Šta će doneti predsednički izbori na Tajvanu?

Predsednički i parlamentarni izbori se na Tajvanu održavaju 13. januara i od njihovog ishoda će u velikoj meri zavisiti bezbednosna situacija u narednih osam godina u Azijsko-pacifičkom regionu, posebno odnosi između dve obale Tajvanskog moreuza.

Tradicionalno se na izborima na Tajvanu takmiče dve vodeće partije – Kuomintang Kine (Kineska nacionalistička partija, KNP) i Demokratska progresivna partija (DPP). Na izborima na ostrvu se često dešavalo da vlast dobije jedna partija, a zatim druga. Na izborima 2016. godine je pobedio kandidat DPP-a Caj Ingven koja je zamenila predsednika iz KNP-a Ma Jingđu. Na tim izborima je Caj Ingven nadmašila svog rivala Čžu Liluna za 25, 04 odsto. Nakon četiri godine 2020. godine Caj je ponovila uspeh i pobedila protivkandidata iz KNP-a Han Goju sa 18,52 odsto glasova više.

Ovoga puta izbori neće biti jednostavni, a razlika između pobednika verovatno neće biti tako ozbiljna. U predsedničku trku je uključen i kandidat Tajvanske narodne partije bivši gradonačelnik Tajpeja Ko Venje. Stanovnici Tajvana će morati da biraju između kandidata vladajuće DPP Vilijama Laja, kao i kandidata KNP-a Hou Jui. Tajvanci će izabrati novi sastav parlamenta, koji ima 113 poslanika.

Predizborna kampanja svih kandidata liči, jer svi pokušavaju da zadovolje birače i da poboljšaju socijalno-ekonomski položaj na Tajvanu. Tajvan je tokom poslednjih decenija napravio ogroman pomak u ekonomskom i tehnološkom razvoju. Više od 60 odsto globalne proizvodnje čipova je sa Tajvana, a više od 90 odsto čipova poslednje generacije proizvodi se isključivo na Tajvanu.

Međutim, minimalna plata za 25 godina porasla je za manje od dva puta. Pritom, u najvećim gradskim aglomeracijama vrednost nekretnina je porasla za 180-200 odsto u poslednjih 20 godina. Iz ovoga se vidi da nivo prihoda stanovništva raste nesrazmerno sporo u poređenju sa cenama nekretnina.

Iako je Tajvan uspeo da se dobro izbori sa epidemijom kovida, inflacija je bila samo tri odsto što je mnogo manje nego što je u mnogim razvijenim ekonomijama. Omladina jedva uspeva da zadovolji osnovne potrebe na temu stanovanja. Ako se tome doda da stanovništvo Azije stari, onda se može reći da se ekonomski aktivni deo Tajvanaca suočava sa problemom. Moraju da obezbede novac za penzionere, a u isto vreme i za sebe.

To su problemi koje obećavaju da reše svi kandidati, razlika je samo u pristupu. Kandidat KNP-a predlaže besplatno zdravstveno osiguranje za starije, kao i državne finansije za vrtiće.

Kandidat DPP-a obećava da će ukinuti školarinu za srednjoškolce, predlaže uvođenje dodatnih dana odmora za školsku decu kako bi održali svoje mentalno zdravlje, pa čak i do tri besplatne konsultacije sa psihologom godišnje za osobe od 14 do 30 godina. Predstavnik Tajvanske narodne partije se zalaže za povećanje troškova u budžetu za zdravstvo do osam odsto BDP-a, povećanje porodiljskog odsustva do 14 nedelja i isplatu roditeljskog dodatka.

Međutim, kandidati se veoma razlikuju po stavovima o energetskim problemima. Ako DPP predlaže da se u potpunosti odreknu nuklearne nergije do 2025. godine, a do 2050. godine energetika bude bez ugljenika, drugi smatraju da se bez atomske energije ne može pri sadašnjem nivou razvoja „zelenih“ tehnologija. Naravno, niko od njih ne poriče važnost rešavanja emisije ugljenika u atmosferu. KNP i Tajvanska narodna partija veruju da će prekomerni akcenat na zelenu energetiku predstavljati pretnje energetskoj bezbednosti. Ozbiljne protivrečnosti su i na temu odnosa sa Kinom.

I zapadni i kineski mediji su već DPP okarakterisali kao partiju koja izaziva rat, a Tajvansku narodnu partiju kao partiju mira.

To je pre svega povezano sa izjavom kandidata DPP-a Vilijamom Lajom o nezavisnosti i suverenitetu Tajvana koji zvaničan Peking smatra delom Kine. I u vreme sadašnjeg predsednika Tajvana Caj Ingvenom su bili incidenti koji su povećali napetost.

Pogoršanje odnosa SAD i Kine se dogodilo u avgustu 2022. godine nakon posete Nensi Pelosi Tajvanu, koja je tada bila predsednik Predstavničkog doma SAD. Njena poseta je bila odgovor na velike vojne vežbe koje je održao Peking. Kina, koja je ostrvo smatrala jednom od svojih provincija, osudila je njenu posetu, videvši u tome podršku separatizmu u regionu.

Mada je pred izbore kandidat DPP-a podvlačio da on i njegova partija ne planiraju da promene status kvo, postoji razlog da se veruje da će se pobeda kandidata Kuomintanga ili Tajvanske narodne stranke pozitivnije prihvatiti u Pekingu, jer su ti kandidati raspoloženi za pragmatičnu ekonomsku interakciju sa Kinom. U svakom slučaju, Tajvanci će 13. januara napraviti izbor. Dalji razvoj situacije u regionu će zavisiti ne samo od vlasti na ostrvu, već i od toga kako će postupati susedi i partneri Tajvana, prenosi Sputnjik.