Шта треба да уради нова коалициона влада Црне Горе

Пише: Душко Кнежевић, председник Универзитета Медитеран и председник Атлас Групе за Euronews:

Када човек влада деценијама, њихов губитак моћи је увек неочекиван док се не догоди. У Црној Гори је у недељу председник Мило Ђукановић – на власти са својом странком скоро 30 година – изгубио на парламентарним изборима. То је први пут у историји да је Демократска Партија Социјалиста поражена.

Након тако дуге владавине, мораће да се деси транзициони процес. Све могућности сада стоје испред нове коалиционе владе; мада морају бити свесни и ризика који им предстоје.

Део разлога због ког је Ђукановићева странка могла да се задржи на власти била је Дјукановићева способност да игра на карту страха Запада од руског утицаја. Представљајући се као западњачки реформатор, жигосао је опозицију да је орјентисана према Истоку, са намером да задобије подршку западних држава, док су оне затварале очи пред његовом широко распрострањеном корупцијом и изборном преваром.

Нова коалициона влада је одлучна у томе да разбије мит који је он направио. Договор између лидера три странке је јуче открио да се залажу за оснажење и унапређење сарадње са НАТО-ом. У комбинацији са претходним објавама о убрзању процеса придружења ЕУ, Ђукановићеве тврдње су оповргнуте.

Током преговора о приступању Црне Горе 2017. године НАТО-у, Америка је чланове црногорских обавјештајних служби идентификовала као руске оперативце. Захтевали су њихово уклањање. Ђукановић је послушао, али не како се очекивало: једноставно их је пребацио из снага државне безбедности на високе положаје у државној полицији.

Заузимање озбиљног става у вези уклањања ових утицаја у државним институцијама биће снажна порука западним савезницима о постојању намере. Такође ће њихова сарадња бити од користи приликом реформе тих институција. Али да би, у потпуности, председника померила са црногорских полуга моћи, коалицији ће бити потребна највећа могућа већина коју може да прикупи.

Ако је гласање у недељу значило нешто, то је било збацивање дискредитованог и корумпираног режима. Они који су већ у коалицији су већ отворени за договор са мањим мањинским странкама. Тренутно групу формално чине четири странке. То им даје 41 место у кући са 81. Више се може се и мора додати како би ефикасно кроз парламент биле постигнуте суштинске промене.

Друго, коалиција мора да повуче верски закон који је на крају значио Ђукановићев пад. Изгласан у парламенту прошлог децембра, контроверзни закон покренуо је највеће протесте у земљи. Ипак, након што је умањен утицај осталих делова цивилног друштва – посебно медија и НВО – Православна црква је била једини преостали стуб опозиције који се још увек могао ујединити грађане.

Тако су људи и учинили. Закон је предвиђао поновно успостављање црквене имовине као државне имовине. Ипак, јединствени фронт је настао: придружио се следбеницима цркве, они који су бринули о слободи вероисповести, имовинским правима и уставу Црне Горе, окупили су се у знак протеста против закона и председника.

Укидање закона вратиће им слободу да у миру следе своју религију. Тада исцељење које постоји између верског расцепа и етничких група – које је Ђукановић деценијама делио као своју изборну стратегију – може почети.

Треће, мора се ухватити у коштац са проблемом заробљених институција и корупцијом. Требало би покренути истражну комисију која би открила размере крађе у Ђукановићевој администрацији. Земља треба да затвори поглавље пљачке, слично као што су људи Малезије открили размере скандала 1МДБ. Истражујући деценије крађе државе нова администрација ће истовремено решити основни узрок недостатка страних директних инвестиција: озбиљног недостатка поверења међународних финансијера у владавину закона.

Потреба за новим инвестицијама је хитна: брзо деловање је неопходно због радних места, економије и јавног дуга.

Најпре, нова влада мора да обезбеди одговарајућу заштиту и мере подршке за грађане и мала предузећа који пате од последица коронавируса и лоше владавине – нешто што је Ђукановић одбио да учини, иако је држао све полуге моћи до избора.

Туристичка индустрија – која обезбеђује десетине хиљада радних места – погођена је не само мерама коронавируса, већ и националистичком и арбитрарном одлуком да се забрани улазак у земљу грађанима Србије. Ово се мора преокренути, а наши пријатељи поново дочекати, за добробит добросуседства и економије.

Средњерочни и дугорочни зајмови се морају смањити. Пројекти као што су кинески “пут за нигде” треба да буду поново размотрени – ако је неопходно – окончани и замењени пројектима који су повољнији за јавност и јавну касу.

Упркос променама у парламенту, Ђукановић ће, међутим, и даље бити председник. Сада ће нова влада имати пресудну улогу у његовом позивању на одговорност. Мора осигурати да председник не користи свој положај за стицање имунитета од корупције за коју ће морати да одговара.

Ера се приближила крају у црногорској политичкој историји. Пробијен је монопол моћи – заувек. Али код односа снага између парламента, председништва и државних институција, још увек има много маневарског простора. Ђукановић је оволико издржао на власти јер је био лукав. Нова коалиција мора препознати да прави изазов тек почиње.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: