Стега: Црногорца издајника предајемо проклетству ”како злочестиваго Вука Бранковића
Манастир Стањевићи
На данашњи дан, 6. августу 1796, на Цетињу Скупштина црногорских старјешина изгласала „Стегу“, први писани законски акт у Црној Гори, којим је изражен општецрногорски карактер ослободилачке борбе против Турака. Ускоро је формиран и централни орган власти – Правитељство суда црногорског и брдског и изгласан први црногорски закон који, заједно са „Стегом“, чине политичку платформу за стварање црногорске државе.
Његовом усвајању претходила је Стега (заклетва), која је била нека врста преамбуле за будући црногорски Законик који је 1803. године допуњен са још 17 чланова.
Ево подјсећања на тај историјски документ
Законска стега
Во имја пресвјатија јединосушчнија и јединославнија приснопоклањаемија и нераздјелнија втријех ипостасјех животворјашчија Троици, отца и сина и св. духа – Амин.
Ми главари и старјешине и вес збор Црногорскога обшчества, будући днес собрани на једино мисто, видећи што Турци ваздашњи христијанскога рода непријатељи собирајут војску и чине све војничке приправе радећи ден и ноћ јавнијем и тајнијем начином како би нас и нашу браћу Брђане разурили и под своју власт и тиранство подложили и дјецу нашу у вјечну невољу и робство затворили и под жестоки јарам порабошченија поставили; тога ради сви јединокупно и договорно рекосмо и темељито стабилисмо и утврдисмо како ниже сего изговара:
Прво
Призивајући пресвјатое имја Господа Бога вседржитеља у помоћ и нашу, друг другу, племе племену, нахија нахији тврду и чисту вјеру и ријеч од чести и поштења дадосмо да се издати и преварити међу собом нећемо.
Друго
Рекосмо и заклетвом утврдисмо да ђе гођ би непријатељ окренуо и на коју би страну на нас и на нашу браћу Брђане ударио да хоћемо један другоме бити у помоћ и за благочестиву вјеру нашу христијанску војевати и своју крв пролити и љубезно отечество и дражајшују вољност и слободу зашчишчати; цркви свјатија и монастири и доме наше, жене и ђецу нашу с помошчиу всесиланго втроицје славимаго Бога оружјем нашим бранити.
Треће
От дневи данашњега и унаприед ако би се наша који Црногорац, оли које село, али племе, или која нахија, да буде издајник јавнијем или потајнијем начином, таквога сви јединогласно предаемо вјечноме проклетству како Јуду предатеља Господња и како злочестиваго Вука Бранковића, који издаде Србље на Косово и вјечну мрзост и проклетство от народа на себе привлече и от милости божје отпаде, и таквога брацкога и христијанскога крвника и издајника, који би се наша, не само што вјечноме проклетству предасмо и рекосмо да га буде анатема и да јест пред Богом сиго свјета и будушчаго одговорник за све што би зла и приеваром и издајом учинио, него и крв наша на њега и на чада његова от земљи на небо, јако же Авала да во пијет и да останет како кров Христа спаситеља нашего народ Јеврејски.
Четврто
Таквога издајника увијек от сабора и обшчества нашега отлучисмо да чести и пошчења нема него он и род његов да останет во вјек у срамоту и безчест, како издајник вјере и закона и хулитељ имена Божија и крвник свега нашега народа, и ако би Бог у наше вријеме уздигнуо и послао кога гођ овом земљом управљати и владати, али послије нас у вријеме наше ђеце и насљедника; то ми таквому господину и ђеци нашој остављамо ово писмо за изглед, да и у то вријиме и во вјек ови издајник и његов род да немају чести ни пошчења ни остале милости никакве, него да будет како род клетвопреступни и пријеварни, у ненавист свакому и мерзост.
Пето
Све ово вишеписано договорно рекосмо и нашом заклетвом утврдисмо, цјелујући честни и животворјашчи крест и свјетое Евангелие и својеручно подписасмо и кресте који писат не умјесмо нашијема рукама учинисмо.
Шесто
И свака нахија да прими и узме поједно писмо, које хоће држати у своје руке, да се находи от рода у род, а у Митрополији једно остависмо, које има бит сахрањено међу Грамате и хрисовуље царске и свакому царско.му, краљевскому али принцискому двору и посланику приказано.
Јован Радоњић, црногорски губернатор, сердар Јово Петровић, кнез Вуко Богдановић и остали сви главари од све Црне Горе.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Бранковић тако звани издајник, а са друге стране масон и злочинац „александар карађођевић“, тако звани херој (лажан) и велики Србин (лажан), а овај други је издао све што се могло издати у име анти-српске расистичке идеологије под именом „Југославизам“, од убиство српске државе, малтене својим акцијама о побратимство са „хрватима и бошњацима“ је директно и индиректно одговоран за биолошки нестанак Срба у НДX, до робство српског народа све до 1991 када је отворио булевар за тоталитарну анти-српску политику Јосипа Броза све до до краја те сулудне анти-српске државе. Ко је овде херој а ко је издајник, просто је видети и таргетирати правог издајника и заувек га избацити из српског памћење.
Треба их и мртве осудити за лаж и клевету и нека је срам наш народ, јер је Вук Бранковић један од највећих јунака у Косовском боју и уопште, а борио се пуних 10 година и то једини против Турака. Умро је у њиховом казамату. Треба хитно избацити из књига и уџбеника такву гнусну лаж о овом јунаку. Па нам крива Америка, срам било све такве, ми смо сами уништили своју историју. У Боју на Косову смо побиједили, зауставили најезду Турака за извјесно вријеме, за више од пола вијека и спасили Европу, што се може пронаћи у тајним турским документима, па хајде у најгорем случају је било неријешено, а неписмени гуслар нам је подметнуо по нечијем налогу ( вјероватно за неколико дуката од Турака) неистину и лаж. И опет нам је крив свијет за наше промашаје, Треба историју исправити и дјецу учити истини и јунаштву.