ИН4С

ИН4С портал

Сто бисера највећег савременог српског пјесника

Књига опстаје упркос рачунарима и паметним телефонима. Исто тако, поезија се чита, упркос томе што на све стране можемо да чујемо како су песници одавно отпевали своје. Ово вечерас је један велики деманти целе те приче - рекао је академик Матија Бећковић
Sto

Матија Бећковић у Нишу, фото: Новости

Књига опстаје упркос рачунарима и паметним телефонима. Исто тако, поезија се чита, упркос томе што на све стране можемо да чујемо како су пјесници одавно отпјевали своје. Ово вечерас је један велики деманти цијеле те приче – рекао је академик Матија Бећковић госујући у нишком Народном позоришту гдје је у оквиру програма “Поезија уживо“ представљено и ново издање књиге „100 мојих портрета“ у издању компаније “Новости.

Понедељак вече љубитељи поезије резервисали су за најпознатијег српског пјесника који је пред препуном салом рецитовао стихове из свог опуса.

Посебном пажњом и највећим аплаузом испраћени су стихови које је академик стотину посветио својој “браћи по перу” и великим Нишлијама – Бранку Миљковићу и Душану Радовићу.

У књизи коју је пред Нишлијама промовисао, Бећковић на атипичан начин сагледава стотинак великана, својих колега, пријатеља и савременика, портретишићи их је топло и искрено, баш онако како их је, како сам каже, и доживио.

Све што сам забиљежио као њихове ријечи то сам и запамтио. Више пута сам рекао да је човјек оно што памти. Не знамо зашто смо нешто запамтили, а толико тога заборављамо, што се чинило да је важније и битније. Запамтили смо неку ријеч или неки гест. Што сам попамтио то сам и пописао, прича Бећковић.

Он каже да се у односу да пријатељима којих више нема ништа није промијенило, и да се са њима више дружи него са онима који су и даље живи.

Ја сам се увијек дружио са старијима од себе, а никад нисам размишљао да бих могао остати сам. Тако се нагомилало много тих људи са којима сам провео живот, а који су напустили овај свијет.

Међутим, у мом односу са њима се ништа није промијенило, више се са њима дружим, него са живима. У мојим годинама обично годи да пишете неке мемоаре, а ја сам помислио да би било примјереније да ја цијелу ту усмену оставштину забиљежим. Нисам ништа измишљао и лагао. Сви су они на небу и слушају хоћу ли сада неког да издвајам па не би их да направим свађу горе, сви су доживљени на свој начин – рекао је Бећковић за „Новости“.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy