Шта подразумева нова Стратегија развоја енергетике у Србији

Почела је јавна расправа о нацрту „Стратегије развоја енергетике Србије до 2040. са пројекцијом до половине века“. Влада и привреда поручују да је циљ да се очува енергетска безбедност и нађу одржива решења за постепену замену прљавих технологија.

Задатак нове Стратегије енергетике Србије је повећање обновљивих и чистих извора енергије и енергетске ефикасности у свим сегментима живота. До краја деценије, сваки други произведени мегават-сат треба да има зелену етикету.

„Поента је како ту производњу из обновљивих извора да прелијемо и у друге секторе: у сектор хлађења, саобраћаја итд, да практично озеленимо целу причу. То је нека врста потискивања угља из енергетског микса. Наравно ни у једном тренутку снабдевање енергијом и енергентима не сме да дође у питање“, наводи Дејан Ивезић, професор Рударско-геолошког факултета и шеф тима консултаната за израду Стратегије енергетике.

План је да Блок 3 у Костолцу буде последњи термокапацитет који ће ући у мрежу и да се не граде нови, да се мазут и угаљ из грејања избаце до 2040. и побољша сигурност дотока нафте и гаса. Први пут, у Стратегији енергетике помиње се развој капацитета на водоник и нуклеарну енергију, преноси РТС.

„Верујемо да је нуклеарна енергија дугорочно најбоље решење, најсигурније решење, то је дугачак пут. Ми желимо за почетак да отворимо дијалог на ту тему. У том смислу желимо и да ставимо ад-акта питање мораторијума да би отворили друштвени дијалог на ту тему“, каже Вељко Ковачевић, државни секретар у Министарству рударства и енергетике.

Стратегија енергетике треба да одговори и на брзе промене климе, а привреди и енергетским предузећима омогући да у захтевној зеленој транзицији енергетског тржишта и плаћања такси за загађиваче – очувају производњу и инвестирају.

„Развојем вештачке интелигенције, циркуларне економије у добром делу и процеса декарбонизације који већ данас живимо. Сви ти процеси су наметнули нека нова правила игре, а криза је негде допринела да сви схватимо колико су енергетски суверенитет и енергетска сигурност можда приоритет свих приоритета“, наводи Душан Живковић, генерални директор ЕПС-а.

Михаило Весовић из Привредне коморе Србије каже да имамо ситуацију где је једна општа неизвесност у томе у ком смеру ће се кретати геополитичка дешавања.

„Како ће се кретати цене енергената на тржишту и то је она кључна неизвесност што чини ову стратегију битном да може да одговори и на те промене“, каже Весовић.

Стратегија енергетике укључује технолошки и научни развој и дефинише социјалне захтеве које диктира стратешки сектор сваке земље.

Спутњик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: