Шта је остало од црногорских нарко кланова после отварања Скај комуникација и хапшења

Годину дана након што је Еуропол формирао “Оперативну радну групу за Балкански картел”, како би зауставио међународни шверц кокаина, шефица службе за односе са медијима Еуропола Клер Џорџс за Радио Слободна Европа (РСЕ) каже да су обавјештајни подаци из истраге помогли у идентификацији чланова неколико великих криминалних организација са Западног Балкана.

То су показали и обавјештајни подаци добијени деблокадом шифрованих Скај (SKY) i ENCROCHAT комуникација, које су користиле криминалне мреже”, каже Џорџс.

Она наводи да су криминалне организације, које потичу из бивших југословенских република, одговорне за транспорт, финансирање, дистрибуцију значајног дијела дроге која се отпрема из Латинске Америке и других земаља извора у Европу, Африку и Аустралију, преноси РТЦГ

“Трговина дрогом, посебно велика трговина кокаином, је основна дјелатност већине криминалних организација са Западног Балкана”, закључује Џорџс.

Кланови након откривања СКАЈ комуникације

Саша Ђорђевић из Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала (ГИ) каже за РСЕ да балкански кријумчари дрогом међу којима и два велика црногорска клана, Кавачки и Шкаљарски, настављају међународни шверц кокаина.

“Захваљујући финансијским ресурсима и способностима, упркос хапшењима, сукобима и откривању Скај комуникације.”

Он наглашава да су поједини кључни чланови и даље на слободи и показали су отпорност, иако су кланови генерално ослабљени хапшењима и међусобним сукобима.

“Њихова главна предност је у доказаној међународној логистичкој мрежи што им омогућава флексибилност у организацији посла и структури. Балканска криминална мрежа 2021. имала је око 20 ћелија, а до 2024. по подацима Еуропола више од 50”, каже Ђорђевић за РСЕ.

Према његовим ријечима то указује на промјене у структури.

Ђорђевић каже да је анализа јавно доступних информација, прије свега о акцијама у којима је учествовао Еуропол, показала да је ухапшено близу 300 људи, који се доводе у везу са балканским криминалним организацијама. Подаци се односе на последњих шест година.

“Ово нису нужно само људи са наших простора и хапшења се нису искључиво догодила у земљама Западног Балкана, већ и у Шпанији, Холандији или Њемачкој”, каже Ђорђевић.

Посљедња акција у Црној Гори

Васо Улић који је ухапшен у полицијској акцији 17. јула 2024. у Црној Гори, због сумње да је члан организоване криминалне групе осумњичене за шверц 2,5 тона кокаина. Подгорица 17. јула

У једној од тих акција, коју је уз помоћ Еуропола, америчких ФБИ и ДЕА 17. јула спровело Специјално полицијско одјељење у Црној Гори ухапшено је девет лица.

На мети Специјалног државног тужилаштва (СДТ) је било 19 особа, које се сумњиче за организовање међународне криминалне групе, која је учествовала у шверцу око 2,5 тоне кокаина током 2020. и 2021.

Из Еуропола су оцијенили да су тих девет ухапшених били на кључним позицијама у организацијама за шверц дроге на Западном Балкану.

А СДТ је као вође те групе означило наводног вођу Кавачког криминалног клана, Которанина Радоја Звицера (42) и Подгоричанина Васа Улића.

Тог дана је ухапшен Улић, док је Звицер у бјекству.

Звицер је наводни вођа Кавачког криминалног клана, једног од два најмоћнија у Црној Гори.

Други је Шкаљарски клан, његов наводни вођа је био Јован Вукотић, који је убијен у септембру 2022. у Истанбулу.

Два клана, који су названи по насељима у Котору, у рату су око превласти на тржишту наркотика од 2014. године. У међусобним сукобима је убијено преко 50 припадника ових група.

Црна Гора је за Звицером расписала међународну потјерницу у мају 2021. због сумње за стварање криминалне организације и тешко убиство.

СДТ га сумњичи кроз више оптужница за убиства, шверц дроге, кријумчарење цигарета. Транскрипти Скај апликације, које је Црној Гори доставио Еуропол показали су да је претходних година Звицер имао везе са црногорском полицијом.

Он је широј јавности познат од маја 2020. године, када је избјегао ликвидацију у Украјини. Тамошња полиција је због покушаја убиства ухапсила двојицу држављана Црне Горе и двојицу Србије, а Звицер је тешко рањен.

Ухапшеног Подгоричанина Васа Улића, аустралијски медији су годинама описивали као “црногорског Пабла Ескобара”. Он је деценијама живио у Аустралији, а у Црну Гору се вратио прије двадесет година.

Ипак, аустралијски медији годинама наводе да је Улић шеф једног од највећих свјетских нарко-картела.

Улић је ухапшен је у Подгорици августа 2017. због сумње да је организовао шверц 60 килограма синтетичке дроге МДМА у Аустралију.

“Улић је дуже од 20 година једна од главних мета полицијске обраде више најзначајнијих полицијских служби широм свијета“, навела је тада полиција.

Иако је Улић демантовао да је повезан са овим нелегалним пословима, двије године касније је потписао споразум о признању кривице са Специјалним тужилаштвом.

По том споразуму је осуђен на двије године затвора и уплату по 50.000 еура држави и у хуманитарне сврхе.

Шта је Скај комуникација донијела Црној Гори?

У којој је мјери је Скај комуникација помогла црногорској полицији у борби против криминалних кланова, који се доводе у везу са трансатланским шверцом кокаина, питање је на које РСЕ није добио ни после три дана одговор из Управе полиције и МУП-а Црне Горе.

Изостао је и одговор полиције о броју ухапшених у Црној Гори у последњих пет година, које полиција доводи у везу са Кавачким и Шкаљарским криминалним кланом.

Међутим, некадашњи црногорски министар унутрашњих послова Сергеј Секуловић сматра да не би било могуће покренути бројне поступке да Црној Гори нијесу достављени транскрипти Скај и других апликација.

“Имајући у виду транснационални карактер криминалних кланова, укључујући и Кавачки и Шкаљарски, степен инфилтрације у структуре власти, новац и друге ресурсе којима су располагали, а са друге стране, материјално-техничко и кадровско стање наших институција, држим да је пробијање СКАЈ и других апликација и њихово достављање било од пресудног утицаја на прије свега радње доказивања кривичних дјела и учинилаца”.

Секуловић сматра да суштина није у демистификацији дјеловања криминалних кланова већ у могућности процесуирања њихових припадника.

“Сигурно да су кланови битно поремећени у свом дјеловању, али ово не смије да буде разлог опуштања, јер одређену снагу и даље имају као и способност регенерације”, казао је Секуловић .

Према његовим ријечима сваки предмет је “прича за себе” а правосудни епилог зависиће од постојања и других доказа, уз поштовање претпоставке невиности.

Према подацима из заједничког пројекта истраживачке мреже КРИК и Радија Слободна Европа, укупно је било 193 убиства у мафијашким обрачунима у Црној Гори и Србији од 2012. године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: