Шта спаја Републику Српску и Мађарску?

„Нема стабилног Балкана без Срба, српска нација је кључна за Балкан, а БиХ се не може стабилизовати без Срба”, речи су Виктора Орбана које је мађарски премијер изрекао крајем минуле године, а које делом одсликавају разлоге због којих исход избора у Србији није једини који би се могао допасти властима у Бањалуци.

Убедљива победа Орбана могла би измамити осмех на лице званичницима у РС, али би се, с друге стране, због добрих резултата које је на недавним изборима остварила партија мађарског премијера Фидес могли намрштити у Сарајеву. Не само због тога што је мађарски премијер већ у изборној ноћи помињао Србе – с којима Будимпешта има све тешње везе – већ и због односа којима многи покушавају да докуче позадину. Блискост власти у Будимпешти с онима у Бањалуци узнапредовали су до мере да се мађарски премијер донекле усамљено испрсио у заштити српских званичника и мимо жеље Берлина и Вашингтона предњачио међу онима који су осујетили план за увођење санкција лидеру највеће српске партије у БиХ Милораду Додику, које су му биле припремљене због политике коју заступа у односима са Сарајевом.

Додиков саветник Радован Ковачевић рекао је за „Политику” да добре везе између РС и Мађарске постоје пре свега због свеукупно добрих мађарско-српских односа.

„Односи су напредовали у последње време, знамо да постоје веома добри односи између Орбана и Вучића. Сем тога, Додик и Орбан се добро разумеју пре свега јер воде аутономну политику, коју не бих назвао ни националном ни суверенистичком, већ оном која интерес својих народа ставља испред свега”, рекао је Ковачевић и прецизирао да Мађарску занима и регионална стабилност.

„РС није далеко од Мађарске, која Српску види као кључног партнера на овом простору и као фактор који треба да допринесе миру и развоју целокупног региона”, истакао је Ковачевић.

Упркос негодовању из Брисела, Орбан је минуле године дошао у Лакташе, док шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто колегама у Европској унији понавља да са Додиком треба разговарати у Бањалуци, а не о њему с висине и из даљине разглабати у Бриселу.

Да ли Орбана и Додика зближава сличан темперамент и сентимент, то јест анимозитет који гаје према такозваним либералним вредностима, што се могло наслутити по аплаузима које је српски члан Председништва БиХ добио у Будимпешти када је говорио о традиционалним вредностима и потреби очувања породице као стуба друштва на скупу који је у сарајевским медијима описан као контроверзно окупљање десничара, а на ком су се, како се извештавало, чуле и „антиевропске поруке”.

Јесу ли онда оправдане анализе по којима Орбана можда брине нарастајући утицај исламског фактора у БиХ, али и ЕУ, због којих су га поједини кругови називали десничарем, па и исламофобом, посебно због ставова мађарског премијера према мигрантској кризи и „бризи за хришћанску Европу”, па су се везе са Додиком наметнуле као логичан след подршке политичким снагама и истомишљеницима које у суседству и дворишту Мађарске брину слични проблеми.

Такве процене одбацује професор са Факултета политичких наука у Бањалуци Жељко Будимир, који за „Политику” прича како Мађарска има нешто другачији приступ према ЕУ и наводи како се та земља с дугом историјом и искуством на Балкану од почетка другачије опходи и према земљама које су на границама уније – РС и БиХ, Србији, Црној Гори и Северној Македонији.

„Мађарска је из безбедносних и економских разлога директно заинтересована за наш регион, за разлику од неких удаљенијих земља. Добри лични односи између Орбана, Вучића и Додика су свакако веома важни за те односе. Мађарска се показује као неко ко принципијелно подржава Дејтонски споразум и БиХ, и ставове да се до решења у БиХ дође дијалогом и консензусом јер су стабилна БиХ и Балкан велики интерес Мађарске, која се труди да, подржавајући међународно право, обезбеди да у дугорочној перспективи елиминише могућност прелевања политичке и економске нестабилности”, истакао је Будимир.

„Нема ту никакве завере, Будимпешта поштује све актере у БиХ, за разлику од неких политика из Европе које политику заснивају на идеолошким обрасцима и желе да БиХ уреде као грађанску земљу. То погодује само једној страни у БиХ, која се представља као наводни носилац тог грађанског концепта, а која у ствари жели бошњачку националну државу са снажним исламским елементом”, истакао је Будимир.

С друге стране, политичка аналитичарка Тања Топић једину видљиву и разумљиву везу проналази у вредносном систему који деле Орбан и Додик, што, како је навела „укључује владање чврстом руком, ауторитарну свест, нетрпељивост према одређеним религијским скупинама, однос према медијима и слободи изражавања”. Она за наш лист каже како се о пословним везама засад може само спекулисати јер обећаних 50 милиона евра „још виси у ваздуху” као и „нагађања о неким енергетским комбинацијама”.

Професор са ФПН-а у Бањалуци Милош Шолаја сматра да је позадина добрих односа РС и Мађарске доминантно економске природе. Шолаја за наш лист истиче да економију прати и политика, али да Мађарску занимају добри односи с целом БиХ. „Та сарадња због природе уређења БиХ нешто једноставније иде са РС, па постоји потреба Будимпеште да Српској да на значају, уз услов да се све креће у оквирима ’Дејтона’. Економска сарадња је нарочито важна док слушамо о кризи, а све се чешће помиње и рецесија. На све то долази и оружани конфликт у Украјини, па је изгледно да су у РС и Будимпешти свесни да у постојећој стварности свака инвестиција доноси обострану корист”, рекао је Шолаја.

Младен Кременовић, Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: