Стари континет маргинализован и „патетичан“! САД гаје презир према Европи и њеном „шлепању“?

Некада је Европа била центар свијета – сила која је доминирала политиком, економијом и културом. Данас, она је само сјенка своје прошлости, испуњена бирократама у Бриселу који се више брину о „зеленим политикама“ него о сопственој безбједности. Дакле, како је дошло до овога? Како је Европа од силе која је владала свијетом дошла до тачке у којој је маргинализована на глобалној сцени?

Џеј Ди Венс: Једноставно мрзим да поново спасавам Европу

Недавна цурења информација из администрације предсједника САД-а Доналда Трампа открила су дубоко неповјерење и презир према европским савезницима. Ови инциденти указују на то да САД све више доводе у питање своју улогу у одбрани Европе и њен значај у глобалној политици. ​

Одломци из тајног групног разговора између Tрампових чланова администрације, које је видио главни уредник часописа The Atlantic Џефри Голдберг, показали су презир према Европи код неких високих америчких званичника. Према Голдбергу, који је у понедељак објавио изводе из ћаскања, налог идентификован као амерички потпредсједник Џеј Ди Венс написао је: „Једноставно мрзим да поново спасавам Европу“. Други корисник, за кога се каже да је амерички министар одбране Пит Хегсет је одговорио: „Потпредсjедниче, у потпуности дијелим ваше гађење према европском шлепању. ПАТЕТИЧНО је.“

По питању слабљења Европе огласио се и бивши генерал совјетске тајне службе КГБ. Он је истакао да би Русија, Кина и Сједињене Америчке Државе могле формирати нови глобални поредак који ће Европу оставити на маргини, уколико званичници Старог континента не реагују на вријеме, упозорио је бивши генерал  КГБ Јевгениј Савостјанов.

У интервјуу за италијански „Corriere della Sera“, Савостјанов је нагласио да Европа мора „што прије да се пробуди“ или ће ризиковати да падне у безначајност. Он тврди да тренутни преговори између Доналда Трампа и Владимира Путина могу довести до договора који би Европу потпуно заобишли.

У посљедњим годинама, Европа се суочава са све већом маргинализацијом на глобалној сцени. Унутрашње подјеле, економски изазови и зависност од спољних сила довели су до слабљења њеног утицаја. Истовремено, други глобални актери попут Сједињених Држава, Русије и Кине преузимају иницијативу у обликовању међународних односа.

Масовна миграција и унутрашња дестабилизација

Деценије отворених граница довеле су до демографске кризе и културног сукоба унутар Европе. Умјесто да се баве реалним питањима као што је економија, европске елите су се усмјериле на одржавање „мултикултуралне хармоније“, што је за резултат имало све већи јаз између старосједилачког становништва и новопридошлих заједница. Криминал, нестабилност и паралелна друштва постају све већи проблем. Тако се, подсјећамо, захваљујући Илону Маску на политички дневни ред вратио скандал сексуалног злостављања дjеце који је открио како су банде, углавном пакистанских мушкараца, прије више од једне деценије силовали младе дјевојке, готово искључиво бијеле расе, на простору Велике Британије. 

Why is Starmer harboring known terrorists? https://t.co/ryxjb5C4sc

— Elon Musk (@elonmusk) January 10, 2025

По ријечима директора организације младих муслимана Фондације Рамазан Мохамед Шафик, полиција није довољно агресивно водила овај случај из страха да се то не окарактерише као расистичко поступање због опсесије „доктрином политичке коректности“.

Њемачка – економски гигант у паду

Њемачка, некада мотор европске економије, сада се суочава са рецесијом, слабом индустријском производњом и масовним одливом компанија које траже повољније услове у иностранству. Политика затварања нуклеарних електрана и ослањања на нестабилне изворе енергије довела је до раста трошкова производње и пада конкурентности. Унутрашња политичка нестабилност, уз растуће незадовољство грађана због миграционих политика и економских проблема, чини Њемачку симболом пропадања европског модела.

Управо су резултати савезних избора у Њемачкој одржаних 2025. године показали незадовољство грађана економским изазовима, енергетском кризом и миграционом политиком. Њемачка подршка десничарским опцијама значајно је порасла, јер њемачки народ вјерује да је политика десних опција оно што би могло Њемачку извући из економске и миграционе кризе.  Формирање коалиционе владе било је изазовно због фрагментисаности политичког пејзажа. Након вишенедјељних преговора, постигнут је коалициони споразум између традиционалних странака и нових политичких снага, међутим, јасно је да је ова коалиција нестабилна​.

Црна Гора жуди за Европом

Челник Уједињене Црне Горе Горан Даниловић недавно је коментарисао скандалозне ставове хрватског министра спољних послова Гордана Грлића Радмана који упорно негира и релативизује ратни злочин почињен у Лори, гдје је страдало 14 припадника никшићко-шавничке групе, а што се у појединим круговима посматра и као мали Јасеновац, имавши у виду страхоте које су хрватски домобрани чинили над логорашима.

Даниловић је казао да хрватски министар пред очима цијеле јавности, пред доказима и породицама које су изгубиле своје синове, каже да тамо није нико убијен – и то није логор. Предсједник Уједињене напомиње да је, очигледно, један од разлога зашто наша власт нема храбрости да одговори на тако срамну изјаву, то што жуде за Европском унијом и спремни су да због тога прећуте и највеће лажи и ругања званичника једне мале државе која је чланица ове Уније.

Ако је Европа у паду, зашто би се Црна Гора везала за тај брод који тоне? Европска унија више није оно што је била – умјесто економског просперитета, нуди бирократију, наметнуте вриједности и губитак суверенитета. Црна Гора би требала размотрити алтернативе, укључујући јачање веза с економски перспективнијим партнерима и заштиту сопствених интереса.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: