Šta može Srbija u budućnosti sa „Vatrenim okom“

Piše Bojana Stojadinović

Otvaranjem laboratorije „Vatreno oko“ na Poliklinici Kliničkog centra Srbije, kao i slične laboratorije u Nišu, Srbija će u budućnosti dostići željenu cifru od šest hiljada testiranih na koronavirus na dnevnom nivou, kaže za Sputnjik gradonačelnik Beograda, dr Zoran Radojičić.

On ističe da je od samog početka epidemije jedan od važnih momenata bio testiranje ljudi i da su sve zemlje u svetu imale ovaj problem. Srbija je od samog starta shvatila značaj testiranja, i iz dana u dan unapređivala organizaciju te procedure i povećavala je broj ljudi koji su testirani.

„Otvaranje ove laboratorije značajno je pre svega zato što je povećan broj ljudi koji će biti testirani. Sa druge strane, značajna je zato što je to savremena laboratorija koja će u budućnosti, ukoliko se budu pojavljivale nove virusne infekcije sličnog tipa, moći vrlo brzo da se prilagodi i da se u njoj dijagnostifikuje da li su ljudi zaraženi ili nisu. Verujemo da će ova laboratorija moći da se pozicionira kao jedna od vodećih u regionu“, smatra Radojičić.

Značaj „Vatrenog oka“ za Srbiju

Naš sagovornik naglašava da će ova laboratorija imati značaja i za dijagnostiku drugih virusnih infekcija. „Vatreno oko“ će moći da se koristi i u naučne svrhe, kao i kada epidemije ne bude bilo.

Suština laboratorije Vatreno oko, kako kaže, nije ispitivanje kolektivnog imuniteta, već prisustvo virusa:

„Ali, može da se proceni distribucija širenja virusne infekcije u populaciji, a to sve pre svega zavisi od dobrog dizajna samog ispitivanja, same studije, i na taj način se stiče uvid kakva je proširenost određenog virusa u populaciji“.

Imunitetski pasoši

Gradonačelnik Beograda osvrnuo se i na „imunitetske pasoše“ koji se pominju širom sveta, a koji bi se zasnivali na nivou razvijenih antitela na koronavirus u krvi, a što će se proveravati obaveznim krvnim analizama.

„Sa jedne strane postoji mogućnost da se u taj dokument unese eventualno da li je čovek bio pozitivan na određeni virus ili ne, a sa druge strane i to da li ima imunitet za neki virus ili određenu bolest. To se u ovom trenutku i u svetu razmatra kao opcija, da na taj način može da se koordiniše i prati. U ovom trenutku, pre svega se razmišlja oko određivanja kada neko može da se vrati na posao, da nije rizičan za ljude sa kojima radi, a u perspektivi će to moći da se koristi i za druge svrhe, i za putovanja i jednostavno da imamo jasan uvid da li neka osoba ima određeni virus ili ne i da li se pre toga susrela sa njim i da li je stvorila imunitet. Ali, same detalje kako će to da izgleda, to će stručni ljudi, epidemiolozi, imunolozi, virusolozi definisati i odrediti“, objašnjava Radojičić.

Savremeni odgovor na epidemije

Sagovornik Sputnjika zaključuje da je za Beograd važno postojanje jedne ovako vrhunske laboratorije koja može da bude vodeća u regionu za savremene načine dijagnostike i savremeni odgovor na epidemije:

„S obzirom kakva vremena dolaze, nažalost, ne možemo biti sigurni da se ove stvari neće ponovo dešavati i važno je da iz ovog celog perioda izvučemo zaključke i da za eventualne nove slične situacije budemo spremniji i imamo bolji odgovor. U ovom trenutku, kada to sagledamo, možemo da kažemo da smo u poređenju sa drugim zemljama u Evropi i svetu na dobar način reagovali, a to govore jasni podaci koji se tiču broja smrtnih slučajeva kod nas, ali sigurno uvek može bolje i da se još bolje reaguje u budućnosti“.

(Sputnjik)