Стејт департмент о Црној Гори: Корупција значајан проблем, влада није ефикасно примјењивала закон…

У Црној Гори је током 2023. године није било значајних промјена када је ријеч о стању људских права, оцијенио је амерички Стејт департмент у новом извјештају.

Као значајна кршења права између осталог су наведени кредибилни извјештаји о тортури или окрутном, нехуманом или деградирајућем третману или кажњавању за које су одговорни владини званичници, затим озбиљни проблеми за независношћу правосуђа, озбиљна ограничења на слободу изражавања – укључујући пријетње насиљем против новинара, озбиљна корупција у влади, раширено родно насиље, трафикинг људима, кривична дјела насиља или пријетњи насиљем против припадника ЛГБТQ+ заједнице, те постојање најгорих облика дјечејег рада.

„Влада је предузела ограничене кредибилне кораке да идентификује и казни званичнике који су можда кршили људска права“, наводи се у извјештају.

Оцјењује се да влада није поштовала независност и непристрасност правосуђа, иако је то предвиђено Уставом и законима.

„Поједине невладине и међународне организације и правни експерти тврдили су да су на тужиоце и судије утицали политички притисак, корупција и непотизам. Процес именовања судија и тужиоца био је исполитизован“, наглашава се у извјештају.

Наводи се и да је корупција била значајан проблем у земљи, а да влада није ефикасно примјењивала закон који предвиђа кривично кажњавање случајева корупције међу званичницима.

Стејт департмент наводи да је Специјално државно тужилаштво гонило случајеве организованог криминала и корупције и да је са Специјалним полицијским одјељењем предузело низ акција током 2023. против високих званичника, укључујући „хапшења или подизања оптужница за злоупотребу положаја, стварање криминалне организације и трговину дрогом“.

Према извјештају, избори у Црној Гори су углавном били фер и није било злоупотреба и неправилности.

Подсјећа се на извјештај ОДИХР-а о два круга предсједничких избора прошле године у којем се наводи да су били конкурентни и адекванто спроведени, с поштовањем основних слобода током кампање, али да су политизација и недостатак инклузивности у процесу регистрације кандидата смањили јавно повјерење.

Посматрачи су, како се подсјећа, регистровали оштру реторику кандидата и навели да пристрасно извјештавање неких медија о кампањи није допринијело капацитету бирача да донесу добро информисане одлуке.

Такође, оцјењује се да су парламентарни избори такође били конкурентни и добро споведени, упркос томе то су „одржани у контексту институционалне и уставне кризе“.

Стејт департмент оцјењује да су странке, које су биле дио владе премијера Дритана Абазовића, наставиле „ранију традицију коришћења државне управе и државних компанија за партијско запошљавање“.

„Према невладним организацијама, политички лидери сматрали су запошљавање у државним компанијама и службама централне и локалних влада као значајни ресурс који може да се искористи за утицај на будућим локалним и националним изборима“, наводи се у извјештају.

Подсјећа се и на одлуку Државне изборне комисије (ДИК) да одбије предсједничку кандидатуру лидера Покрета Европа сад Милојка Спајића, због питања да ли испуњава услове које се тичу боравка и држављанства, али да су невладине организације и правни експерти то одбацили као политички мотивисани потез ДИК-а.

Стејт департмент наводи да нема извјештаја да су влада или њени агенти починили произвољна или незаконита убиства, нити има извјештаја о нестанцима који су повезани са властима.

Акција за људска права и друге невладине организације за људска права, како се истиче у извјештају, критиковали су недостатак напретка у влади када је ријеч о кривичном гоњењу ратних злочина, као и признавању жртава и одштети.

Било је и кредибилних извјештаја да су владини званичници примјењивали тортуру и друге окрутне, нехумане или деградирајуће третмане и казне, иако је то забрањено Уставом и законима док је Црна Гора потписница и Европске конвенције о људским правима, наводи Стејт департмент, позивајући се на извјештаје истакнутих невладиних организација о полицијској тортури осумњичених и пребијањима у затворима и притворним центрима широм земље.

У извјештају Стејт департмента наводи се да је влада кривично гонила неке полицајце и затворске чуваре због прекорачења овлашћења, али да је било одлагања у тим судским процесима, те да неки кривични процеси нису резултирали великим казнама. Акција за људска права, како се наводи, примила је извјештаје да је употреба тортуре резултирала тешким физичким или менталним повредама и патњама.

Истиче се да су услови у затворима и притворима били лоши због пренатрпаности и ограниченог приступа здравственој њези, а да је насиље међу затвореницима стални проблем. Према извјештајима, на које се позива Стејт департмент, насиље у затвору приписује се дугогодишњем конфликту двије највеће организоване криминалне групе у земљи са којима су, према неким оптужбама, сарађивали запослени у затвору.

Према Стејт департменту, некажњивост је проблем у безбједносним снагама, нарочито међу полицајцима и затворским званичницима, и томе доприносе корупција, нетранспарентност, недостатак капацитета надзорних тијела и политички утицај над тужиоцима и званичницима у Управи полиције и Министарству унутрашњих послова.

У извјештају се такође указује на тврдње организација за људска права да су власти биле умијешане у нелеголано прислушкивање и надзор, иако је то забрањено Уставом и законима. Подсјећа се да је неколико пута, наводно из здравствених разлога, одлагано суђење бившем директору Агенције за националну безбједност Дејану Перуничићу, који је оптужен за злоупотребу положаја, нелегално прислушкивање неколико опозиционих лидера, бившег специјалног тужиоца, митрополита Српске православне цркве и двоје новинара који су критиковали бившу владу.

Када је ријеч о слободи изражавања, укључујући и медија, Стејт департмент оцијењује да је влада то углавном поштовала, али да ту слободу „подрива растући тренд говора мржње, вербалних пријетњи и увреда против новинара и грађанских активиста, таргетирање критички настројених медија и неријешени напади на новинаре“.

Сами медији, како се оцјењује у извјештају, изражавали су разне политичке и друштвене ставове и између осталог критиковали владу.

Истиче се и случај професора Факултета за црногорски језик и књижевосност Бобана Батрићевића против којег је затражено покретање судског процеса зато што је у ауторском чланку за портал Антена М критиковао СПЦ. Батрићевић је оптужен да је прекршио Закон о јавном реду и миру зато што је у чланку рекао да свештеници СПЦ “шире српски национализам, мржњу и ксенофобију” и да дугорочно, СПЦ уништава мултиетничку и мултивјерску Црну Гору и црногорски национални, културни и територијални идентитет”, подсјећа се у извјештају.

Стејт департмент оцјењује и да нема извјештаја да је влада користила насиље против медија, али да су неријешени напади из претходних година допринијели атмосфери застрашивања.

Подсјећа се да су про-опозициони медији и цивилни сектор критиковали тадашњег премијера Дритана Абазовића због неприкладног таргетирања медија који га критикују. Абазовић је, како се наводи, оптужио локалну Градску телевизију да “шири вјерску и етничку мржњу”, а приватни ТВ канал Е да је “у власништву „лидера организованог криминала“.

Предсједник Јаков Милатовић је слично оптужио „про-опозициони дневник Побједа“ да је повезан са криминалцима. Стејт департмент је навео у извјештају да је настављена истрага о убиству главног и одговорног уредника листа „Дан“ Душка Јовановића 2004. године, и да је у оквиру тог случаја испитана бивша предсједница Врховног суда Весна Меденица која је у вријеме убиства била врховна државна тужитељка.

Указано је и на напредак у истрази рањавања истраживачке новинарке дневника Вијести Оливере Лакић 2018. године и да је у том случају оптужено 14 појединаца.

Новинари су, како оцјењује Стејт департмент, били суочени са застрашивањем, пријетњама насиљем и нападима непознатих појединаца због свог извјештавања.

Издвајају се пријетње смрћу против уредника Антене М Дарка Шуковића и његове замјенице Милене Апрцовић, те пријетње против Љубомира Филиповића са портала ЦДМ.

Истиче се да је током 2023. године била на снази забрана руског РТ-а и Спутњика, донијета на основу владине одлуке да се усклади са ЕУ санкцијама, али да према наводима неким посматрача, међу којима је и Форензички дигитални центар Атлантског савјета Црне Горе, власти нису у потпуности примијениле одлуку Агенције за електронске медије (АЕМ) да се обустави емитовање или дистрибуирање програма оба руска државна медија, с обзиром на то да су и даље били доступни у земљи.

Стејт департмент у извјештају оцјењује да је породично насиље било дуготрајан и озбиљан проблем у свим заједницама, а да су према извјештајима НВО жртве суочавале са потешкоћама када је ријеч о процесуирању њихових случајева и да је то „промовисало атмосферу некажњивости“ за починиоце.

Реакција полиције је такође, како се наводи, била испод стандарда а полицајци су често савјетовали женама да „опросте својим нападачима“ или да не нанесу штету њиховим „изгледима за запошљавање“.

Стејт департмент је навео и да влада није ефикасно примјењивала законе који штите припаднике расних или етничких мањина против насиља, и да су Роми, Ашкалији и Египћани били „најрањивије жртве дискриминације“, те да је међу њима била највећа стопа сиромаштва. Албанци и Бошњаци су такође, како се наводи, често тврдили да су били жртве владине дискриминациије и да су економски запостављени.

Припадници ЛГБТQИ+ заједнице, како наводи Стејт департмент, уживали су одређени степен прихваћености у друштву, али су превладавали дискриминација и малтретирање. Такође, оцјењује се да особе са инвалидитетом нису имале једнак приступ образовању, здравственим услугама, јавним зградама и саобраћају.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: