Шта је „случај Ковачевић“ и да ли Европски суд за људска права тиме укида Републику Српску?

Одлука суда у Стразбуру, по апелацији Славена Ковачевића, је политичка одлука у функцији унитаризације БиХ и укидања Српске, указује за РТ Балкан шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић.

Након наметања представника хрватском конститутивном народу и њихове мајоризације у БиХ на ред је дошао и покушај да се и Србима наметну представници у свим институцијама на нивоу државе. То долази из сарајевско-западњачке кухиње, уз помоћ Европског суда за људска права, што је противзаконито, али и веома опасно, указује за РТ Балкан аналитичар Анђелко Козомара.

Професор уставног права и некадашњи члан Сената Републике Српске Милан Благојевић скренуо је пажњу на најновију опасност да се Дејтонски споразум сруши из Стразбура.

Медији у Сарајеву су у недељу 27. августа 2023. пласирали информацију да је Европски суд за људска права у предмету „Славен Ковачевић против БиХ“ донио пресуду, а један од тих медија је у томе отишао толико далеко да је, иако је на интернет страници Европског суда изрицање наведене пресуде најављено тек за уторак 29. август, већ 27. августа ове године објавио њене кључне дијелове на свом порталу, на шта скреће пажњу Благојевић.

Славен Ковачевић, иначе савјетник хрватског члана и предсједавајућег Предсједништва Жељка Комшића, жалио се суду у Стразбуру да је „угрожено његово право јер као Босанац и Херцеговац из Сарајева не може да одлучује о избору члана Предсједништва БиХ из реда српског народа нити може да буде делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ“.

– Суштину пресуде чини и то да „делегати у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ морају бити изабрани са територије цијеле БиХ. Дакле, Предсједништво БиХ – једна изборна јединица. Дом народа ПС БиХ – једна изборна јединица. Без ентитета“ – указује Благојевић, истичући шта га највише брине: Остављајући по страни питање какав је суд тај Европски суд за људска права када сарајевски медиј може сазнати садржај одлуке тог суда неколико дана прије њеног објављивања, што указује на могућност повезаности некога из тог суда и одређених снага из федералног политичког Сарајева, моју пажњу привлачи спремност Европског суда за људска права да се претходно цитираним ставовима из његове одлуке неовлашћено упусти у покушај сопственог изборног и уставног инжењеринга у једној држави, чиме грубо излази из оквира овлашћења која му даје Европска конвенција о заштити људских права и основних слобода.

Вјетар у леђа Сарајеву

Према ријечима шефа Представништва Републике Српске у Србији Млађена Цицовића, одлука Европског суда за људска права, по апелацији Славена Ковачевића, је још једна политичка одлука у функцији унитаризације БиХ и укидања Републике Српске.

– Пресуда излази из оквира разматрања појединачног предмета које јој даје Европска конвенција о заштити људских права и основних слобода. Европски суд за људска права оваквом Одлуком даје ветар у леђа политичком Сарајеву у намјери да мијења и поништава уставну структуру БиХ дефинисану Дејтонским мировним споразумом и његовим Анексом 4. који је Устав БиХ – каже Цицовић за РТ Балкан.

Европска конвенција, наиме, не садржи ниједну одредбу која би државама потписницама наређивала како ће у својим уставима и законима уредити активно и пасивно бирачко право за избор законодавних и других органа јавне власти.

– У члану 4. Устава БиХ јасно пише да Парламентарна Скупштина БиХ има два дома: Дом народа и Представнички дом. Дом народа се састоји од 15 делегата и то две трећине из Федерације БиХ (пет Хрвата и пет Бошњака) и једна трећина из Републике Српске (пет Срба). У истом члану Устава пише да ће хрватске и бошњачке делегате одабрати хрватски односно бошњачки делегати у Дому народа Федерације БиХ, а делегате из Републике Српске ће одабрати Народна скупштина Републике Српске. Потпуно је јасно да Дом народа Парламентарне скупштине БиХ није само представништво народа него и ентитета са чије територије су изабрани делегати.

Цицовић поручује да Република Српска неће одустати од своје позиције и одбране Дејтонског мировног споразума.

– Република Српска ће наставити своју борбу за своју уставну позицију дефинисану Дејтонским мировним споразумом, његовим Анексом 4 који је Устав БиХ, и Босну и Херцеговину састављену од два ентитета и три конститутивна народа, без обзира ко, како и колико у континуитету покушава да угрози територијални суверенитет Републике Српске и конститутивност српског народа у БиХ, а ево сада и њен изборни суверенитет – наглашава за РТ Балкан шеф Представништва Републике Српске у Србији.

Коментаришући спорну пресуду Европског суда за људска права, која је дан прије објављивања на волшебан начин завршила у сарајевским медијима, аналитичар Анђелко Козомара каже за РТ Балкан шта ово значи и шта предстоји Републици Српској.

– Дуго већ трају притисци на Републику Српску да се смање њене надлежности добијене Дејтонским мировним споразумом. Али, ово је најопаснији покушај до сада да се потпуно демолира овај споразум и да Република Српска практично нестане – упозорава Козомара.

Сматра да нема много Срба у БиХ који би пристали на имплементацију ове пресуде.

– Сада треба очекивати да ће из „дипломатских“ центара окупатора БиХ и бошњачких политичких партија почети снажни притисци у виду захтева да се ова пресуда примени. Истовремено се ради и на оптужници против председника РС, што све заједно чини ситуацију веома сложеном и наговештава ново заоштравање односа у БиХ. То значи да 14 услова које је ЕУ поставила пред ову земљу, ако жели кандидатски статус, готово сигурно неће бити испуњени, бар не до краја године, када је и крајњи рок за њихово испуњење“, оцењује наш саговорник.

Према речима Анђелка Козомаре, шесторица судија дали су себи за право „не само да пониште међународни правни акт, какав је Дејтонски мировни споразум, него да изађу и из оквира својих надлежности које су им строго одређене Конвенцијом о људским правима“.

– За мене, такође, нема никакве сумње да апелант (Славен Ковачевић) није ову апелацију сам смислио, него је она дуго припремана у сарајевској чаршији и кухињама утицајних амбасада у Сарајеву. Убијеђен сам да је у овој прворазредној правној, али и политичкој превари, учествовао и неко од судија из Стразбура“, указује Козомара и поручује: Република Српска треба врло одлучно да одбије ову пресуду и уопште не пристане на било какве преговоре о њој.

Српска се не да

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао је да је одлука Европског суда нечија жеља и покушај да у мирнодопском времену оствари своје ратне амбиције.

– Док је БиХ по дејтонском Уставу од те приче нема ништа. Одлуке може да доноси Стразбур, Уставни суд, Тужилаштво БиХ, али Република Српска има своје надлежности и правац – поручује Вишковић за РТРС.

Истакао је да сви треба да науче да у БиХ треба да се живи заједно, да се међусобно уважавамо, али да, како наводи, свако наметање гаси БиХ.

– Позивам колеге у Сарајеву, да ако желе БиХ, онда морају признати једну чињеницу, а то је Република Српска. С њом се мора разговарати због будућности БиХ – наводи Вишковић.

Слична порука послата је из СДС-а, будући да је лидер ове странке Милан Миличевић поручио да ако је неко имао план да након мајоризације хрватског народа у БиХ мајоризује и српски – преварио се.

Он је нагласио да је дејтонски Устав прецизно одредио да Република Српска бира једног члана Председништва БиХ, а да се пет делегата Дома народа бира из Републике Српске и да је те одредбе немогуће променити без двотрећинске већине из Републике Српске.

– Вјерујем да такве већине никада неће бити. Дејтонска структура БиХ, равноправност два ентитета и три народа је једина одржива и свако њено нарушавање води у неизвјесност. Стабилност у БиХ може постојати само ако су сва три народа равноправна и конститутивна. Свако нарушавање тог принципа конститутивности и равноправности води ка дестабилизацији и зато не разумем ову еуфорију у Федерацији БиХ након најаве пресуде из Стразбура када и они већ имају дестабилизацију односа управо због таквог избора хрватског члана Предсједништва“, поручује лидер СДС-а. Како ће Федерација БиХ бирати своје представнике – каже Миличевић, „није наша ствар“.

Политика напада

Према речима још једног професора уставног права Синише Карана пресуде Европског суда за људска права део су континуиране политике напада на Републику Српску коју спроводи политика окупљена око бошњачке структуре, Уставног суда БиХ и дела међународне заједнице.

– Европски суд за људска права, након пресуда Сејдић – Финци, Зорнић, Пилав и Пударић, како се чини, планира да донесе још једну пресуду по апелацији Славена Ковачевића, савјетника „хрватског“ члана Предсједништва БиХ Жељка Комшића, а са примјеном ових пресуда БиХ би морала да изврши измјене Устава БиХ и распакивање Дејтонског мировног споразума, који је по њима постао „неодговарајући“ – указао је професор Каран.

С доношењем ових пресуда, наводи Каран, поново су актуелизована питања измјене Изборног закона БиХ, као и самог Устава БиХ.

Договор који је тада постигнут, каже професор Каран, и који је довео до проналажења решења које би било прихватљиво за све три стране није оптимално решење, али како тада и данас након толико година од престанка рата, представља најбоље и једино могуће решење у БиХ.

– Правни основ за доношење свих ових пресуда је настао када су Представнички и Дом народа Парламентаране скупштине БиХ у априлу 2003. ратификовали допунски Протокол број 12 Европске конвенције о људским правима. Овим протоколом се омогућава свим грађанима уживање свих права утврђених законом без дискриминације на било којој основи. Брзоплето, БиХ је ратификовала овај споразум, а чак половина држава које су чланице Савета Европе нису ни ратификовале овај протокол, док га део земаља није ни потписао – указује он и истиче: Ратификацијом Протокола број 12 БиХ је сама себи ставила ‘омчу око врата’. Европски суд за људска права је применио чисто право, не постављајући питање да ли је оно примењиво у оваквој БиХ, када се узму у обзир разлози и начин доношења Дејтонског мировног споразума.

Према његовим ријечима, „БиХ није зрела за распакивање Дејтонског мировног споразума који је постигнут дуготрајним и упорним преговарањем“.

– Само је деловање такве пажљиво избалансиране конструкције угасило пожар пакла који је представљала БиХ и то можда није била најбоља конструкција, али је била једина која је натерала супарничке стране да оружје замијене дијалогом – наглашава Каран.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: