Стари Арбат и даље чува дух старе Москве

Стари Арбат је једна од најстаријих московских улица, која и данас чува дух прошлих времена. Сматра се симболом престонице готово исто као Кремљ, Црвени трг и Црква Василија Блаженог. Овде су живјеле московска аристократија и интелигенција, као и совјетска елита.

Арбат је познат још од 16. вијека, од времена владавине Ивана Грозног. Дуго су ту живеле занатлије и трговци, а били су ту базирани и цареви војници.

Велики московски пожар 1812. године драстично је промијенио изглед Арбата — на мјесту некад дрвених кућа племићи су сазидали себи виле.

Овдје је живио и највећи руски пјесник Александар Пушкин. Преко пута куће у којој је становао, постављена је и скулптура која представља тренутак када је Пушкин после венчања у цркви у изнајмљен стан на Арбату довео своју младу жену Наталију Гончарову.

Наталији је у тренутку вјенчања било 18 година, а Пушкину 31. Само шест година касније пјесник је преминуо од рана задобијених у двобоју с француским племићем Дантесом бранећи њену част.

Пушкин и Гончарова су овде провели прва три мјесеца свог брачног живота, а потом су се одселили у Царско Село код Петербурга.

Касније је стан у коме је живео Пушкин изнајмио и млађи брат Петра Чајковског, а чувени композитор је овде често долазио и ноћевао.

Један од симбола московског Арбата је и ресторан „Праг“ из касног 17. Вијека. Цијелу зграду је трговац Семјон Тарарикин  освојио у партији билијара и ту је направио један од најотменијих ресторана у Москви.

„Праг“ је постао омиљено мјесто интелигенције и боема. Овдје је Антон Чехов прославио премијеру свог „Галеба“, Лав Толстој је овде читао поглавља из свог романа „Ускрснуће“, а Иља Рјепин је одржао банкет како би прославио рестаурацију своје слике „Иван Грозни и његов син“, коју је 1913. на три места пробио ножем извесни Абрам Балашов, јер није био задовољан како је приказан цар. Ту су навраћали и Буњин, Горки, Јесењин и други знаменити људи.

Управо овдје је настала и чувена чоколадна торта „Праг“, веома популарна у Русији још од совјетског доба.

Свако здање на Старом Арбату има своју историју и причу. Улица је одувијек одисала неком посебном атмосфером. Била је пуна књижара, радњица и тезгица, где су арбатске љепотице куповале француску козметику, парфеме и обућу. Данас је то стециште уличних музичара и сликара, омиљено мјесто Московљана и туриста.

На Старом Арбату се налази велики број музеја, позоришта, ресторана, кафића и сувенирница.

(Спутњик)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: