Šta donosi treći Zakon ministarstva za ljudska i manjinska prava i dijalog?

piše: Miloš Dojčinović

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su prošle godine Zakon o ministarstvima koji propisuje uvođenje tri nova resora – Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Ministarstvo za brigu o selu.

Protiv Zakona o ministarstvima nije bilo uzdržanih, apsolutno svi, tačnije 205 poslanika glasalo je za ovaj akt.

Na taj način je Vlada Srbije dobila tri nova ministarstva pored redovnih, ukupno 21. ministarstvo.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u svojoj nadležnosti obavljaće poslove koji se odnose na zaštitu i unapređenje ljudskih i manjinskih prava, izradu propisa o tim pravima i pratiti usaglašenost domaćih propisa sa međunarodnim ugovorima i aktima.

Tako je ovo Ministarstvo prezentovalo i nacrt trećeg zakona koji stavlja naglasak na „povećane kazne za one koji zbog ličnih predrasuda i pogrešnih uverenja omalovažavaju druge osobe zbog rase, vere, nacionalnosti, pola, seksualnog opredeljenja, invaliditeta, zdravstvenog stanja, starosti ili bilo kog ličnog svojstva.“

Izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, koji bi trebalo da bude usvojen tokom prolećnog zasedanja parlamenta, proširiće se spisak osoba koje su postale žrtve diskriminacije. Biće povećane kazne za one koji zbog ličnih predrasuda i pogrešnih uverenja omalovažavaju druge osobe zbog rase, vere, nacionalnosti, pola, seksualnog opredeljenja, invaliditeta, zdravstvenog stanja, starosti ili bilo kog ličnog svojstva.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić je izmene Zakona o zabrani diskriminacije na ovaj način obrazložila: „Diskriminacija nastaje kada vas neko, zbog ličnog svojstva, nepravedno i drugačije tretira u sistemu zakonodavstva, na radnom mestu, ulici ili u porodici. Diskriminacija je izvor koji naše predrasude pretvara u ponašanje kojim nanosimo nesreću drugim ljudima“

Autorka ovog zakona Dr Nevena Petrušić izjavila je da: „Zakon uvodi obavezu poslodavcima i organima javne vlasti da preduzimaju posebne mere u cilju otklanjanja postojećih nejednakosti među pripadnicima grupa koje su u nejednakom položaju u odnosu na ostale građane.“

Izmena ovog Zakona donosi i novinu u vidu preciznije pravne definicije diskriminacije, gde se pored pojedinih oblika diskriminacije predviđa i zabrana seksualnog uznemiravanja.

Ovaj Zakon stavlja fokus na radnje seksualne prirode kojima se vređa ličnost i dostojanstvo osoba, kojima su najčešće izložene žene. Zakon pod pojmom seksualno uznemiravanje uključuje radnje „verbalnog, neverbalnog ili raznovrsnog ponašanja seksualne prirode kojima se osoba degradira i u odnosu na nju stvara ponižavajuće, odnosno uvredljivo okruženje.“ Navodi se da je „seksualno uznemiravanje prisutno u svim sredinama, školama, fakultetima, na radnim mestima i u javnom prostoru u Srbiji i da je zato potrebno preduzeti odlučne korake da se ono eliminiše.“

Prema analizi zasnovanoj na podacima OEBS-a o dobrobiti i bezbednosti žena u jugoistočnoj i istočnoj Evropi, piše da je seksualno uznemiravanje (kao najčešći oblik nasilja nad ženama u Srbiji), znatno češće zastupljeno među ženama između 18 i 74 godine starosti, navodi se dalje u saopštenju – U Srbiji je seksualnom uznemiravanju bilo izloženo 41,8% žena od navršenih 15 godina života (782 žene iz uzorka), dok je u periodu od 12 meseci koji su prethodili istraživanju, ovom obliku nasilja bilo izloženo 18% žena (313 žena iz uzorka). (Misija OEBS-a u Srbiji, Autori: Dr Marija Babović Dr Mario Reljanović, ISBN 978-86-6383-104-9)  Pogledati ovde

I koliko god da piše u izveštaju da je u Srbiji raspostranjenost seksualnog uznemiravanja manja u odnosu na zemlje regiona (što je za pohvalu), izmena trećeg zakona ministarstva za manjinska prava bi trebala da omogući mehanizam u kome bi nadležne institucije mogle da u što većoj meri suzbiju izvršavanje i ponavljanje ovih krivičnih dela.

Stvaranje povoljnije društvene klime

Republika Srbija je etnički veoma heterogena zemlja. Zvanično 20 etničkih grupa ima status nacionalne manjine. Prema poslednjem popisu iz 2011. godine u Srbiji (ne računajući Kosovo i Metohiju gde je najveći broj pripadnika albanske nacionalne manjine) živi 13.47% stanovništva koje pripada nacionalnim manjinama. Najbrojniji su Mađari (253.899 ili 3,53%), Bošnjaci (145.278 ili 2,02%) i Romi (147.604, 2,05%).

Nacionalne manjine u Srbiji, pored prava koja su Ustavom zagarantovana svim građanima, imaju i dodatna prava koja im omogućavaju da odlučuju o pojedinim pitanjima u vezi sa njihovom kulturom, obrazovanjem, informisanjem i službenom upotrebom jezika i pisma, u skladu sa zakonom.

Srbija je godinama usvajala međunarodno pravne akte u interesu poboljšanja položaja pripadnika nacionalnih manjina. Na taj način je konstruisan zakonodavni i institucionalni okvir u kome oni mogu da se izbore za svoja prava. Naravno prava se ne osvajaju nikada sama od sebe već je potreban višegodišnji napor. Jedan od tih prioriteta jeste da se nacionalne manjine što aktivnije uključe u politički život Srbije.

Tako je Elvira Kovač iz Saveza vojvođanskih Mađara izabrana za potpredsednicu Skupštine Srbije. Pogledati ovde Aktivistkinje Pokreta “Opre Roma Srbija” su na Međunarodni dan žena ispred zgrade Parlamenta u Beogradu zahtevale „uspostavljanje uslova za političko angažovanje Romkinja“. Pogledati ovde Odbornici opštine Subotica su usvojili odluku o izmenama gradskog Statuta čime bi bunjevački jezik ušao u službenu upotrebu. Pogledati ovde

Politički angažman pripadnika manjina je samo početak procesa stvarnja jednog povoljnijeg društvenog ambijenta.

Nepovoljan položaj Roma i Romkinja

Kada se govori o položaju Roma i Romkinja u Srbiji, teško je ne istaći da se tu radi o jednoj od najugroženijih društvenih grupa u Srbiji, koja se suočava sa svakodnevnom diskriminacijom i posledicama socijalne isključenosti.

Koliko je težak položaj Roma u unutrašnjosti Srbije može se videti na primerima većeg broja gradova i opština. Problemi nedostatka električne energije u romskim naseljima, niska primanja u vidu socijalne pomoći, nemogućnosti zapošljavanja, neposedovanje zdravstvenog osiguranja i ostali društveni problemi sa kojima se pripadnici romske nacionalne manjine susreću.

U januaru ove godine je organizovana akcija „Podele paketa pomoći romskim porodicama“ pod pokroviteljstvom Crvenog krsta u saradnji sa Nemačkom razvojnom agencijom (GIZ) u Kruševcu.  Pogledati ovde

Kruševac je prošle godine raspisao i konkurs za organizacije civilnog društva kao i za privrednike koji žele da angažuju Rome i druge pripadnike marginalizovanih grupa u okviru javnih radova. Cilj ove organizovane akcije je bilo „Poboljšanje uslova života Roma i Romkinja i drugih marginalizovanih grupa u 18 jedinica lokalne samouprave u vreme pandemije KOVID-19“

Ekonomske probleme sa kojima se susreću pripadnici romske nacionalne manjine istakla je Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije, Darija Kisić Tepavčević, navodeći da su Romi najveći korisnici socijalne pomoći, da je veliki broj na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, te da je „3.500 marginalizovanih porodica identifikovano u podstandardnim naseljima u 18 opština i gradova u Srbiji.“

Rešavanje ovih problema, kako je istakla Ministarka, jeste vladina Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja kroz prebacivanje težišta procesa implementacije mera sa nacionalnog na lokalni nivo.

Zakon o zabrani diskriminacije se primenjuje u slučaju kada osoba koja se oseća diskriminisano na osnovu svoje nacionalne, etničke, rasne i verske osobenosti, lično obrati Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, ili posredno preko organizacije za zaštitu manjinskih prava ( sve u zavisnosti kojoj manjinskoj grupi pripada), koji potom kao nezavisno telo treba da pokrene postupak koji je kako se ističe, brz, efikasan i besplatan. Dakle primena ovog zakona zavisi od direktne inicijative žrtava diskriminacije.

Takođe ovaj zakon uvodi i vođenje jedinstvene evidencije od strane Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koja bi trebala da kontinuirano prikuplja podatke o svim slučajevima diskriminacije.

Na taj način će se vršiti nadzor nad sudskim postupcima koji su vođeni po pritužbi Poverenika, kao i nad licima koja su bila osuđena za radnje diskriminacije.

Pročitajte još:

Nerazumevanje zlostavljanja glumica ili sekundarna viktimizacija žrtava