Šta se dogodilo u Marijupolju 9. maja 2014.

Marijupolj su u leto 1780. godine osnovali pravoslavni grčki doseljenici s Krima. Tokom raznih perioda bio je okružni grad Azovske, Jekaterinoslavske i Novorosijske provincije Ruske imperije. Dana 12. januara 1918. godine (30. decembra 1917. po starom kalendaru) u gradu je uspostavljena sovjetska vlast.

Tokom građanskog rata (1917-1922) grad je nekoliko puta prelazio iz ruke u ruku.

Jedinice Radničko-seljačke Crvene armije konačno su ga zauzele 4. oktobra 1920. Od tada je bio deo različitih teritorijalnih celina Ukrajinske SSR. Od jula 1932. godine je deo Donjecke (1938-1961 – Staljinske) oblasti Ukrajinske SSR (od 1991 – Ukrajine), a od 30. septembra 2022. Marijupolj je grad u Donjeckoj Narodnoj Republici u sastavu Ruske Federacije.

U periodu 1948-1989. grad se zvao Ždanov (u čast sovjetskog državnika Andreja Ždanova, rodom iz Marijupolja).

Događaji tokom „evromajdana“

U Ukrajini je 21. novembra 2013. počeo „evromajdan“ – masovni višemesečni protest na Trgu nezavisnosti u centru Kijeva kao odgovor na činjenicu da je vlada Nikolaja Azarova obustavila pripreme za potpisivanje sporazuma o pridruživanju Ukrajine i Evropske unije. „Evromajdan“ je podržalo i stanovništvo drugih gradova Ukrajine.

Kasnije je Majdan postao centar sukoba snaga bezbednosti i ekstremista. Sukobi, tokom kojih je opozicija više puta koristila vatreno oružje i molotovljeve koktele, doveli su do desetina žrtava na obe strane.

U februaru 2014. Vrhovna rada (parlament) svrgnula je s vlasti predsednika Viktora Janukoviča, koji je bio prinuđen da napusti Ukrajinu, plašeći se za svoj život. Rada je takođe promenila ustav i raspisala nove predsedničke izbore, na kojima je potom pobedio Petro Porošenko. Dorogomilovski sud u Moskvi je 2016. godine proglasio je događaje u Ukrajini 2014. za državni prevrat.

Krajem februara 2014. godine jugoistok Ukrajine zahvatili su masovni protesti protiv delovanja ultradesničarskih ekstremista i diskriminacije građana koji govore ruski i ruskog jezika. Skupovi su održani sa proruskim, antivladinim i federalističkim parolama. Ljudi su tražili da nova vlada uzme u obzir njihove interese i bliske veze s Rusijom.

Protestima je zahvaćen i Marijupolj, čije je stanovništvo u to vreme procenjeno na 450.000a ljudi. Do kraja marta u gradu je postojalo dvovlašće.

Stanovnici Marijupolja su se 23. marta 2014. otvoreno suprotstavili kijevskom režimu i gradonačelniku grada Juriju Hotlubeju, izabravši svog narodnog gradonačelnika Marijupolja Dmitrija Kuzmenka. Kuzmenka je 5. aprila uhapsila Služba bezbednosti Ukrajine (SBU), što je dovelo do novih protesta.

Nekoliko dana nakon proglašenja Donjecke Narodne Republike, 13. aprila, stanovnici Marijupolja zauzeli su zgradu gradskog veća, podigavši nad njom zastave Rusije i DNR. Ceo april Marijupolj je bio buran, izbijali su incidenti uz primenu oružja.

Ukrajinska operacija protiv Donbasa

U aprilu 2014. godine ukrajinske vlasti su pokrenule vojnu operaciju u Donbasu protiv stanovnika nezadovoljnih februarskim državnim prevratom.

U Marijupolj su dovedene jedinice ukrajinskih specijalnih snaga „Omega“, a na prilazima gradu postavljeni su kontrolni punktovi. Početkom maja u grad je upućen i bataljon „Azov“ (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji).

Uprkos nemirnoj situaciji, pristalice DNR nastavile su da se pripremaju za referendum o suverenitetu Donjecke Narodne Republike, koji je zakazan za 11. maj.

U noći između 6. i 7. maja 2014. godine u blizini kontrolnog punkta kod sela Manguš došlo je do sukoba između marijupoljskih ustanika i pripadnika „Azova“, tokom koje je poginuo jedan od ustanika, a prvog komandanta milicije DNR Igora Hakimzjanova uhvatili su ukrajinski vojnici (nekoliko meseci kasnije on je razmenjen za zarobljene vojnike Oružanih snaga Ukrajine).

Ministarstvo unutrašnjih poslova Ukrajine je 7. maja saopštilo da je marijupoljska policija oslobodila zgradu gradskog veća od pristalica federalizacije i privela nekoliko ljudi.

Na Dan pobede 9. maja počeo je miran skup u gradu. Pukovnik Valerij Androščuk, koji je nekoliko dana pre ovih događaja postavljen za načelnika gradske policije, naredio je svojim potčinjenima da rasture miting, uz mogućnost primene vatrenog oružja.

Pripadnici marijupoljske milicije odbili su to da učine. Nakon toga, Androščuk je ubio jednog od svojih podređenih (prema drugim izvorima, ranio je trojicu), zabarikadirao se u svojoj kancelariji i pozvao jedinice Nacionalne garde koje su se nalazile u blizini Marijupolja, uključujući bataljon „Azov“, rekavši da su pristalice DNR navodno izvršile juriš na gradsku policiju.

Pripadnici „Azova“ i garde, koji su u oklopnim vozilima upali u grad, pucali su iz neposredne blizine na zgradu Uprave unutrašnjih poslova i policajce koji su je branili. Na put ukrajinskim oklopnim vozilima koja su se kretala gradskim ulicama i pucala, ljudi su spontano podizali barikade i ograde, pokušavajući da zaustave borbena vozila.

U sukobima je izgorela policijska uprava, gradsko veće bilo je zahvaćeno plamenom i delimično izgorelo. Bilo je i žrtava među civilima.

Ukrajinska verzija događaja

Prema verziji Kijeva, događaji su se odvijali na sledeći način: tog dana je oko 30 pristalica samoproglašene DNR navodno zauzelo Marijupoljsku upravu Ministarstva unutrašnjih poslova i da bi se povratila kontrola, u grad su ušle jedinice Nacionalne garde, uključujući bataljon „Azov“. U jeku proslave 9. maja, u centru grada je izbila pucnjava u kojoj je poginulo najmanje 13 ljudi.

Pod sumnjom da su umešani u nerede, kasnije je privedeno četvoro pristalica DNR – Vjačeslav Birjukov, Aleksandar Stelnikovič, Viktor Skripnik i Evgenije Družinjin.

Oni su dugo čekali na presudu suda u Marijupolju, ali za pet godina sudske istrage Kijev nije uspeo da dokaže njihovo učešće u zauzimanju zgrade gradske uprave policije. Zbog toga su u decembru 2019. pristalice DNR puštene na slobodu u razmeni zarobljenika između Donjecka i Kijeva.

Ne zna se tačan broj žrtava marijupoljske tragedije 9. maja 2014. godine. Kako ističe Sergej Buntovski u svojoj knjizi „Istorija Donbasa“, prema različitim izvorima poginulo je od 8 do 49 ljudi. Među njima su policajci, civili, kao i nekoliko pripadnika ukrajinskih snaga bezbednosti. Broj ranjenih se kreće na stotine.

Ujutro 10. maja, snage Nacionalne garde Ukrajine povučene su iz „epicentra događaja“. U gradu je proglašen dan žalosti.

Referendum

U Marijupolju je 11. maja na referendumu o statusu Donjecke Narodne Republike (DNR) 92,71 odsto građana glasalo za njenu nezavisnost, uz izlaznost od 43,45 odsto.

Gradski štab narodnog odreda i predstavnici DNR potpisali su 15. maja Memorandum o redu i bezbednosti. Obavezu da obezbeđuju grad preuzeli su dobrovoljci, dok je ukrajinskoj vojsci naređeno da se udalji od granica grada i napusti kontrolne punktove.

Marijupolj je 13. juna 2014. prešao pod kontrolu ukrajinskih snaga. Istočna predgrađa grada postala su jedno od najžešćih mesta tokom sukoba u Ukrajini.

Rusija je 24. februara 2022. godine pokrenula specijalnu vojnu operaciju za demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine. Marijupolj je ubrzo postao mesto žestokih borbi. Grad je 21. aprila 2022. Zvanično prešao pod kontrolu ruskih snaga i snaga DNR.

Nakon što je DNR primljena u sastav Rusije, Marijupolj je postao grad Ruske Federacije u Donjeckoj Narodnoj Republici.

Izvor: Sputnik