Sto evra potrošiti na domaće proizvode

Jednokratna pomoć svakom punoletnom građaninu Srbije u iznosu od 100 evra najavljena je nakon što se okonča vanredno stanje, a objašnjena je kao znak podrške i želja da se unese doza optimizma, da se pokaže koliko Srbija može i koliko je finansijski jaka. Takva mera je izazvala i veoma veliki odjek u javnosti, piše Politika.

– Izdvojićemo oko 70 milijardi dinara iz budžeta i svakom punoletnom građaninu uplatiti iznos od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti – rekao je ministar Siniša Mali i tako narodu dao priliku za iskazivanje stavova na širokoj skali emocija.

Ideja koja je nekima izgledala moguće ili nemoguće zapravo je samo nastavak ekonomskih poteza koji nisu došli tek tako i niotkuda.

Pre nekoliko godina evropski čelnici centralnih banaka ozbiljno su razmišljali o „bacanju novca iz helikoptera” kao planu za spas posrnulih ekonomija u Evropi, ali i šire.

Kako cene robe i usluga padaju, poslodavci više ne mogu da priušte da održe plate na istom nivou, pa dolazi do otkaza i rezanja plata, što tera ekonomiju u dalji kolaps. Jedno od rešenja za problem deflacije jeste i „novac iz helikoptera”. U pitanju je koncept koji je prvi ponudio ekonomista Milton Fridman 1969. godine. Stariji bankari pamte predlog nobelovca Fridmana jer je tako nazvao novac koji centralna banka neke zemlje stvara ni iz čega i potom ga daje građanima – tako da pada po ljudima kao da ga neko baca iz helikoptera. Neki su jednostavno tu ideju nazivali „kiša para”.

Koncept je ponovo pokrenuo virus korona, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da Srbija višak novca koji će iskoristiti za spas ekonomije i sprovođenje programa ekonomskih mera želi da podeli upravo po tom modelu, kao „novac iz helikoptera”. Ne radi se o bukvalnom bacanju novca s neba na građane nego o tako ilustrovanoj raspodeli sredstava.

– Da pokažemo koliko je Srbija u ovom trenutku jaka i da svakom sugrađaninu omogućimo da dobije oko 12.000 dinara. To je dobro za povećanje potrošnje, likvidnosti, ali je i način na koji kao država želimo da podržimo sve građane da zajedno prođemo kroz sve ovo – rekao je ministar Siniša Mali.

Mali je, upitan da li je jednokratna pomoć od 100 evra mogla pravednije da se raspodeli, a ne linearno, kazao da je želja države da svaki punoletni građanin oseti snagu države, dozu optimizma.

Na društvenim mrežama se širi apel da ljudi taj novac daju u humanitarne svrhe, da poklone nekome kome će baš značiti, kome je taj novac neophodan, „da ne ode kao bakšiš na splavu ili kao tiket na kladionici”…

Unija poslodavaca Srbije je sad i zvanično predložila da se umesto 100 evra u kešu građanima podele vaučeri za kupovinu domaće robe. Unija stoji na stanovištu da bi svakom punoletnom građaninu, umesto novčanog iznosa od 100 evra, trebalo dati vaučere iste vrednosti kojima bi isključivo mogli da se plate proizvodi domaćeg porekla i usluge koje pružaju domaće firme.

– Ideja je da se potroši isključivo za domaće proizvode i domaće usluge. Na primer, deo novca za kartu „Er Srbije”, aranžman za letovanje u Srbiji, deo za plaćanje struje, telefona. Od tih 100 evra, praktično 80 ide građanima, a državi se vraća u kasu 20 kroz PDV. Dakle, 80 ide u potrošnju (oko 400 miliona evra) – tvrdi Andreja Brkić, predsednik Izvršnog odbora Unije poslodavaca Srbije.

Drugi predlog je da se napravi e-novčanik, da novac ne bi odlazio u sivu zonu, jer je pretpostavka da se ne bi vratio u celini u kasu, nestao bi, objašnjava on. Kako je navela unija, moglo bi se predvideti da se ovim vaučerima mogu kupiti svi prehrambeni artikli i alkoholna pića, odeća, obuća, hemija, aparati za domaćinstvo, zaštitna sredstva, đubriva za poljoprivredu, građevinski materijali, ali sve to proizvedeno u Srbiji, te da se njime mogu platiti komunalne usluge, studentski domovi, prevoz u domaćem saobraćaju, ugostiteljske usluge u domaćim objektima i drugo.

Iz Unije poslodavaca Srbije podsećaju na izuzetno dobro iskustvo sa vaučerima kojima su se plaćale turističke usluge u zemlji. Na ovaj način bismo direktno u srpsku privredu upumpali znatan iznos novca, to jest naš bi novac i završio na računima naših, domaćih firmi, koje su i punile budžet, naravno uz obezbeđen povrat 20 odsto PDV-a u državnu kasu, ističe unija.