бицепсу схватих – Србина. Не само што је био “набилдован”, “у тренингу”, већ што је кључно – на њему су 4 С и још неки симболи, боје и још понешто не би ли се попунила толика површина, која је сваким даном већа.
То вам је српство на бицепсу. Обезглављени младић, фотографисао је само своју надлактицу избацивши у јавност нову фотографију, доказ своје вјере, припадности нечему, поноса, снаге, љубави – ама баш свега! Свега! Но, он је само један од многих са чијих бицепса и не само бицепса нас гледају: Лазар, Душан, Милош, разни свеци, па неријетко и сам Исус…
Надаље: чести су и сликовни прикази манастира, Острог ту доминира, може се рећи. Ево и како се симболички може гледати на ту раван – зараван бицепса и Острога на њему: билдајући тако из дана у дан бицепс бива све већи а онда и Острог на њему се такође шири, а сразмјерно и сама вјера дотичног вјерника – Србина.
Мало дјелује неукусно када се рецимо тетоважа распетог Исуса шири на бицепсу и бива све “јача”, “дебља”, рекло би се да Исус није на распећу, него да је неки, Боже ми опрости, набилдвоани пробисвијет, бараба нека. А Бараба беше, у оно вријеме поред њега распет. А што о томе зна бицепс Србин? Ништа, дабоме.
Дакле: српство није само у банковним рачунима, посланичким мандатима, управним одборима, разним удружењима, српство није само у дубоким џеповима,нафти, праху, српство се не брани само на барикадама према Косову, већ је српство и на бицепсу! На дебелом врату низ ког се “слива” златна кајла, на грудима са великим крстом. Е, то вам је српство!
Нисам сигуран да ли Синђа, “сведок” носи српство на бицепсу или само рецимо у џепу, али носи га, носи засигурно на …..
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Грломане брате, више бих волио да сам од Тебе чуо шта јесте србство и како се свједочи и брани у овом антисрбском и антисловенском времену, него ово што си написао, изгубивши вријеме, и своје и моје, на критику навика незрелих и непросвијећених младића.Ово је углавном свима јасно, али многима није јасно ствари о којима нијеси писао, па умишљају да је најразумније и најупутније потпуно се одрећи српства.
Господине Рибар, мој ти је савјет боље с рибама, оне не чују а да читају мислим да не знају па ти неће ни замјерит. Поздрав од брата србина.
Nazovite ovu pojavu pravim imenom – KIČ.
Srpstvo je kad znaš ko si, od koga si i ne stidiš se toga, kad ti je slava, Božić, Vaskrs, kad su ti svi Srbi braća, a ne protivnici. Likovi sa 100 kila mišića i dva grama mozga nijesu reprezenti ničega drugog do kiča i neznanja. Istina, bolje i oni no niko.
Свака част писцу!