Šta nameće svetu pandemijski sporazum u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji?

Piše: Vladimir Prohvatilov

U Ženevi je 1. decembra (2021) završena druga vanredna sednica Svetske zdravstvene organizacije (SZO), na kojoj je odlučeno da se počnu pregovori „o međunarodnom ugovoru o prevenciji i kontroli pandemija”.

Budući dokument se zove „Sporazum o pandemiji“. Sporazum o pandemiji zasnovan je na „Vodiču za pandemiju“ od 22. septembra ove godine i „Izveštaju SZO o pandemiji“ od 23. novembra. Ovi dokumenti pretpostavljaju: pravo SZO da najavi početak sledeće „pandemije“; ukidanje vladavine ljudskih prava tokom „pandemije“; radikalna ograničenja sindikalnih prava; osnaživanje nevladinih organizacija (NVO) da učestvuju na ravnopravnoj osnovi sa državama u uspostavljanju međunarodnih zakona; dužnost (!) zemalja da zatraže spoljnu pomoć ako ne mogu same da se izbore sa „pandemijom“. Prema ovim dokumentima, dakle, SZO namerava da dobije pravo da proglašava „pandemijske režime“ u konkretnim nacionalnim državama.

Za pripremu i usaglašavanje nacrta „Sporazuma o pandemiji“, SZO planira da stvori međuvladino pregovaračko telo (MPT) i sazove prvi sastanak najkasnije do 1. marta 2022. godine. Radni nacrt dokumenta mora biti dostavljen na drugi sastan MPT najkasnije do 1. avgusta 2022. godine. Prema Rojtersu, Sporazum o pandemiji biće gotov u maju 2024.

Drugim rečima, ako se „sporazum o pandemiji“ usvoji u formi koju predlaže SZO, odnosno dobije status međunarodnog ugovora, onda će i SZO i velike farmaceutske korporacije koje stoje iza njega imati pravo da, bez ičije saglasnosti ,proglase režim globalne pandmije, pri čemu se ukidaju sva ljudska prava, a nevladine strukture dobijaju ista prava sa državnim organima. U slučaju da nacionalna vlada nije u mogućnosti da se pridržava uputstava SZO, dužna je da traži spoljnu pomoć.

Britanski list „Telegraf“ objavio je 30. marta 2021. pismo lidera 25 država, rukovodstva Evropske unije i SZO, pod naslovom „Nijedna vlada ne može da se nosi sa pandemijom, pa se moramo ujediniti“. Autori pisma su uporedili zarazu korona virusom sa najvećim izazovom čovečanstvu od Drugog svetskog rata i zapretili svetu novim, još zaraznijim virusima.

Početkom novembra, generalni direktor SZO Tedros Adan Gebrejesus, govoreći u Bakuu na Osmom globalnom forumu „Svet posle KOVID-19”, istakao je da svet treba da nauči lekcije iz aktuelne „pandemije” i počne da se priprema za sledeću. „S tim u vezi, uvereni smo da je došlo vreme da se razvije pravno obavezujući sporazum ili međunarodni sporazum koji će predstavljati osnovu za obezbeđivanje globalne zdravstvene bezbednosti“, rekao je direktor SZO.

Sistemski korisnici globalne „pandemijske“ kampanje su velike farmaceutske korporacije, koje nastoje da nametnu svoja pravila igre nacionalnim državama, potpuno ih podredivši svojoj korporativnoj volji. Ipak, postoji šansa da, ukoliko „sporazum o pandemiji” bude usvojen, on ne bude obavezan, već u formi preporuke. Zakulisna borba za konkretizaciju formulacije već je u toku.

„Šarl Mišel (predsednik Saveta Evrope. – Urednik) još pre godinu dana su predložili Sporazum o pandemiji, – piše ‘Politiko’, – ali su Sjedinjene Države uložile napore da odlože raspravu o sporazumu o pandemiji. Na drugoj hitnoj sednici SZO, Sjedinjene Države, Brazil, Indija i Monako „protivile su se uključivanju jezika koji bi takav sporazum učinio pravno obavezujućim“. Međutim, Evropski savet, kao i Nemačka, Francuska i Južna Afrika izrazili su snažnu podršku pravno obavezujućem sporazumu.“

Prvobitni predlog Šarla Mišela za tekst rezolucije sednice SZO „sadržao je dvosmislene termine kao što su ‘pravno obavezujući’ i ‘ugovor’, ali oni su upadljivo odsutni u konačnom tekstu,” piše časopis „Nature“.

Suprostavljanje SAD da se „Sporazumu o pandemiji“ da status dogovornog sugeriše da Stejt department nije zadovoljan ambicioznim planovima Big Pharma, uz čiju melodiju plešu SZO i Evropski savet.

Nametanje „Sporazuma o pandemiji“ svetskoj zajednici unosi važne promene u skup koncepata koji su stvorili savremeni svetski poredak: koncept nacionalnog suvereniteta i nemešanja u unutrašnje stvari država (vestfalski sistem), koncept ravnoteže snaga („evropski koncept“), koncept razdvajanja sfera uticaja (jalta-potsdamski sistem). Ova tri koncepta su formirala „staru normalnost” u kojoj još uvek živimo i koju „gospodari globalnog diskursa” žele da zamene „novom normalnošću”.

Pretpostavlja se da u okviru „nove normalnosti“ države prenesu svoja ovlašćenja na globalne strukture poput SZO, koje će se preobratiti u jedinstveni punopravni subjekti međunarodnih odnosa.

Komentarišući rezultate zasedanja SZO, Olga Četverikova, direktorka Centra za geopolitiku Instituta za fundamentalna i primenjena istraživanja Moskovskog državnog univerziteta, skreće pažnju na činjenicu da se u okviru proklamovanog „novog svetskog medicinskog poretka“ formira sistem finansiranja nekontrolisan od strane država, gde su glavni finansijski sponzori Svetska banka (SB), MMF i MBR: „Svetska banka je 2. aprila 2020. predstavila „Program strateške spremnosti i odgovora na KOVID-19” , čiji je očekivani datum zatvaranja 31. mart 2025. U njemu se detaljno navode mere za borbu protiv pandemije … i naglašava da će „ Banka i međunarodna zajednica igrati ključnu ulogu u odgovoru na KOVID-19 prateći tehničke smernice SZO.” Do juna 2023. Svetska banka treba da izdvoji 330 milijardi dolara, a MMF za specijalna prava pozajmljivanja (SDR), prema poslednjem izveštaju Rokfeler fondacije izdvaja – 44 milijarde dolara za vakcine. Sve je to u okviru COVAX-a – Globalne inicijative za ravnopravan pristup vakcini.”

U toku su i pripreme za usvajanje jedinstvenog regulatornog okvira za suzbijanje „pandemije“. U tu svrhu, SZO, UN i Pravni institut Univerziteta Džordžtaun kreirali su Pravnu laboratoriju KOVID-19, koja je prikupila bazu podataka o svim propisima, pravilima i merama uvedenim u borbi protiv KOVID-19 u više od 190 zemalja. .. U slučaju da „Sporazum o pandemiji“ dobije status ugovora, svaka država će biti u obavezi da uskladi zakone koji utiču na zdravlje i prevazilaze zdravstveni sektor, ne sa nacionalnim interesima i vrednostima, već sa međunarodnim obavezama da odgovori na postojeće i „nastajuće pretnje“ po zdravlje, naglašava Olga Četverikova.

Da bi ovaj ili onaj dokument SZO postao obavezujući za sve zemlje, potrebno je da za njega glasa najmanje dve trećine od 194 države članice SZO. Pod tekstom rezolucije SZO nema potpisa Kine i Rusije. Čini se da, takođe, i SAD beže od sreće da postanu vazali SZO i Big Pharma.

Svet još uvek ima šansu da izbegne globalne „pandemijske“ kandže.

S ruskog preveo Zoran Milošević sa portala Fond strategičeskoй kulьturы.

Izvor: Portal naukaikultura.com