Šta su snovi i beskrajne želje kad život pada kao tihi san

Elegija

Hladna je jesen i sumorno veče,
Nad pustim poljem razastire mrak,
A studen vetar sa uvelim lišćem,
Talasa, seče magloviti zrak.

I nigde zraka od života nema,
Proletnji davno izumro je kras;
Kišica sipi… A iz sela malog,
Večernjeg zvona razleže se glas.

I strahom srce učas se pritaji,
Gledajuć mutno na jesenji dan,
Ah, šta su snovi i beskrajne želje,
Kad život pada kao tihi san!

*

Aleksandar Puškin

Pročitajte još:

Mjesto da je ljube kao kolač slavski, dali bi za grumen zlata rodnu grudu, a za malo vlasti – i Hram Svetosavski!