Шта се крије иза највећег пада цијене нафте који изазива панику

Пад цијена нафте на њујоршкој берзи и неуобичајена појава да продавац мора за сваки барел да доплати купцу и 40 долара, изазвао је општу забуну, а у неким круговима и панику. Како је корона пореметила планове спекуланата који су планирали да се за кратко време обогате на ценама нафте, коментарише Љубинка Милинчић, главни уредник Спутњика.

„Као што је познато, цијене су нагло пале након што се на састанку ОПЕК+ Русија и Саудијска Арабија нису договориле око тога колико ће смањити производњу нафте. Русија је инсистирала на томе да се продужи ранији договор, а Саудијска Арабија да се смањи производња још више. Договора није било и истог тренутка су цијене нагло пале на око 40 долара, што је за, на примјер, руски буџет прихватљиво, док за арапски није, иако Арапи много јефтиније добијају нафту, јер је њихов буџет планиран на 80 долара“, каже Милинчићева.

Наша саговорница додаје да је упркос томе Саудијска Арабија наставила да продаје црно злато по ниској цени, чак дајући неуобичајене попусте. Па је, рецимо, на цијену од 40 долара давала попуст од 10 или 20 одсто, што је заинтересовало берзанске спекуланте, јер је нафта, за разлику од гаса, спекулативна роба. Нафта може да се чува, па се купује на берзи онда кад је јефтино, складишти се и продаје онда кад је скупо.

Спекуланти су врло брзо напунили складишта у очекивању да се двије кључне земље произвођачи договоре око цијене. То се и догодило на новом састанку, десетак дана после првог, али нови договор није утицао на цијене.

Корона помрсила рачун спекулантима

„Рачуницу је помрсио корона вирус, привреда у цијелом свијету је заустављена. Одједном не ради привреда, не ради индустрија, чак ни грејања нема јер је лијепо вријеме у Европи. Нафта никоме не треба. Све је мање слободних складишта, а ако се и нађу, цијена складиштења је веома висока“, каже Милинчићева и додаје да су мајски фјучерси (уговори са продавцем који предвиђају да се у тренутку доспећа мора повући купљена нафта) доспјели 21. априла.

Зато су спекуланти пожурили да се ослободе купљене нафте. То је разлог што цијена која је за четрдесет долара у минусу није нереална. То је и даље мање него што би власник платио складиштење. Берза понекад живи одвојено од реалног свијета и уобичајено је да се, кад се деси нешто овако ванредно, она затвара, да би се у нормалнијим условима поново отворила. Зашто то није урађено и у овом случају, остаје да се нагађа.

Кад привреда проради, порашће и цијена нафте

У сваком случају, берза се током ноћи опоравила, цијена нафте је и даље ниска, али више није негативна.

Милинчићева истиче да је „нафтни удар“ погодио само америчку нафту из шкриљаца. У исто вријеме, нафта 40 „Уралс“ и „Брент“ продавале су се по око 25 долара. Сада се већ тргује јунским фјучерсима, који доспевају у мају. Они се већ јуче и данас продају по 25 и 26 долара. То јесте ниска, али није негативна цијена. Шта ће даље бити, зависи од тога да ли ће привреда почети да се опоравља.

„Уколико привреда проради као што се очекује јер видимо да по цијелом свијету почињу протести људи који хоће да се врате на посао јер се боје се за будућност. Све се више чује парола „Више волим да умрем од короне него од глади“. Оног момента кад привреда проради, нафта ће поново бити потребна, и полако ће све почети да се враћа, колико толико у нормалу. Нико не очекује да ће нафта бити 100 долара ни сјутра ни прекосјутра, али ако се до краја године врати на 50, 60 долара, биће то велика ствар и знак да је човјек побиједио вирус који је успио да поремети цио свијет“, закључује Милинчићева.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: