Stidi se zemljo, kad ljudi nemaju srama

Upokojila se Milka Marinković, čiju su kuću u Raški, zagradili bahati vlasnici stovarišta, pregrađujući ogradom put, o čemu sam pisao prošle godine.

Ova hrabra žena se godinama borila sa opakom bolešću, nepravdom i lokalnom birokratijom. U četvrtak joj je pozlilo. Hitna pomoć nije uspela da priđe do kuće i pokuša da je adekvatno zbrine u zdravstvenoj ustanovi.

Iza nje je u toj izolaciji ostao oboleli suprug i nepokretna kćerka. Milki je pozlilo nakon saznanja da je presuda kojom je naloženo vlasniku stovarišta da ukloni ogradu preinačena u njegovu korist.

Sramotu lokalne samouprave i posrnulost pravosuđa, otupelost društva, učmalost građanske svesti…, najbolje ilustruje snimak na kom sanduk sa posmrtnim ostacima

U nastavku prenosimo tekst Miša Vujovića objavljen prošle godine

Raška: Put bez prava života

Učili smo da je Marko Kranjević, Turcima janjičarima, orao drumove da bio ih sprečio da prave zulume. Osmansko je odavno prošlo, ali neljudsko i dalje obitava u čovekovom rušilačkom nagonu da opogani sve čega se dotakne. Danas ne oru drumove ali se masovno ljudima preoravaju životi. Da se na putevima kraducka i krade znamo odavno.

Ali da se i danas oo urbanim sredinama pregrađuju putevi i prilazi komšijama to je još jedan segment sveopšte dekadencije društva. Slučaj iz Raške nije usamljen ali je po mnogo čemu jedinstven ne po nedelu, već i po nemoći vlasti da preduprede ovakve necivilizovane pojave.

Da je bahatost, osiljenih moćnika postala konstanta naših života potvrđuje slučaj bez presedana u Raški gde je pre tri meseca ogradom stovarišta “Janjić Komerc”, popregrađen put koji su Milka Marinković i njena porodica koristili 36 godina.
Tako je kuća u kojoj Milka živi sa mužem, dve kćerke, jednom nepokretnom i dvoje maloletne unučadi, ostala izolovana bez ikakvog prilaza. Ni za vatrogasce ili hitnu pomoć za ne daj Bože.
Sa jedne strane blokirana je prugom sa druge osionošću lokalnog biznismena, koji sada od opštine Raška, trvrde upućeni, očekuje ogromne pare za otkup parcele koja bi bila pretvorena u javnu površinu. Ili vratila nameni.

“Nakon 36 godina korišćenja ulice koja je jedini prilaz do moje kuće, pre tri meseca je postavljena ograda, bez obzira na sudsko rešenje da nam se ne sme uskratiti pravo na korišćenje tog jedinog prilaza kući. Obraćala sam se svim instancama opštine Raška, ali bez uspeha. Obavestili smo lokalne dopisnike beogradskih medija ali se niko nije usudio da bilo šta napiše o ovom slučaju”, kroz suze priča Milka navodeći da se oseća kao građanin drugog reda i da joj je praktično ograničena sloboda kretanja.

“Provlačimo se kao miševi kroz rupu da bi ušli u svoje dvorište”, rezignirano zaključuje vidno skrhana žena.
Ona ovom prilikom apeluje na državne organe, na medije, na sve ljude dobre volje da pomognu rešavanje ovog problema. Taoci nečije pohlepe i bezobrazluka, ali i inertnosti lokalnih vlasti su dve porodice, samohrana majka sa dvoje dece. Milka sa suprugom i njena kćerka invalid.
Na fotografijama se vidi ograda na ogradu, rupa kroz koju se provlače Marinkovići i nadasve bruka lokanih vlasti koje su pomenutoj firmi aminovale ovaj nezakoniti ali pre svega neljudski i neetički poduhvat. Janjić Komerc, polaže pravo nad putem, da li Marinkovići imaju pravo nad životom?
Ako i u čemu, ne kao ljudi, već živa bića, trebamo biti jedinstveni to je odupiranje svakoj vrsti nasilja.
NOVINARI ETO VAM TEMA! Gde ste?