Станове неће имати ко да купи: Нова стратегија српских грађевинара

Станоградња у Београду и Србији претходне две године пробија све границе и обара рекорде из златног периода СФРЈ. Само током 2020. године завршено је 25.360 станова, а значајан део од ових инвестиција, на име накнада и такси попунио је републичку и градску касу. Дугорочно гледано, демографски пад утицаће негативно на ову грану економије.
Залет грађевинске индустрије покренуо је и друге гране привреде. Међутим, за пар година, када се попуне предвиђене локације за изградњу, биће задовољена „глад“ за стамбеним квадратима. Највећи број изграђених квадрата је у Београду, где је реално за пар година да се преокрене ситуација на тржишту, па уместо велике потражње, буде вишак квадрата.
Наиме, према званичним подацима, прошле године у Београд се доселило 43.428 особа, а одселило 38.652, што је на годишњем нивоу плус од 4.866 људи. Та бројка је недовољна да се попуни празнина између броја умрлих (25.526) и рођених (17.236), преноси Спутњик.

Овај сценарио може имати штетну слику на целу економију. Према речима Марка Стојчића, главног градског урбанисте, Град Београд је пронашао модел како да амортизује пад у приходима, као и да задржи механизацију на градилиштима.
„Ово је историјски тренутак, имамо највећи степен изградње стамбених објеката у историји. То је економски носилац развоја не само Београда, него целе Србије, а престоница чини 41 одсто целе економије државе“, за Спутњик говори Стојчић, указујући на потенцијална проблем у будућности.

„У овом тренутку на тржишту постоји потражња за становима, нарочито за оним јефтинијим. Међутим, због недовољног број становника, станоградња ће по природи ствари у наредним годинама да се успори. У том случају, Град Београд има спремну стратегију за наредне деценије. Следеће године доносимо нови Генерални урбанистички план, који ће ударити темеље развоја престонице до 2041. године“, наводи он.

Нове зоне где ће стварати интелектуални производи

Према његовим речима, у плану је да се урбано оживи Макишко поље, Блок 18, зона око фабрике ИМТ, као и сама фабрика ИМТ.“Ту се планира густа изградња, и све то ће учинити да имамо јасну слику, да је потребно променити правац од чега ће живети Град Београд у економском смислу“, објашњава Стојчић.
Док се буду те локације попуњавале, престоница планира да празне грађевинске парцеле промене намену – градиће се објекти где ће стварати интелектуални производи.
„Зидаће се већи број факултета, установа културе. Идеја је када одшколујемо нову интелектуалну елиту, да омогућимо да се изгради велики број пословних хабова, пословних и инжењерских заједница. Са новим, модерним факултетима привлачимо не само студенте из Србије, већ и оне из земаља региона и других удаљених држава“, каже саговорник Спутњика.
Према његовим речима, млади људи, када заврше факултете, имаће услове да остану Београду, и стварају интелектуални производ. Нешто слично је претходне деценије урадио Берлин, који је данас лидер у Европи када су интелектуални производи у питању.
„Желимо да спречимо одлазак младих људи. Да би их задржали, Београд правимо хуманијим местом за живот. Изградњом метроа, убрзавамо комуникацију, смањујемо број аутомобила. Граде се нови паркови, рекреативне површине, формирамо урбане шуме. Са новим установама културе, живот у великом граду постаје још хуманији“, наводи Стојчић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: