Sto godina od hapšenja Apisa: Crna ruka koja je promenila Srbiju

Uskoro se navršava sto godina od hapšenja i početka zvanične istrage protiv nekadašnjeg obaveštajnog pukovnika srpske vojske Dragutina Dimitrijevića Apisa i čelnih ljudi organizacije „Ujedinjenje ili smrt“, poznatije kao „Crna ruka“.

Na današnji dan, 1916. godine srpski ministar vojske Božidar Terzić prosledio je takozvani prezidijalni akt ministra unutrašnjih poslova Ljube Jovanovića Patka načelniku štaba Vrhovne komande generalu Petru Bojoviću. Da bi potom, general Bojović izdao nalog za Apisovo hapšenje, a 1. januara po novom kalendaru vlada je na vanrednoj sednici jednoglasno donela odluku da se povede istražni postupak.

„Glavni razlog Apisovog hapšenja i kasnijeg pogubljenja svakako bi bilo neslaganje između čelnika ‘Crne ruke’  i regenta Aleksandra. Pred kraj 1916. i u prvoj polovini 1917. godine ‘ sklopile su se kockice’ za konačni obračun“, piše Politika u tekstu posvećenom ovoj godišnjici.

Uspesi Srpske vojske na bojnom polju Solunskog fronta u jesen 1916. godine ohrabrili su regenta da naloži pripremu Apisovog uklanjanja s vojno-političke scene. Apis je, međutim, još 1911. godine planirao, a potom odustao od izvođenja državnog udara.

„Odlaskom Apisa bio bi uklonjen ključni svedok austrijskog saučesništva, ili podrške, zaverenicima Majskog prevrata. Zaverenici su uz podršku austrijske tajne službe pripremali uklanjanje kralja Aleksandra sa prestola i inauguraciju Karađorđevića, a sedište im je bio ‘Srpski sto’  u elitnom bečkom hotelu ‘Imperijal’  (u kojem je sedam decenija kasnije odseo Maršal Tito). A kada je austrougarski car Karl Prvi pristao na obnovu Srbije s dinastijom Karađorđevića na čelu, u Solunu je donesena odluka da se uhapšeni oficiri izvedu pred sud“, piše Politika.

Hapšenjem Apisa, jedne od ličnosti koje su dale pečat srpskoj istoriji u prve dve decenije prošlog veka i potonjom, višemesečnom sudskom istragom, izvođenjem pred sud i izricanjem smrtne kazne, okončan je takozvani Solunski proces.

„Sudski postupak nije dao verodostojan odgovor na pitanja o krivici i o stepenu eventualne odgovornosti Apisa i drugova, s obzirom na to da je taj proces po opštem mišljenju pravnika i istoričara bio montiran.“

Optužnica je menjana u više navrata, a Apis je ostao ličnost koja se do danas hvali i kudi, naziva herojem i patriotom, a kritikuje kao nesuđeni diktator militarističkog kova.